Grenel: Bajden vodi sukob ka eskalaciji, pokreće novi rat

Bivši američki ambasador u Nemačkoj i bivši izaslanik SAD za Zapadni Balkan Ričard Grenel poručio je da niko nije mogao da predvidi da će odlazeći američki predsednik Džozef Bajden dovesti do eskalacije rat u Ukrajini.

“Niko nije mogao da zamisli da će se to desiti tokom tranzicionog perioda. Ovo je kao da pokreće novi rat. Sve se sada menja – prethodne kalkulacije su pale u vodu i nevažeće su. Sve to zbog politike”, naveo je Grenel.

Mask i Saks kritikuju Bajdena

Američki milijarder Ilon Mask složio se sa ocenom republikanskog senatora iz Jute Majka Lija, koji je, povodom objave o tome da je američki predsednik Džozef Bajden odobrio korišćenje američkog oružja za ukrajinske napade duboko na rusku teritoriju, poručio ”da liberali vole ratove” i ”da rat olakšava povećanje moći”.

”Istina’, napisao je Mask, koga je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao za jednog od šefova sekretarijata za efikasnost vlade,

Istovremeno, jedan od osnivača PejPala Dejvid Saks je naveo na istoj platformi da je Tramp dobio jasan mandat za okončanje rata u Ukrajini.

“Šta radi Bajden u poslednja dva meseca svog mandata? Značajno pogoršava situaciju”, napisao je Saks.

Litvanija čestitala: Došao je ovaj dan, budi jaka Ukrajino!

Litvanija je potvrdila da je Ukrajina dobila dozvolu od svojih zapadnih partnera da udari dalekometnim oružjem na teritoriju Rusije.

“Došao je ovaj dan! Od sada Ukrajina može da gađa vojne ciljeve u Rusiji raketama dugog dometa. Mir se ne može postići slabošću. Mir je nagrada jakih. Budi jaka, Ukrajino!”, poručio je predsednik Gitanas Nauseda.

Zelenski: Rakete će govoriti same za sebe

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će rakete “govoriti same za sebe”, nakon što je Vašington odobrio Kijevu da izvede napade dublje u rusku teritoriju, koristeći rakete proizvedene u SAD.

“Danas mnogi u medijima kažu da smo dobili dozvolu da preduzmemo odgovarajuće akcije. Ali napadi se ne izvršavaju rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe”, rekao je Zelenski u svom večernjem obraćanju.

Zaharova: Putin je već rekao – NATO u ratu s Rusijom

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije govorio o napadima na rusku teritoriju američkim dalekometnim oružjem, izjavila zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

“Predsednik je govorio o ovom pitanju”, rekla je Zaharova.

“On je rekao da bi tako nešto značilo da su `zemlje NATO-a u ratu sa Rusijom”, podsetila je Zaharova.

Figaro: London i Pariz dozvolili udare na Rusiju

Velika Britanija i Francuska su već dozvolile Ukrajini da izvrši udare na rusku teritoriju raketama dugog dometa “skalp” i “storm šedou”, prenosi Figaro.

Kako navodi, predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden doneo je “očekivanu odluku” nakon odgovarajuće dozvole Londona i Pariza.

Rojters: Ukrajina planira narednih dana udare na Rusiju

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju, rekli su izvori upoznati sa situacijom, javlja Rojters.

“Ukrajina planira da izvede prve udare na velike udaljenosti u narednim danima”, rekli su izvori, ali nisu otkrili detalje iz bezbednosnih razloga, dok je Bela kuća odbila da komentariše.

Prema neimenovanim izvorima Rojtersa, prvi duboki napadi verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATAKMS, koje imaju domet do 300 kilometara.

Agencija navodi da nije jasno hoće li novoizabrani predsednik Donald Tramp poništiti Bajdenovu odluku kada preuzme vlast 20. januara.

Njujork tajms: Bajden dozvolio Kijevu da koristi ATAKMS za udar na Rusiju

Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da upotrebi američke rakete dugog dometa ATAKMS za udar na rusku teritoriju, prenosi Njujork tajms.

