Subota, 01. avgust 2026.
potražite Simptom...

# strategija

Ekonomija Srbija pre 1 mes.

Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realno procenjeni

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“. “To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost.…

Politika Svet pre 2 mes.

SAD: Evropa mora delovati i zaustaviti svoje propadanje

Strategija takođe značajno proširuje unutrašnji fokus SAD na „nasilne ekstremiste levice“, uključujući „radikalno protransrodne“ grupe, kao i na narko-kartele u Latinskoj Americi. „Jasno je svima da dobro organizovane neprijateljske grupe koriste otvorene granice i globalističke…

Politika Svet pre 10 mes.

Orban: Evropska strategija za podršku Ukrajini "nema racionalnu osnovu"

Orban je u intervjuu za mađarski javni servis rekao da je do sada za rat potrošeno između 170 i 180 milijardi evra, a Evropa bi godišnje morala da ulaže dodatnih 40, 60 milijardi, dok ekonomija…

Politika Svet pre 1 god.

Đukić: Dve pobede Zelenskog u ratu – odbio je pre tri godine rusku agresiju, a sada i američku

Kaže da je neophodan sporazum koji može da donese mir, do kojeg ne može doći ako ne bude pravedan za obe strane. „Ako u nečemu postoji saglasnost između Moskve, Kijeva i ostatka sveta, onda je…

Ekonomija Svet pre 2 god.

U pripremi trgovinska strategija u slučaju da Tramp pobedi na izborima SAD

Evropski pregovarači planiraju da kontaktiraju tim Donalda Trampa da bi se razgovaralo o tome koje američke proizvode bi Evropska unija mogla da kupi u većim količinama. Ako Tramp održi obećanje da će uvesti uvozne carine…

Politika Svet pre 2 god.

Putin započeo svoju petu službenu posetu Vijetnamu

Svečani doček Putinu je priređen ispred predsedničke palate u Hanoju nakon čega je usledio razgovor sa predsednikom Vijetnama To Lamom. Biće upriličena i ceremonija razmene potpisanih dokumenata, a predsednici dve zemlje će dati izjave za…

Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realno procenjeni

by Leave a Comment

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Uspeh fiskalne politike ne može se svesti samo na visinu budžetskog deficita i javnog duga, navodi se u oceni Fiskalne strategije za 2027. Kako je objavio Fiskalni savet „šira svrha javnih finansija je da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva, od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja”,

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Uspeh fiskalne politike ne može se svesti samo na visinu budžetskog deficita i javnog duga, navodi se u oceni Fiskalne strategije za 2027. Kako je objavio Fiskalni savet „šira svrha javnih finansija je da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva, od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja”,

U njihovoj oceni navodi se da je najveća važnost Strategije to što „zadržava javne finansije stabilnim i na održivom nivou“.

“To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost. Od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova. U tom kontekstu dobro je što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto u periodu 2028–2029 godine. To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. Takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje. I to u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja”, kaže se u oceni.

Ali tu praktično prestaje pohvala jednog od najvažnijih dokumenata srpske fiskalne politike. Sve ostalo su rizici i upozorenja sa čim se javne finansije u najširem obliku mogu suočiti.

Solidan dokument, ali ne nudi rešenje problema
Strategija je, prema navodima Fiskalnog saveta, solidno pripremljen dokument. Ali, sa druge strane, kredibilitet Strategije opada kada se sa opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike.

“Strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije”, kaže se u ovoj oceni.

Prognozira se solidan privredni rast od 3,9 odsto u proseku. S tim što bi u 2027. on privremeno ubrzao na 4,5 odsto usled održavanja specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Projekcije inflacije pokazuju da će ona u 2027. biti umereno povišena na 4,2 odsto. Do 2029. ona bi se spustila na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto.

“Ostvarenje prognoze privrednog rasta u 2027. od 4,5 odsto zavisiće u velikoj meri od toga da li su efekti održavanja izložbe EKSPO 2027. realistično procenjeni“, kaže se u ovoj oceni.

Pozitivno je to što Strategija po prvi put eksplicitno prikazuje procenjeni doprinos EKSPO 2027 privrednom rastu. Prema navodima iz Strategije, ukupan efekat izložbe procenjen je na 1,5 procentnih poena. I sastoji se od direktnih efekata na turizam i ugostiteljstvo, indirektnih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje, kao i usled indukovanih efekata koji proizilaze iz povećane tražnje za domaćim inputima i aktiviranja lanaca dobavljača.

Međutim, Strategija ne sadrži detaljnije analize i pretpostavke na osnovu kojih su dobijene pomenute procene. Zato nije moguće nezavisno oceniti njihovu realističnost.

