Generalno posmatrano, u periodu od 2025. do 2050. godine, svet bi mogao zabeležiti više od 39 miliona smrtnih slučajeva koji se mogu direktno pripisati otpornosti na antimikrobne lekove odnosno AMR, sudeći prema studiji koja je objavljena u ponedeljak u časopisu The Lancet.

Antimikrobna rezistencija dešava se kada patogeni poput bakterija i gljivica razviju sposobnost da izbegnu lekove koji se koriste sa ciljem njihovog uništenja, piše Si-En-En

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je AMR „jednom od najvećih globalnih pretnji po javno zdravlje i razvoj“, izazvanom zloupotrebom i prekomernim korišćenjem antimikrobnih lekova kod ljudi, životinja i biljaka, što može podstaći patogene da razviju otpornost na njih.

Glavni autor nove studije doktor Kris Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu, rekao je da se očekuje pogoršanje situacije kada je reč o statistici AMR-a i njegovim efektima.

„Potrebna nam je odgovarajuća pažnja usmerena na nove antibiotike i upravljanje njima kako bismo mogli da rešimo ovaj zaista veliki problem“, rekao je on.

Starije osobe na udaru

Istraživači iz Globalnog istraživanja o otpornosti na antimikrobnu rezistenciju, Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju i drugih institucija, procenili su smrtne slučajeve i bolesti koje se mogu pripisati u odnosu na antimikrobnu rezistenciju za 22 patogena, 84 kombinacije patogena i lekova i 11 infekcija u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine. Za potrebe procene korišćeno je oko 520 miliona pojedinačnih zapisa.

Istraživači su otkrili da je od 1990. do 2021. godine smrtnost od AMR-a pala za više od 50 odsto među decom mlađom od pet godina, ali je porasla za više od 80 odsto među odraslima starosti 70 i više godina, što predstavlja trendove za koje se predviđa da će se dalje nastaviti.

“Bilo je iznenađujuće videti da se ti obrasci pojavljuju. Imali smo dva suprotna trenda: pad smrtnosti od AMR-a  kod osoba mlađih od 15 godina, uglavnom zbog vakcinacije, programa vode i sanitarnih uslova, nekih programa lečenja. U isto vreme, postoji stabilan porast broja smrtnih slučajeva kod starijih od 50 godina“, rekao je Marej i dodao da, kako svet stari, starije osobe mogu biti podložnije teškim infekcijama.

Naime, otkriveno je da je kombinacija patogena i leka koja je sve češće izazivala ogroman porast zahvaćenih među svim starosnim grupama, bio zlatni stafilokok (lat. Staphilococcus aureus), otporan na meticilin ili MRSA. Za ovu kombinaciju – antibiotik meticilin i bakterija zlatni stafilokok – broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati skoro se udvostručio sa 57.200 u 1990. na 130.000 u 2021. godini

Koristeći statističko modeliranje, istraživači su takođe napravili procene smrtnih slučajeva i bolesti koje se mogu pripisati AMR-u do 2050. godine u tri scenarija: najpre ako se trenutna klima nastavi, potom ako se razviju novi moćni antibiotski lekovi za uništavanje otpornih patogena i treći ako svet poboljša kvalitet zdravstvene zaštite od infekcija i razvio bolji pristup antibioticima.

Prognoze pokazuju da će se smrtnost od rezistencije na antimikrobne lekove povećati do 2050. ako se ne preduzmu mere za poboljšanje pristupa kvalitetnoj nezi, jakim antibioticima i drugim resursima za smanjenje i lečenje infekcija

Istraživači su procenili da bi 2050. godine broj globalnih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati otpornosti na antimikrobne lekove mogao da dostigne 1,9 miliona, a onih koji su povezani sa njima 8,2 miliona.

Prema podacima, regioni sveta koji su najviše pogođeni AMR-om po nivou smrtnosti su Južna Azija, Latinska Amerika i Karibi i podsaharska Afrika.

„Mnogi od ovih regiona nemaju jednak pristup kvalitetnoj nezi. Nažalost, još uvek postoji mnogo mesta u okruženjima sa niskim resursima gde ljudi kojima su potrebni antibiotici jednostavno iste ne dobijaju, i to je veliki deo. Ali nisu samo antibiotici. To je kada ste bolesni, bilo kao dete ili odrasla osoba, i pošalju vas u bolnicu i dobijete paket nege, u suštini, koji uključuje stvari poput kiseonika“, rekao je Marej.