Kako se navodi Bajdenova saglasnost je dobijena kao odgovor na neočekivanu odluku Rusije da uključi severnokorejske trupe u neprijateljstva.

Neki američki zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi ukrajinska upotreba prekograničnih projektila mogla da podstakne ruskog predsednika Vladimira Putina da uzvrati i upotrebi silu protiv Sjedinjenih Država i njihovih partnera.

Međutim, drugi američki zvaničnici su rekli da veruju da su ovi strahovi preuveličani“, navodi Njujork tajms.

Na kom je jeziku Putin razgovarao sa Šolcom

Telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Olafa Šolca bio je poslovan, detaljan i veoma iskren, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Koliko znam, to je bio prilično poslovni razgovor. Detaljno i veoma iskreno, jer su stavovi strana izneti obostrano“, rekao je Peskov.

Zvaničnik Kremlja je dodao da je Putin razgovarao sa Šolcom na ruskom, preko prevodioca.

Inače, poznato je da ruski predsednik tečno govori nemački jezik.

Medvedev: SAD ulažu u Ukrajinu radi profita i resursa

Sjedinjene Američke Države ulažu u sukob Rusije i Ukrajine kako bi povećale profit od izvoza nafte, tečnog prirodnog gasa i đubriva u evropske zemlje, saopštio je na Telegramu zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

Napomenuo je da u kontekstu nestašice sirovina, koja je izazvana antiruskim sankcijama, evropske zemlje “nemaju kuda”, pa su se tokom ove godine udvostručile isporuke nafte iz Sjedinjenih Država u Evropu, a prirodni tečni gasa za 181 odsto.

Prema Medvedevu, rezerve minerala na teritorijama Donbasa su višestruko veće od onih što je ostalo u Ukrajini, što takođe privlači Sjedinjene Države.

“Zato danas Zelenski pokušava da održi američki interes za konflikt trgovinom pristupom prirodnim resursima”, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti.

Blumberg: Severna Koreja može poslati Rusiji do 100.000 vojnika

Severna Koreja može poslati ukupno do 100.000 vojnika da podrže ruski rat u Ukrajini ako savez između Pjongjanga i Moskve nastavi da se produbljuje piše Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa procenama nekih od zemalja G20.

Sagovornici su naglasili da takav potez nije na pomolu, te da će vojna podrška ovakvog obima, ukoliko do nje dođe, najverovatnije biti obezbeđena u grupama uz rotaciju trupa tokom vremena, a ne u okviru pojedinačnog raspoređivanja.

Tusk: Putina neće zaustaviti telefonska diplomatija

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je najnoviji napad Rusije na Ukrajinu dokazao neefikasnost telefonske diplomatije.

Premijer Poljske tvrdi da telefonska diplomatija ne može da zameni stvarnu podršku Ukrajini od celog Zapada.

“Putina niko neće zaustaviti telefonskim pozivima. Sinoćni napad, jedan od najvećih u ovom ratu, dokazao je da telefonska diplomatija ne može da zameni stvarnu podršku Ukrajini od celog Zapada. Sledeće nedelje biće odlučujuće ne samo za sam rat, već i za našu budućnost”, naglasio je Tusk.

Peskov: Nemoguće pretpostaviti kada će biti pregovori s Trampom

Pregovori između ruskog predsednika Vladimira Putina i novoizabranog  američkog Donalda Trampa mogu se održati kada se za to ukaže potreba na obe strane, izjavio zvanični predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov.

“Videćemo kako će se situacija razvijati, mogu se očekivati neki kontakti. Ali nemoguće je pretpostaviti kada će se to dogoditi“, rekao je on u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu.

Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije je naglasio da u ovom trenutku “nema signala”, ali ako je potrebno, pregovori se mogu brzo organizovati.

Mađarski premijer: Desničari da zauzmu oštriji stav protiv rata

Desničarske stranke koje su pobedile na izborima 2024. godine u nekoliko država Evropske unije (EU) trebalo bi da zauzmu oštar stav protiv svojih vlada da nastave vojni sukob u Ukrajini, saopštio je mađarski premijer Viktor Orban tokom govora na prvoj generalnoj skupštini partijskog saveza Patriote Evrope.

