rizici

Upozorenje UN: Opstanak Pojasa Gaze je doveden u pitanje

November 25, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Izraelske vojne operacije u Gazi „ugrozile su sve stubove opstanka“, od hrane i skloništa do zdravstvene zaštite, „potkopale upravljanje i gurnule“ palestinsku teritoriju „u veštački stvoren ponor“, navodi izveštaj Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

„S obzirom na nemilosrdno i sistematsko uništavanje koje je pretrpela, postoje ozbiljne sumnje u sposobnost teritorije Pojasa Gaze da se obnovi kao životno mesto i društvo“, dodaje se u izveštaju.

Rat u Gazi je pokrenut napadom koji je palestinski islamistički pokret Hamas pokrenuo protiv Izraela 7. oktobra 2023. godine. Tada je poginuo 1.221 Izraelac, prema podacima AFP-a zasnovanim na zvaničnim informacijama.

Više od 69.756 Palestinaca je ubijeno u izraelskoj vojnoj kampanji odmazde, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, koje kontroliše Hamas.

Ti podaci, koje UN smatraju pouzdanim, ne preciziraju broj ubijenih boraca, ali ukazuju da više od polovine mrtvih čine deca i žene.

Prema izveštaju UNCTAD-a, izraelske vojne operacije su gurnule Gazu „iz stanja nerazvijenosti u stanje potpune propasti“.

UN procenjuje da će za obnovu palestinske teritorije biti potrebno približno 70 milijardi dolara.

„Čak i u optimističnom scenariju, u kojem rast dostiže dvocifren broj i strana pomoć pristiže, biće potrebno nekoliko decenija da Gaza povrati kvalitet života od pre oktobra 2023. godine“, naglašava se u izveštaju.

UNCTAD poziva na sprovođenje „sveobuhvatnog plana oporavka“ koji kombinuje „koordinisanu međunarodnu pomoć, obnavljanje fiskalnih transfera“ iz Izraela u Gazu, kao i mere za ublažavanje ograničenja u trgovini, putovanjima i investicijama.

Ta agencija UN poziva na uspostavljanje, u sklopu tog okvira, univerzalnog osnovnog dohotka u Gazi kako bi se obezbedila egzistencija svih stanovnika, u obliku „obnovljivog i bezuslovnog“ programa novčane pomoći koji bi se isplaćivao mesečno.

UNCTAD napominje da su na okupiranoj Zapadnoj obali „nasilje, ubrzano širenje naselja i ograničenja mobilnosti radne snage“ odgovorni za najgori ekonomski pad otkako je agencija počela da vodi evidenciju 1972. godine.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Deca u opasnosti zbog širenja kolere po zapadnoj i centralnoj Africi

August 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Obilne kiše, poplave i rasprostranjeno raseljavanje podstakli su širenje bolesti, posebno u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) i Nigeriji. U julu je u DRK bilo preko 38.000 slučajeva i 951 smrtni slučaj. Intenzivne padavine i rasprostranjene poplave u Kinšasi dovele su do naglog porasta broja slučajeva, što situaciju čini posebno kritičnom.

Nigerija je druga najpogođenija zemlja u regionu, sa 3.109 sumnjivih slučajeva kolere i 86 smrtnih slučajeva do kraja juna. Kolera je endemska u zemlji, gde su se poslednjih godina ponovo pojavile velike epidemije. Čad, Republika Kongo, Gana, Obala Slonovače i Togo se takođe suočavaju sa tekućim epidemijama.

UNICEF je odgovorio isporukom životno važnih zdravstvenih potrepština, vode i sanitarnih potrepština, podrškom vakcinaciji i intenziviranjem napora u radu sa zajednicom. UNICEF-u za Zapadnu i Centralnu Afriku hitno je potrebno 20 miliona dolara tokom naredna tri meseca kako bi se povećala ključna podrška u zdravstvu, vodosnabdevanju, sanitarnom zaštiti i higijeni, komunikaciji o rizicima i angažovanju zajednice.

Simptom/AllAfrica

Univerzitet u Gentu upozorio na akademske rizike saradnje sa SAD pod Trampom

April 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U obaveštenju osoblju, Univerzitet upozorava da nedavne američke mere znače pritisak na akademsku slobodu i autonomiju obrazovnih institucija.

Univerzitet posebno upozorava akademike i studente koji putuju u SAD na strožu graničnu kontrolu i potencijalne posledice davanja kritičkih izjava o američkoj vladi, prenela je agencija Belga.