„U postavkama sa niskim resursima, čak ni osnove poput kiseonika često nisu dostupne. A onda, ako ste veoma bolesni i treba vam jedinica intenzivne nege, pa, postoje veliki delovi sveta sa niskim resursima – većina njih, zapravo – gde ne biste dobili pristup takvoj vrsti nege. Dakle, postoji spektar potporne nege, plus antibiotici, koji zaista čine razliku“, rekao je on.

Ipak u scenariju u kojem svet ima bolju zdravstvenu zaštitu, 92 miliona povezanih smrtnih slučajeva moglo bi da se spreči između 2025. i 2050. godine, predviđaju istraživači. S druge strane, u scenariju gde svet ima nove, jače lekove, oko 11 miliona takvih smrtnih slučajeva moglo bi se izbeći.

“Postoji moguća nada na horizontu”
„Inovativni i kolaborativni pristup ovoj studiji pruža sveobuhvatnu procenu antimikrobne rezistencije i njenog potencijalnog tereta za svet”, napisao je Samuel Kariuki, sa Instituta za medicinska istraživanja Kenije, u komentaru koji je pratio novu studiju u The Lancetu.

Ipak, on je upozorio da modeli prognoze ne uzimaju u obzir pojavu novih superbakterija „i da bi moglo doći do potcenjivanja ukoliko se pojave novi patogeni“.

Sve u svemu, „ovi podaci bi trebalo da podstaknu ulaganja i ciljanu akciju“ u pravcu rešavanja rastućeg izazova otpornosti na antimikrobne lekove u svim regionima sveta, napisao je Kariuki.

“Novi rad predstavlja decenije istraživanja o globalnom opterećenju antimikrobne rezistencije”, rekla je doktorka Stefani Stredi, vanredni dekan globalnih zdravstvenih nauka i ugledni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, koja nije bila uključena u studiju.

Stredi je iz prve ruke videla efekte koje antimikrobna rezistencija može imati na zdravlje kada je njen muž umalo preminuo od infekcije superbakterijama.

„Ja sam neko ko ima susret sa antimikrobnom rezistencijom koja utiče na moju porodicu poslednjih osam godina. Moj muž je zamalo umro od infekcije superbakterijama. To je zapravo jedna od infekcija koja je istaknuta u ovom radu”, rekla je Stredi.

Tokom krstarenja Nilom za Dan zahvalnosti 2015. godine, Stredin muž, Tom Peterson iznenada je dobio jake grčeve u stomaku. Kada klinika u Egiptu nije uspela da pomogne u ublažavanju simptoma koji su bili sve gori, Peterson je prebačen u Nemačku, gde su lekari otkrili abdominalni apsces veličine grejpfruta ispunjen Acinetobacter baumannii, virulentnom bakterijom otpornom na skoro sve antibiotike.

Godišnji broj ljudi koji umiru od gram-negativnih bakterija, kao što je ova, otpornih na karbapanem – klasu antibiotika poslednjeg izbora koji se koriste za lečenje teških bakterijskih infekcija – porastao je za 89.200 od 1990. do 2021. godine, više od bilo koje klase antibiotika tog perioda.

„To je jedan od hitnih prioritetnih patogena, koji je jedna od ovih gram-negativnih bakterija. Moj muž je imao 69 godina kada se razboleo. Znači on je upravo u godinama koje studija ističe, da će starije ljude to više pogađati u budućnosti, jer naša populacija stari i ljudi imaju komorbiditete, poput dijabetesa, kao što ima moj muž”, kaže ona.

Stredin muž se oporavio nakon tretmana fagima, virusima koji selektivno ciljaju i ubijaju bakterije i koji se mogu koristiti kao pristup lečenju bakterijskih infekcija otpornih na antimikrobne lekove.

„Najvažnija alternativa antibioticima je fagoterapija, ili terapija bakteriofagom, i to je ono što je spasilo život mom mužu. Fag se može veoma efikasno koristiti sa antibioticima, kako bi se smanjila količina antibiotika koja je potrebna, a mogu se čak i potencijalno koristiti u stočarstvu i u poljoprivredi“, rekla je ona.

Nova studija daje Stredi nadu da svet može smanjiti potencijalni problem otpornosti na antimikrobne lekove.

“To bi zahtevalo poboljšanje pristupa antibioticima i novijim antimikrobnim lekovima, vakcinama, čistoj vodi i drugim aspektima kvalitetne zdravstvene zaštite širom sveta”, rekla je ona, uz istovremeno smanjenje upotrebe antibiotika u stočarstvu, proizvodnji hrane i životnoj sredini, što može dovesti do veće otpornosti.

„Postoji moguća nada na horizontu. Ako bismo povećali ove intervencije, mogli bismo drastično smanjiti broj smrtnih slučajeva u budućnosti“, istakla je Stredi.