“Moramo odlučno da izjavimo: ne rodnoj propagandi, ne ratu [u Ukrajini], ne migraciji“, prenela je Orbanove reči mađarska agencija MTI.

Mađarski premijer smatra da će nakon pobede desničarskih partija na izborima za Evropski parlament (EP), u Holandiji, Austriji i Češkoj, kao i imenovanja Donalda Trampa na mesto šefa Bele kuća, patriotske snage su na putu da “postanu većina u svetu”.

Urednica “Narodne gazete” poginula u udaru ukrajinskog drona u Kursku

Glavna i odgovorna urednik ruskog lista “Narodna gazeta” Julija Kuznjecova poginula je u napadu ukrajinske bespilotne letelice u Kuskoj oblasti, saopštile su regionalne vlasti.

“Danas je Julija Kuznjecova, glavna urednica lista ‘Narodnaja gazeta’ iz Bolšesoldačkog okruga, tragično poginula u ovom okrugu nakon što je ukrajinski dron gađao njeno vozilo”, saopštio je gubernator Aleksej Smirnov.

On je rekao da je Kuznjecova nosila važne arhivske dosijee iz kancelarije lista i pripremala se za objavljivanje novog članka o trenutnoj situaciji u regionu, prenosi agencija Tas

Smirnov je dodao da su u napadu dronom povređene dve osobe koje su prebačene na bolničko lečenje.

Šolc: Putinovi stavovi o ratu u Ukrajini nisu se promenili

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je njegov telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pokazao da ruski lider nije promenio način razmišljanja o ratu Ukrajini.

Šolc je novinarima na aerodromu u Berlinu, pred odlazak na samit G20 u Brazilu, rekao da je “vredelo razgovarati sa Putinom” da bi se razbile sve iluzije da je moguće da Zapad obustavi podršku Ukrajini.

Nemački kancelar je rekao da je pozvao Putina jer smatra da nije dobro da Vašington nakon izbora Donalda Trampa za predsednika bude u redovnom kontaktu sa ruskim predsednikom, dok su svi evropski lideri obustavili komunikacije sa Kremljom, preneo je Rojters.

“Razgovor je bio veoma detaljan, ali je doprineo saznanju da se malo toga promenilo u stavovima ruskog predsednika u odnosu na rat, a to nije dobra vest”, naveo je Šolc.

Šolc je u petak u telefonskom razgovoru sa Putinom zatražio da Rusija pokaže spremnost na pregovore s Ukrajinom u cilju pravednog i trajnog mira i zahtevao da Rusija povuče svoje trupe s ukrajinske teritorije.

Pre razgovora sa Putinom Šolc je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Razgovor Putina i Šolca trajao je oko sat vremena.

Dvojica lidera su poslednji put razgovarali u decembru 2022. godine.

Glatkov: U napadu drona u Belgorodu poginuo jedan civil

U napadu ukrajinskog drona poginula je jedna osoba u Belgorodskom regionu, saopštio je gubernator te oblasti Vječeslav Glatkov.

“U selu Birjuč, u okrugu Valujski, gde je 27. oktobra 2022. godine uvedeno vanredno stanje, neprijateljski dron napao je putnički automobil. Supruga preminulog je bila u istom automobilu, ona je živa, odbila je lekarsku pomoć”, napisao je Gladkov na svom Telegram kanalu, prenosi agencija RIA Novosti.

Gubernator je napomenuo da su, uprkos vanrednom stanju koje postoji već dve godine, neki meštani sela odbili da napuste svoje domove i čak su potpisali da odbijaju da se presele.

Pre toga je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su ruske trupe napale infrastrukturu vojnih aerodroma Oružanih snaga Ukrajine, postrojenja za proizvodnju gasa i energetiku, kao i skladište dronova.

“Operativno-taktička avijacija, jurišne bespilotne letelice, raketne snage i artiljerija Oružanih snaga Ruske Federacije oštetile su u Ukrajini infrastrukturu vojnih aerodroma, postrojenja za proizvodnju gasa i energetiku koja se koriste za rad vojno-industrijskih preduzeća, skladište bespilotnih letelica, kao i neprijateljsku živu silu i vojnu opremu u 144 regiona”, navodi se u izveštaju ruskog Ministarstva.

