Kubanski regrut je među hiljadama stranih državljana koji su potpisali jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom, namamljeni obećanjem pozamašnih plata i brzog dobijanja državljanstva za sebe i svoje rođake.

Za Kubance, od kojih mnogi vide život pod diktatorskim režimom Havane i američkim sankcijama kao zatvor na otvorenom, obećanje drugog pasoša je bilo veliko privlačenje. Dokument, međutim, dolazi sa pričvršćenom omčom.

„Sada nam govore da, pošto smo građani Rusije, moramo da nastavimo da se borimo do kraja rata“, rekao je Horhe, govoreći iz ruske oblasti Kursk gde moskovske trupe pokušavaju da odbiju ukrajinsku ofanzivu. Kao i drugi intervjuisani za ovaj članak, on je dobio pseudonim iz bezbednosnih razloga.

Horheova priča i priče još trojice kubanskih regruta u Ukrajini i Kursku, kao i porodice još petorice, nude novi uvid u to kako Moskva hvata strance — kao i svoje građane — na liniju fronta dok pokušava da iscrpi Ukrajinu i njegove zapadne pristalice, istovremeno štiteći sopstveno stanovništvo od uticaja dugotrajnog rata.

Strano zapošljavanje

S obzirom da su se ruske žrtve gomilele od početka svoje invazije u punom obimu u februaru 2022. godine, Moskva je stigla širom sveta za popunu. Preko sumnjivih posrednika, borci su angažovani iz mnoštva zemalja uključujući Nepal, Ganu, Siriju, Indiju i Šri Lanku.

Iako je tačan broj stranih regruta dobro čuvana tajna, opšti konsenzus među vojnim stručnjacima je da oni čine samo delić vojske Kremlja koja se bori protiv Ukrajine; začepljivanje rupa, a ne definisanje zamaha, na bojnom polju.

Politički, međutim, Moskva je iskoristila njihovo prisustvo da progura narativ u stilu hladnog rata da Rusija predvodi široku koaliciju zemalja koje se bore protiv američke hegemonije.

Kubanci će prepoznati taj trop iz sovjetskih vremena, kada su bili raspoređeni u Angolu u svojim desetinama hiljada da pomognu u vođenju proki rata protiv SAD.

Međutim, retko ko je od kubanskih regruta koje je POLITICO intervjuisao za raniju priču, ponudio ideologiju kao razlog za njihovo angažovanje.

Umesto toga, neki su rekli da su bili prevareni da putuju u Rusiju nakon što su odgovarali na postove na društvenim mrežama za, kako su mislili, niskokvalifikovane, civilne poslove, često u građevinarstvu.

Drugi su priznali da su se voljno i svesno odazvali pozivu Rusije za rat, navodeći finansijske poteškoće i porodične obaveze kao razlog za njihovu odluku da se ukrcaju na let do mesta koje nikada ranije nisu posetili i o kome gotovo ništa ne znaju.

Na Kubi su, kako su rekli, zarađivali za život kao učitelji, stolari, konobari i u građevinarstvu. Godinu dana služenja vojnog roka, nadali su se, kupiće im novu nacionalnost — a sa njom i novi život.

Prokletstvo pasoša

Dvanaest meseci kasnije, kažu kubanski regruti i njihove porodice, ispostavilo se da su njihovi novi pasoši manje garancija za više prava nego potvrda o degradaciji: od dečaka sa plakata međunarodne solidarnosti do redovnih, mobilisanih ruskih građana — status koji je malo domorodaca -pozavideli bi rođeni Rusi.

U septembru 2022. godine, najava ruskog predsednika Vladimira Putina o „kampanji delimične mobilizacije“ gurnula je zemlju u stanje šoka. Po prvi put od invazije u punom obimu, rusko stanovništvo se suočilo sa realnošću rata i zamoljeno da ga uključi u svoje živote.

Dok je kampanja izazvala masovni egzodus mladića, stotine hiljada su se ipak odazvale pozivu – neki iz osećaja patriotske dužnosti, mnogi drugi iz onoga što su smatrali da nemaju izbora ili iz straha od odmazde.

Oni koji su mobilisani očekivali su da će uskoro biti otpušteni, nakon navodno neposredne pobede Rusije, ili, u najmanju ruku, zamenjeni novim čizmama na zemlji.

Umesto toga, oni su držani na frontu dve godine i računajući na to da je Putin odugovlačio da naredi drugu akciju mobilizacije u nadi da će izbeći još jedan društveni slom. Da bi zamenio žrtve, oslanjao se na privlačenje više dobrovoljaca, nudeći lokalnim stanovnicima visoke plate, kao i ubrzano dobijanje državljanstva za strane regrute.

U međuvremenu, mobilisanim Rusima i njihovim porodicama je dato da shvate da samo kraj rata može doneti kraj raspoređivanja. Kako Kubanci saznaju, novopečeni Rusi, čak i ako su se prijavili samo na godinu dana u vojsci, nisu izuzetak.

„Koriste državljanstvo da nas vežu“, rekao je David, još jedan kubanski regrut čiji je ugovor zvanično istekao u julu, u video pozivu. “To mi zvuči kao ucena.”

Dejvid je rekao da je poslednji put video svoju kubansku legitimaciju u oktobru 2023, kada su je oduzeli njegovi vojni pretpostavljeni. Ubrzo nakon toga, oduzet mu je i ruski pasoš — izdat samo nekoliko nedelja ranije — pod krinkom da je bez njega bezbednije preći u Ukrajinu.

„Strani borci treba da znaju da ako potpišu ugovor sa ruskom vojskom ili prihvate pasoš od nje, potpisuju se da će se boriti na neodređeno vreme u Ukrajini sve dok Kremlj ne proglasi kraj operacije ili dok ne budu ubijeni ili teško povređeni“, ona rekao je.

Havana saučesnik
U slučaju Kube, malo je verovatno da bi takav vapaj za pomoć doneo neku razliku.

Nakon što su se u septembru 2023. pojavili medijski izveštaji da je stotine Kubanaca otputovalo u Rusiju da ratuju u njenom ratu, vlasti u Havani su osudile te muškarce kao „plaćenike“ – delo koje je kažnjivo zatvorom na Kubi – i pokrenule postupak protiv navodnih regrutovaca.

U to vreme, kritičari režima su postavljali pitanje kako je diktatura koja pomno prati svaki potez svog stanovništva mogla da propusti da primeti da avioni pune ljudi borbenih godina idu u Moskvu.

Čini se da događaji od tada dodatno opravdavaju njihov skepticizam. Dok je Indija snažno lobirala da povrati svoje građane, obezbeđujući oslobađanje 45 boraca ovog septembra i radeći na vraćanju kući 50 drugih, dokazi sugerišu da se regrutovanje Kubanaca nastavilo, dok se Havana javno klanjala Putinu.

Kuba se oslanja na Rusiju za sirovu naftu i pšenicu. Ali tamo gde su saveznici Moskve, poput Irana i Severne Koreje, obezbedili bespilotne letelice i artiljeriju, osiromašena Kuba nema šta da ponudi osim lepih reči i, prema Ukrajini, ljudstva.

Simptom/Politico