Istraživači se pozivaju da budu oprezni ako ih vlasti SAD pitaju o osetljivim pitanjima, poput diversiteta ili klimatske politike, i da prvo konsultuju platformu Univerziteta za Severnu Ameriku ili tim za politiku ljudskih prava.

“Teme poput klimatskih promena, roda i raznolikosti su sve više predmet cenzure u SAD”, upozorio je Univerzitet u Gentu u dopisu dodajući da se istraživanja u tim oblastima često ne finansiraju ili potiskuju.

Slično upozorenje nedavno je objavila Evropska federacija akademija nauka i humanističkih nauka koja je osudila zamrzavanje milijardi dolara finansiranja američkih istraživanja, kao i cenzuru oko akademskih tema.

Deklaraciji Federacije priključio se Univerzitet u Gentu koji je ponovo istakao protivljenje političkom mešanju u obrazovanje i istraživanja, prenela je belgijska agencija.

Takođe je Univerzitet u Gentu pooštrio interne smernice i nova partnerstva sa američkim institucijama sada će morati da budu proverena kroz njegov okvir politike ljudskih prava da bi se obezbedila usklađenost sa principima akademske slobode, nediskriminacije i poštovanja ljudskih prava.

Istraživačima se pored toga savetuje da osetljive podatke skladište isključivo na serverima Univerziteta kako bi se smanjio rizik od cenzure ili gubitka podataka.

Univerzitet je reagovao nakon vesti da američko ministarstvo obrazovanja planira zamrzavanje 2,3 milijardi dolara saveznog finansiranja za Univerzitet Harvard, osim ako ne bude u skladu sa zahtevima Trampove administracije.

Prema pismu predsednika Harvarda Alana Garbera, ti zahtevi-uslovi uključuju pojačano praćenje antisemitizma i ljudskih prava, ukidanje programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije i reviziju ključnih politika tog univerziteta.

Rektor Univerziteta u Gentu Rik Van de Vale je podržao Harvard i istakao značaj podrške akademskih institucija suočenih sa političkim pristiskom.

Simptom/Dnevni evropski servis

Kako u tridesetim, prema uputu stručnjaka, smanjiti rizik od demencije

September 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Rizik od razvoja demencije raste s godinama, ali postoji nekoliko stvari koje možete učiniti u tridesetim da biste smanjili rizik.

Veličina i struktura mozga kod ljudi variraju kako stare i vremenom je uobičajeno da dođe do gubitka pamćenja

Uz to, senzorne poteškoće u donošenju odluka i rešavanju problema takođe se javljaju u kasnijem životu.

Smatra se da su vaše tridesete najmoćnije vreme za smanjenje rizika od bolesti jer mozak počinje da se smanjuje i gubi zapreminu kao rezultat normalnog gubitka ćelija izazvanog starenjem. To je zbog smanjenja veličine mozga.

Prema Alchajmerovom udruženju, postoji pet stvari koje možete učiniti da smanjite rizik od demencije, prenosi Mirror.

Prestanite da pušite i pijete

Stručnjaci iz Alchajmerovog udruženja kažu da prekomerno pijenje i pušenje mogu povećati rizik od demencije. Oni veruju da je neophodno pokušati smanjiti unos alkohola i, ako pušite, potpuno prestati. Iako u dimu cigareta ima mnogo različitih hemikalija i toksina, nejasno je koje bi mogle da izazovu štetu. Pušenje je bilo jedan od 12 promenljivih faktora rizika koji su istaknuti u Lancet komisiji za 2020. godine o riziku od demencije.

Budite fizički aktivni

Održavanje redovnog vežbanja pomaže u dotoku krvi u mozak i smanjuje šanse za razvoj visokog krvnog pritiska, koji je povezan sa demencijom. Nekoliko studija koje se bave efektom aerobne vežbe (vežbe koje povećavaju broj otkucaja srca) kod sredovečnih ili starijih odraslih su prijavile poboljšanja u razmišljanju i pamćenju i smanjenu stopu demencije, prema Alchajmerovom društvu.

Uravnotežena ishrana

Istraživači kažu da dijeta koja spaja dva plana ishrane može pomoći u smanjenju rizika od razvoja demencije. Plan kombinuje integralne žitarice, voće, povrće i ribu, namirnice koje se koriste u mediteranskoj dijeti sa DASH ishranom. Preporučuju se najmanje dva jela od živine i jedno od ribe, dok crveno meso, prženu hranu i slatkiše treba izbegavati.

