Bez veštačkog navodnjavanja danas se ne može ništa – posebno ne po ovakvim sušama. Krompir jednostavno traži mnogo vode, objašnjava poljoprivrednik Kristof Plas. Upravo zbog toga se krajem devedesetih preselio iz Emslanda, sasvim uz granicu s Holandijom, u Brandenburg na istoku Nemačke, da bi tamo nastavio da uzgaja krompir.

Isprva je planirao da krompir prodaje građanima Berlina, koji je udaljen svega pedesetak kilometara od njegovih njiva. To, međutim, nije uspelo. Danas njegova porodična farma sa 20 zaposlenih većinu od preko 12.000 tona krompira godišnje isporučuje velikim proizvođačima pomfrita. A da bi oni hteli njegov krompir, mora da bude krupan – mušterije traže dug, lep pomfrit.

Tokom nedavnog toplotnog talasa i Kristof Plas se zabrinuo za svoj krompir. Ipak, izgleda da su biljke to dobro prebrodile, najviše zahvaljujući sistemima za navodnjavanje. Sve to nije jeftino – košta ga između 160.000 i 180.000 evra godišnje.

Hrana iz komšiluka

Ali čak ni savremen sistem za navodnjavanje nije dovoljan da bi se ispunili zahtevi kupaca u prehrambenoj industriji. Kristof Plas već odavno koristi digitalnu tehnologiju u poljoprivredi:

„Svake nedelje uzimamo uzorke zemljišta i proveravamo koji se nutrijenti, mikroelementi ili pomoćna sredstva za biljke mogu primeniti da bismo postigli maksimalnu efikasnost – i to bez preteranog đubrenja.“

Plas, koji je i jedan od potpredsednika Udruženja poljoprivrednika u saveznoj pokrajini Brandenburg, smatra da je njegova dužnost da proizvodi kvalitetnu hranu u sopstvenom regionu. Takva lokalna proizvodnja, kaže, doprinosi većoj nezavisnosti u vreme međunarodnih kriza, a naravno, štiti i klimu jer nema dugih transporta.

U tom smislu s pravom se nada da će tu elementarnu istinu priznati i politika i potrošači. Poljoprivreda kakvu mnogi traže može uspeti samo ako se sistemski obezbedi dovoljno sredstava, upozorava Plas. I on s nestrpljenjem iščekuje šta će biti dogovoreno u predstojećoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike EU (ZPP).

Trećina vremena – za papire

Nemačko Udruženje poljoprivrednika u upravo objavljenom apelu takođe traži znatno povećanje evropskog budžeta za poljoprivredu.„Način na koji će se posle 2028. oblikovati sistem subvencija iz ZPP-a i kako će se on sprovoditi u Nemačkoj mora omogućiti jačanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava i rasterećenje od birokratije“, navodi se u tekstu.

Za Kristofa Plasa to znači i nastavak direktnih subvencija za poljoprivrednike. One su važne zbog planiranja, konkurentnosti i otpornosti u kriznim situacijama.

Kad je reč o smanjenju birokratije, Plas pre svega vidi rešenje u tome da se pokaže više poverenja u same poljoprivrednike. Gotovo sve što se radi na njivi mora se detaljno dokumentovati i obrazložiti. On i njegovi zaposleni procenjuju da im to oduzima oko trećinu radnog vremena, što znači i da je potrebno više radne snage za isti posao – a samim tim i veći troškovi celokupne proizvodnje.

Velike razlike i među poljoprivrednicima

Isto tako, čini mu se da u briselskim kancelarijama ne postoji svest o tome koliko su velike razlike među samim poljoprivrednicima: zasađivanje pojaseva cveća kao doprinos zaštiti insekata i biodiverziteta sigurno je bliže ratarima nego stočarima.

A ovaj nemački poljoprivrednik smatra da mere EU za zaštitu životne sredine i eko-regulative u poljoprivredi jednostavno nisu dovoljno atraktivne, niti prilagođene različitim vrstama gazdinstava – pa ih je teško primeniti u svakodnevnoj praksi. Dosta je i takvog propisivanja pravila bez uvida u to kako izgleda stvarni dan jednog poljoprivrednika.

Poljoprivredna gazdinstva se izuzetno razlikuju po tome čime se bave – ogromne su razlike ne samo među državama EU, već i unutar same Nemačke. Neka su velika, neka mala, a mnogo toga zavisi i od regiona u kom se nalaze. A da bi se odgovorilo na izazove poput proizvodnje kvalitetne hrane, smanjenja emisije CO₂, zaštite klime i biodiverziteta, kao i veće regionalnosti – potrebna su dodatna sredstva, uveren je Plas.

Udeo agrarnih subvencija u budžetu EU

Evropska komisija planira da sredinom jula predstavi predloge za finansiranje i reformu Zajedničke poljoprivredne politike. Reč je o sledećem ciklusu agrarnih subvencija – za period od 2028. do 2034. godine.

Po planu koji važi do 2021. do 2027. EU za podršku poljoprivredi izdvaja oko četvrtina ukupnog budžeta – nešto manje od 60 milijardi evra godišnje. To je druga po visini stavka u budžetu EU. Po podacima iz 2021. najveći primalac agranih subvencija je Francuska, zatim slede Španija, Nemačka, Italija pa Poljska koja, radi poređenja, dobija duplo manje od Francuske.

Simptom/Danas/Dojče Vele