Odlazak stranih investitora povećava nezaposlenost
Došlo je i do strukturnih promena u kretanju zaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga se u srednjem roku ne može više računati na njen rast. Nakon dugogodišnjeg perioda povećanja zaposlenosti, u 2025. je prvi put još od 2014. zabeležen pad.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/fiskalni-savet-o-kvalitetu-najnovije-fiskalne-strategije-cena-osam-putnih-pravaca-povecana-70-do-80-odsto/

SAD: Evropa mora delovati i zaustaviti svoje propadanje

by Leave a Comment

Strategija takođe značajno proširuje unutrašnji fokus SAD na „nasilne ekstremiste levice“, uključujući „radikalno protransrodne“ grupe, kao i na narko-kartele u Latinskoj Americi.

„Jasno je svima da dobro organizovane neprijateljske grupe koriste otvorene granice i globalističke ideale. Što se više te strane kulture šire i što se duže nastave sadašnje evropske politike, terorizam je sve izvesniji“, navodi se u dokumentu.

Strategija, koju predvodi koordinator za borbu protiv terorizma Sebastijan Gorka, poručuje da Evropa „kao kolevka zapadne kulture i vrednosti mora hitno delovati i zaustaviti svoje namerno propadanje“.

U dokumentu se takođe navodi da će se američki napori usmeriti na „brzu identifikaciju i neutralizaciju nasilnih sekularnih političkih grupa čija je ideologija antiamerička, radikalno protransrodna i anarhistička“.

Nova strategija dolazi nekoliko meseci nakon što je Trampova administracija optužila Evropu da se suočava sa „civilizacijskim brisanjem“ zbog imigracije.

Simptom/Danas/FoNet

Orban: Evropska strategija za podršku Ukrajini “nema racionalnu osnovu”

by Leave a Comment

Orban je u intervjuu za mađarski javni servis rekao da je do sada za rat potrošeno između 170 i 180 milijardi evra, a Evropa bi godišnje morala da ulaže dodatnih 40, 60 milijardi, dok ekonomija već pokazuje znakove problema.

On je upozorio da strategija ignoriše rizik od gubitaka ljudskih života i da Evropa može da bude sve dublje uvlačena u rat. On je ocenio da plan podrazumeva da Rusiji ponestane sredstava pre Evrope, što je, prema njegovom mišljenju, “nerealno”.

Mađarska ne želi da bude u “federalnom sistemu” u kojem bi morala da šalje trupe i učestvuje u sukobu zajedno sa Ukrajinom, ali je spremna da finansijski podrži Kijev, poručio je Orban.

Mađarski premijer je dodao da EU još nije razjasnila koliko će rat trajati i po koju cenu i da je cilj Mađarske da teži prekidu vatre i miru kroz diplomatske pregovore.

Prema njegovim rečima, sudbina Ukrajine je da živi pored Rusije i da bude “u stalnom ratu” sa njom, a Mađarska ne želi da preuzima “teret patnje Ukrajine”.

Premijer je pozvao na postizanje strateškog sporazuma sa Ukrajinom, sličnog onom koji imaju SAD i Turska, i naglasio da bi Ukrajina trebalo da ostane van EU.

“Mađarski narod, kao i svaka druga nacija, ima pravo na ovu poziciju”, rekao je on.

Orban je dodao da sve više evropskih zemalja oseća slično, ističući da će “pre ili kasnije kovčezi sa telima mladih ljudi” početi da se vraćaju kućama ako se sukob nastavi. Takođe je kritikovao evropsku strategiju u ratu, nazivajući je “fatamorganom”.

Po njegovom mišljenju, plan Evrope da “iscrpi” Rusiju kroz finansijsku i vojnu podršku Ukrajini pre nego što se ruska ekonomija uruši “propašće, i to sa ozbiljnim posledicama”.

Simptom/RTS/Tanjug

Đukić: Dve pobede Zelenskog u ratu – odbio je pre tri godine rusku agresiju, a sada i američku

by Leave a Comment

Kaže da je neophodan sporazum koji može da donese mir, do kojeg ne može doći ako ne bude pravedan za obe strane.

„Ako u nečemu postoji saglasnost između Moskve, Kijeva i ostatka sveta, onda je to da treba u ovoj godini napraviti mir. Tu tezu je lansirao sam (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski i mislim da to može da se postigne.

Prema njegovim rečima, da bi se napravio mirovni plan potreban je izbalansiran pristup i jednoj i drugoj strani.

„Nemoguće je postići ga ako se favorizuje samo jedna strana, ako se bude favorizovala Moskva, a vidimo da (američki predsednik Donald) Tramp i njegova administracija favorizuju Moskvu bez ikakvog osnova, zapostavljaju Kijev“, ocenjuje.

Dodaje da je Zelenski odbio najpre agresiju Rusije pre tri godine, a sada je odbio i američku agresiju.

Osvrnuvši se na američki dokument o eksploataciji ukrajinskih mineralnih izvora, koji je poturen Zelenskom da ga potpiše za pola sata, kaže da se sad o njemu pregovara ozbiljno.

Podsetio je da je Zelenski odbio da ga potpiše, i da to smatra njegovom drugom pobedom u ovom ratu – da je odbio i američku agresiju.