Kvalitetno spavanje

Dobar san od suštinskog značaja pomaže mozgu da se oporavi. Produženi nedostatak sna, posebno nakon srednjih godina, može naštetiti mozgu jer nedostatak sna remeti prirodni noćni ciklus čišćenja mozga. Neuroni emituju više beta-amiloida i taua, proteina u srži Alchajmerove bolesti kao smeće dok ste u dubokom snu.

Izbegavajte prekomernu buku

Gubitak sluha može povećati rizik od demencije. Iako se leči, neophodno je držati se dalje od glasnih zvukova u bilo kom uzrastu kako bi se smanjilo oštećenje sluha. Prema jednoj studiji, ljudi sa blagim gubitkom sluha imaju dva puta veću verovatnoću da će razviti demenciju. Ovo se povećava na tri puta za one sa umerenim gubitkom sluha. Nije jasno zašto, ali stručnjaci kažu da gubitak i demencija mogu izazvati društvenu izolaciju.

Simptom/Mirror

Ultraprerađena hrana štetna kao duvan, zahteva se zabrana reklamiranja i upozorenja kao na paklama cigareta

June 27, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Profesor Karlos Monteiro sa Univerziteta Sao Paolo, koji je i smislio kovanicu „ultraprerađena hrana“, izneće ove nedelje na Međunarodnom kongresu o gojaznosti dokaze o sve većoj opasnosti koju ultraprerađene namirnice predstavljaju po decu i odrasle.

„Ultraprerađena hrana čini sve veći udeo i često je dominantna u ishrani ljudi širom sveta, uprkos rizicima po zdravlje i razvoj velikog broja hroničnih bolesti“, istakao je Monteiro za Gardijan.

Ono što je veoma zabrinjavajuće jeste da ultraprerađena hrana sve više menja zdraviju, manje prerađenu hranu i smanjuje kvalitet ishrane. Ovakva vrsta hrane izaziva pandemiju gojaznosti i drugih hroničnih bolesti direktno povezanih sa ishranom, poput dijabetesa.

Apel stručnjaka dolazi usred rapidnog porasta globalne potrošnje ultraprerađene hrane, poput raznih vrsta prerađenih pahuljica, proteinskih štanglica, gaziranih pića, gotovih obroka i brze hrane.

Primera radi, ultraprerađene namirnice čine više od 50 odsto ishrane u Velikoj Britaniji i SAD. Kod nekih ljudi, posebno mlađih i siromašnijih, ishrana je sačinjena čak od 80 odsto ovih namirnica.

U februaru je objavljena ogromna naučna analiza koja je direktno povezala ultraprerađenu hranu sa 32 različita štetna efekta po zdravlje, uključujući visoki rizik od srčanih bolesti, rak, dijabetes tipa 2, loše mentalno zdravlje i ranu smrt.

Monteiro i njegove kolege su prvi put koristili izraz „ultraprerađena“ hrana pre 15 godina u klasifikaciji koja sadrži četiri grupe – minimalno prerađena hrana, prerađeni sastojci za kuvanje, prerađena hrana i ultraprerađena grana.

Za Gardijan kaže da je toliko zabrinut zbog efekta koji ultraprerađena hrana ima po globalno zdravlje da studije i naučna upozorenja više nisu dovoljni da alarmiraju javnost.

Potrebne su društvene kampanje kao one usmerene protiv korišćenja duvana.

„Reklamiranje ultraprerađene hrane trebalo bi da bude zabranjeno ili veoma ograničeno i trebalo bi uvesti nalepnice na proizvode poput onih na paklama cigareta“, navodi Monteiro.

Šta je ultraprerađena hrana

Ultraprerađena hrana uobičajeno ima više od jednog sastojka koji se ne nalazi u domaćinstvima. U sastavu najčešće ima mnogo aditiva i sastojaka koji se uobičajeno ne koriste u kuhinjama, poput konzervansa, emulgatora, zaslađivača, veštačkih boja i ukusa.

Neki od najpopularnijih primera ove vrste hrane su: sladoled, šunke, čips, kobasice, zapakovani hlebova masovne proizvodnje, mnoge vrste pahuljica, biskviti, voćni jogurti, instant supe, neka alkoholna pića…

Gardijan/RTS

# rizici

Upozorenje UN: Opstanak Pojasa Gaze je doveden u pitanje

Deca u opasnosti zbog širenja kolere po zapadnoj i centralnoj Africi

Univerzitet u Gentu upozorio na akademske rizike saradnje sa SAD pod Trampom

Kako u tridesetim, prema uputu stručnjaka, smanjiti rizik od demencije

Ultraprerađena hrana štetna kao duvan, zahteva se zabrana reklamiranja i upozorenja kao na paklama cigareta