U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Uspeh fiskalne politike ne može se svesti samo na visinu budžetskog deficita i javnog duga, navodi se u oceni Fiskalne strategije za 2027. Kako je objavio Fiskalni savet „šira svrha javnih finansija je da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva, od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja”,

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Uspeh fiskalne politike ne može se svesti samo na visinu budžetskog deficita i javnog duga, navodi se u oceni Fiskalne strategije za 2027. Kako je objavio Fiskalni savet „šira svrha javnih finansija je da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva, od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja”,

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/fiskalni-savet-o-kvalitetu-najnovije-fiskalne-strategije-cena-osam-putnih-pravaca-povecana-70-do-80-odsto/