„Debelo se pregovara o tome da se tačno zna ko šta daje, ko šta dobija i da se utvrdi koliko je zaista Amerika do sada uložila u rat u Ukrajini, koliko su dali grantova, a koliko su dali kredita“, ukazuje.

Ističe da mir mora biti pravedan za obe strane.

„Neko će tvrditi da za Rusiju to ne može biti pravedan mir ako ona prizna da su to ukrajinske teritorije. Ali, imate sad signale sa moskovske strane od visokih činovnika, veoma visokih činovnika, koji kažu ‘mi nećemo primirje, mi hoćemo konačan mir’. Jer i Moskva hoće da definiše svoje ciljeve do kraja u okončanju ovog rata. Dakle, i ona neće neizvesnost“, ocenjuje.

Međutim, dodaje, da tu imamo problem sa moskovskim ciljevima.

„Ona je definisala u početku agresije jedne ciljeve, koje je posle redefinisala na samo do sada zauzete teritorije. Ali, Putin je rekao da on ne odustaje od onih ciljeva koje je on još u junu prošle godine definisao – da je Ukrajina ruska, i da se granice vrate na one iz 1997“, rekao je, poručivši da će to biti jako složeni pregovori, za razliku od Trampovih izjava da će to završiti za 24 sata, u jednom telefonskom razgovoru sa Putinom.

Naglašava da Ukrajina ovaj rat mora da završi sa apsolutnim garancijama za svoju bezbednost.

„Ukrajina više ne sme da ponovi grešku iz 1995. godine ili 1994. godine, kada je zaključen onaj memorandum o garancijama bezbednosti Ukrajine, što je dala nuklearno oružje Rusiji. A garancije su bile Rusija, SAD i Velika Britanija. I od toga ništa ne vredi. Ona sad traži garancije materijalne. Dakle, ili da dođe vojska, ili da se da oružje, ili, Zelenski je juče rekao, ja sam spreman da podnesem ostavku ako Ukrajina sutra uđe u NATO“, navodi on.

Što se Rusije tiče, kaže i da je ona pretrpela ogromne gubitke na vojnom planu, ali i strahovite gubitke zbog sankcija.

Smatra da Putin ima snage da izdrži još ovu godinu, a onda će ući u probleme.

„Još ima ventila koji mogu da se zatvore da roba i pare ne ulaze u Rusiju“, upozorava i dodaje da su to
„strahoviti gubici i nema sile koja to može izdržati“.

„Nema nepobedive sile i mislim da nije sila put rešavanja situacije između Rusije i Ukrajine“, zaključuje.

Sankcije NIS-u: Rusije ih neće osetiti, ali mi hoćemo

Što se tiče američkih sankcija NIS, koje bi trebalo narednih dana da stupe na snagu, ocenjuje da je NIS poslednja poluga pritisaka na Srbiju i Balkan.

„I ko bi se odrekao te poluge, koliko će to koštati? Ta poluga njih ništa neće koštati, a naš će koštati. To je problem srpske spoljne politike, što ona sama sebe zarobi i dovede u krajnje nepovoljnu situaciju, poštujući tuđe interese, ruske interese ovde, a ne sopstvene… ima dosta signala koji govore da će te sankcije stupiti na snagu. Rusija ih neće osetiti, ali ćemo ih mi osetiti“, kazao je Đukić.

Simptom/N1 Beograd

U pripremi trgovinska strategija u slučaju da Tramp pobedi na izborima SAD

by Leave a Comment

Evropski pregovarači planiraju da kontaktiraju tim Donalda Trampa da bi se razgovaralo o tome koje američke proizvode bi Evropska unija mogla da kupi u većim količinama.

Ako Tramp održi obećanje da će uvesti uvozne carine od 10 odsto, koje bi mogle da smanje izvoz iz EU za oko 150 milijardi evra godišnje, Brisel će razmotriti uzvratne carine od 50 odsto na određenu robu, piše Fajnenšl Tajms.

Tanjug

Putin započeo svoju petu službenu posetu Vijetnamu

by Leave a Comment

Svečani doček Putinu je priređen ispred predsedničke palate u Hanoju nakon čega je usledio razgovor sa predsednikom Vijetnama To Lamom.

Biće upriličena i ceremonija razmene potpisanih dokumenata, a predsednici dve zemlje će dati izjave za novinare.

Putin će razgovarati i sa generalnim sekretarom Centralnog komiteta Komunističke partije, premijerom i predsednikom Narodne skupštine Vijetnama.

Hanoj je poslednja destinacija trodnevnog putovanja ruskog predsednika.

Ovo je peta Putinova poseta Vijetnamu, a prva posle 2017. godine.

Putin je doputovao u sredu uveče u Vijetnam, nakon posete Severnoj Koreji tokom koje je sa liderom te zemlje Kim Džong Unom potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu.

EuroNews Srbija

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt