”Potencijal za dalju eskalaciju sukoba povećava rizike i neizvesnost i mogao bi imati značajne ekonomske posledice za region i šire. MMF nastavlja da sa pažnjom i zabrinutošću prati situaciju u južnom Libanu”, rekla je portparol MMF-a Džuli Kozak i dodala da Fond izražava saučešće porodicama poginulih u sukobima.

Ona je istakla da je prerano za predviđanje konkretnih uticaja na globalnu ekonomiju kao i da su ekonomije u regionu već pretrpele velike posledice, posebno u Gazi, gde se civilno stanovništvo ”suočava sa teškim socioekonomskim uslovima, humanitarnom krizom i nedovoljnom isporukom pomoći”.

Prema procenama MMF, ukupan BDP Pojasa Gaze opao je za 86 odsto u prvoj polovini godine, dok je BDP okupirane Zapadne obale prema procenama opao 25 odsto u istom periodu, sa izgledima za dalje pogoršanje.
Izraelski BDP smanjen je za oko 20 odsto u četvrtom kvartalu 2023. nakon početka sukoba, a došlo je do samo delimičnog oporavka u prvoj polovini 2024. godine.

“Glavni način na koji bi sukobi na Bliskom istoku mogli da utiču na globalnu ekonomiju su kroz povećanje cena roba, uključujući naftu i žitarice, kao i kroz povećane troškove transporta iz razloga što transportni brodovi izbegavaju da plove kroz Crveno more”, rekla je Kozak, kao i da je Liban 2022. postigao sporazum sa MMF-om o potencijalnom programu zajma, ali nije bilo dovoljno napretka u potrebnim reformama.

”Spremni smo da poradimo sa Libanom u vezi sa mogućim programom finansiranja kada situacija bude izvesna ali bi bilo potrebno da se preduzmu neke akcije i  odlučne političke mere”, rekla je Kozak.

Simptom/Rojters