Prema podacima odeljenja, sistemi protivvazdušne odbrane oborili su četiri vođene bombe francuske proizvodnje Hamer, dva projektila višestrukog lansirnog sistema HIMARS američke proizvodnje i 108 bespilotnih letelica, izvestila je ruska agencija.

U ruskom granatiranju skladišta u Dnjepropetrovskoj oblasti poginula dva radnika

U ruskom granatiranju skladišta u Dnjepropetrovskoj oblasti poginula su dva radnika železnice, a još tri osobe su povređene.

“Imamo tužne vesti iz Dnjepropetrovske oblasti. U posledicama neprijateljskog granatiranja železničkog depoa poginula su dva železničara. Još troje naših kolega je povređeno, njihovo stanje je trenutno stabilno”, navodi se u zvaničnom saopštenju, prenosi Ukrinform.

Navodi se da je nekoliko železničkih deonica na jugu, zapadu i severoistoku Ukrajine bez struje zbog masovnog ruskog granatiranja.

Ruske snage su danas sa svojih ratnih brodova u Crnom moru lansirale krstareće rakete “kalibar”. Pored toga, ruska ratna avijacija je podigla strateške bombardere i raketirala ciljeve u Ukrajini, kao i dronove “šahed”.

Zelenski: U napadu ruske vojske na Nikolajev ubijene dve osobe, šestoro ranjeno

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je jutros da su u napadu ruskih snaga dronovima na Nikolajev ubijene dve osobe, a ranjeno šest, uključujući dvoje dece.

“Moje najdublje saučešće porodicama i voljenima žrtava. Neka područja su i dalje bez struje, ali sve neophodne službe rade na ublažavanju posledica ruskog napada i na obnavljanju infrastrukture. Cilj neprijatelja bila je naša energetska infrastruktura širom Ukrajine. Nažalost, neka postrojenja su pretrpela oštećenja od direktnih pogodaka i padajućih ostataka”, objavio je Zelenski na mreži Iks.

Prema njegovim tvrdnjama, masovni kombinovani ruski napad bio je usmeren na sve regione Ukrajine.

“Tokom noći i jutros, ruske snage su koristile različite vrste dronova, uključujući ‘šahed’, kao i krstareće, balističke i aerobalističke rakete – ‘cirkon’, ‘iskander’ i ‘kindžal’. Ukupno je ispaljeno oko 120 raketa i 90 dronova. Naše jedinice protivvazduhoplovne odbrane uništile su više od 140 ciljeva u vazduhu”, naveo je Zelenski.

On je zahvalio ukrajinskim protivvazduhoplovnim jedinicama koje su učestvovale u odbijanju ruskog napada.

“Dejstvovale su protivavionske raketne snage, naša avijacija. Zahvalni smo pilotima F-16, aviona SU i migova, mobilnim vatrenim grupama i jedinicama za elektronsko ratovanje – svi su radili zajedno na organizovan i koordinisan način. Zahvaljujem im na pouzdanoj zaštiti”, objavio je Zelenski.

Poljska podigla borbene avione

Poljska je zbog ruskog napada širom Ukrajine rano jutros aktivirala svoje vazduhoplovne snage.

“Zbog masovnog napada Ruske Federacije krstarećim projektilima, balističkim projektilima i bespilotnim letelicama na objekte koji se nalaze, između ostalog, i u zapadnoj Ukrajini, poljski i saveznički ratni avioni započeli su dejstva u našem vazdušnom prostoru”, saopšteno je jutros na platformi Iks iz komandnog centra poljske vojske.

U saopštenju se dodaje da su aktivirane sve raspoložive snage i sredstva kojima raspolaže poljska vojska, kao i da su podignuti dežurni borbeni avioni, a protivvazduhoplovna odbrana i radarski izviđački sistemi su u pripravnosti najvišeg stepena.

Rusija je rano jutros izvela masovni vazdušni napad na Ukrajinu. Na udaru je bila elektroenergetska infrastruktura.

Višestruke snažne eksplozije zabeležene su u glavnom gradu Kijevu između 6.30 sati i 7.15 sati po lokalnom vremenu.

Eksplozije su se čule u Poltavskoj, Dnjepropetrovskoj, Čerkaskoj, Hmeljnickoj i Vinjickoj oblasti, Kijevu, Nikolajevu, Krivom Rogu, Dnjepru, Pavlogradu, gradu Zaporožju na jugoistoku Ukrajine i u crnomorskoj luci Odesa, a ukrajinske vazduhoplovne snage izdale su upozorenje na vazdušne udare za celu teritoriju zemlje.

Stanovnicima je upućen poziv da se sklone jer veliki broj projektila, uključujući različite vrste krstarećih projektila, leti kroz ukrajinski vazdušni prostor.

Vazduhoplovne snage Ukrajine, izdale su oko šest sati ujutru po lokalnom vremenu, upozorenje na vazdušne udare za celu teritoriju zemlje.

Ukrajinski dron pogodio rusku fabriku u Iževsku, povređena jedna osoba

U napadu drona na fabriku u Iževsku u Udmurtiji, dogodila se eksplozija u kojoj je povređena jedna osoba, saopštio je prvi čovek regiona Aleksandar Brečalov.

Povređeni koji je zadobio povredu glave je hospitalizovan, dodao je Brečalov.

Fon der Lajen: Evropa ima rezerve gasa uprkos Putinovim ucenama

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prokomentarisala je to što je ruski Gasprom prekinuo isporuke gasa Austriji, rekavši da je uprkos “ucenama” Rusije Evropa spremna za zimu i da ima rezerve gasa.

“Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo koristi energiju kao oružje. Pokušava da uceni Austriju i Evropu prekidom isporuke gasa. Spremni smo za to i spremni za zimu. Skladišta gasa širom EU su puna”, navela je Fon der Lajenova na platformi Iks.

Ona je dodala, citirajući austrijskog saveznog kancelara Karla Nehamera, da je “Evropa jedinstvena u podršci Austriji”.

Ruski Gasprom je u petak saopštio da će od juče prestati da isporučuje tranzit prirodnog gasa preko Ukrajine austrijskoj kompaniji OMV. Kasnije je ova vest potvrđena u Austriji.

Austrijska naftna i gasna kompanija OMV u delimičnom vlasništvu države produžila je 2018. godine ugovor o snabdevanju gasom sa ruskim Gaspromom do 2040. godine.

Austrija je tokom sukoba u Ukrajini kupila 79 odsto svog prirodnog gasa od Rusije, koji je dolazio u tranzitu preko Ukrajine.

Savezni kancelar Austrije je izjavio da se njegova zemlja sprema za mogući prekid isporuke gasa iz Rusije i da sada već ima u svojim skladištima gasa više od godišnjeg obima potrošnje, te stoga “Putin neće uspeti da ucenjuje i baci Austriju na kolena”.

Masovni ruski vazdušni udari širom Ukrajine, eksplozije u Zaporožju, Krivom Rogu i Dnjepru

Ruska vojska je tokom noći i rano jutros izvela masovni vazdušni napad na Ukrajinu. Na udaru je bila elektroenergetska infrastruktura, saopštio je ministar energetike German Galuščen na Telegramu.

“Ruski raketni napad ciljao je elektroenergetsku infrastrukturu širom Ukrajine, što je dovelo do preventivnih prekida u snabdevanju”, saopštio je Galuščen na Telegramu.

Načelnik Zaporoške regionalne vojne uprave Ivan Fedorov izvestio je o eksplozijama u Zaporožju.

“U Zaporožju se čuju eksplozije… Napad na region se nastavlja. Ostanite na sigurnim mestima. Čuvajte sebe i svoje najmilije”, rekao je Fedorov.

Višestruke snažne eksplozije zabeležene su u glavnom gradu Kijevu između 6.30 i 7.15 sati po lokalnom vremenu.

Eksplozije su se čule i Kijevskoj, Poltavskoj, Dnjepropetrovskoj, Čerkaskoj, Hmeljnickoj i Vinjickoj, Harkovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti, Nikolajevu, Odesi, gradu Zaporožju, Krivom Rogu, Dnjepru i Pavlogradu.

Vazduhoplovne snage izdale su upozorenje na vazdušne udare za celu teritoriju zemlje.

FT: Severna Koreja isporučila Rusiji raketne i artiljerijske sisteme dugog dometa

Severna Koreja je isporučila Rusiji raketne i artiljerijske sisteme dugog dometa, a neki od njih su raspoređeni u regionu Kurska, piše Fajnenšel tajms, pozivajući se na neimenovane izvore.

Britanski list navodi da je Pjongjang poslednjih nedelja Rusiji isporučio pedesetak samohodnih topova M-1989 “koksan” kalibra 170 milimetara domaće proizvodnje, koji su ranije primećeni u Krasnojarsku u Rusiji.

Takođe je isporučeno dvadeset višecevnih raketnih sistema od 240 milimetara, koji predstavljaju analognu verziju sovjetskog sistema “uragan” i može da ispaljuje i konvencionalnu i vođenu municiju.

Prethodno je Severna Koreja saopštila da je modernizovala taj protivvazduhoplovni raketni sistem i opremila ga “visokopreciznim” raketama.

Isporuke oružja iz Severne Koreje označavaju najnovije proširenje podrške Severne Koreje invaziji Rusije na Ukrajinu, navodi FT.

Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, rekao je novinarima da Rusija sledi obrazac produbljivanja severnokorejske intervencije, počevši od slanja velikih količina municije i oružja, pa do direktnog učešća u ratu, što bi moglo pomoći ruskim snagama da ponovo zauzmu Kursku oblast.

“Severna Koreja je već odigrala ključnu ulogu u obezbeđivanju miliona artiljerijskih metaka za rusku vojsku 2023. godine. A ove godine je dodatno produbila svoje učešće slanjem više od 12.000 vojnika”, naveo je on.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 13. oktobra izjavio da Rusija i Severna Koreja “pojačavaju savez” i da se ne radi samo o snabdevanju oružjem koje se koristi protiv Ukrajine, već i o “primopredaji ljudi” za ruske trupe.

Zelenski je nešto kasnije rekao da se Severna Koreja “zapravo uključila” u rat protiv Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin podneo je 14. oktobra ruskoj Državnoj dumi nacrt o ratifikaciji sporazuma o “sveobuhvatnom strateškom partnerstvu” između Rusije i Severne Koreje, a sporazum je ratifikovan 24. oktobra.

---

Približava se hiljaditi dan rata u Ukrajini. Na frontu ruska vojska napreduje, ukrajinska tvrdi da odoleva. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je da su moskovske snage zauzele još dva naselja u Donjeckoj oblasti – Lenjinsko i Makarovku.

Sa druge strane, navodi se da je ruska PVO oborila 34 ukrajinske bespilotne letelice iznad tri oblasti, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Dodaje se da je 20 dronova oboreno iznad Kurske oblasti, 11 iznad Brjanske i tri nad Kaluškom oblašću.

Volodimir Zelenski rekao je za ukrajinski radio da su pregovori sa Rusijom mogući pod uslovom da Ukrajina bude jaka i da Kijev mora učiniti sve da se rat okonča sledeće godine diplomatskim putem.

Takođe je jasno stavio do znanja da neće pregovarati “jedan na jedan” sa Moskvom. Prema njegovim rečima, pregovori su mogući, ali ne “sa ubicom”.

Pored toga, Zelenski je prokomentarisao izjave Trampovih savetnika o potrebi zamrzavanja rata.

“Samo ću ozbiljno shvatiti pregovore sa Trampom, ne sa njegovim savetnicima. Ovo je nivo za predsednika”, istakao je Zelenski.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da ne zna kako će Donald Tramp rešiti situaciju u Ukrajini.

“Ali u svakom slučaju, političar koji kaže da nije za rat, već za mir, zaslužuje pažnju”, dodao je Lavrov.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen istakla je u svojoj objavi na platformi Iks da posle gotovo hiljadu dana rata države članice G7, u svojoj nepokolebljivoj podršci Kijevu, ostaju posvećene “nametanju ozbiljnih troškova Rusiji” kroz sankcije, kontrolu izvoza i druge mere.

Simptom/RTS