Njihova istraga sada je dovela do zaključka koji preti da naruši jedinstvo u podršci Ukrajini, jer svi tragovi vode upravo ka Kijevu, piše Vol Strit Žurnal, prenosi Index.hr.

Političke pukotine zbog istrage

Posledice istrage već su vidljive. Poljska je odbila da Nemačkoj izruči jednog osumnjičenog, smatrajući ga herojem jer je uništio ključni izvor prihoda za ratnu mašineriju Vladimira Putina.

Poljski premijer Donald Tusk, dugogodišnji kritičar nemačke zavisnosti od ruskog gasa, ismejao je istragu.

„Problem nije u tome što je gasovod dignut u vazduh“, rekao je. „Problem je u tome što je izgrađen“.

U samoj Nemačkoj, opoziciona stranka AfD koristi bes javnosti zbog visokih cena energenata kako bi lobirala za smanjenje pomoći Kijevu.

Dodatni pritisak na Kijev očekuje se i iz Italije, gde bi sud uskoro trebalo da odluči o izručenju još jednog ukrajinskog osumnjičenog.

Jedinica pod direktnom komandom bivšeg šefa ukrajinske vojske

Gasovodi Severni tok, od kojih se najduži protezao više od 1200 kilometara ispod Baltičkog mora, dopremali su ruski prirodni gas u Nemačku i ostatak Evrope.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, postali su središte političkih sukoba. Dok su neke zemlje tražile da se cevi zatvore kako bi se Rusiji uskratio prihod, druge su, predvođene Nemačkom, oklevale zbog zavisnosti od jeftinog goriva.

Napadi u septembru 2022. prekinuli su tu raspravu. Dok su se u Baltičko more ispuštale ogromne količine metana, u najvećem pojedinačnom ispuštanju gasova sa efektom staklene bašte izazvanom ljudskim delovanjem, Zapad i Rusija međusobno su se optuživali za sabotažu.

Međutim, nemački istražitelji, tužioci i drugi izvori upoznati sa slučajem razvili su, kako tvrde, jasnu sliku događaja.

Prema njima, napade je izvela elitna ukrajinska vojna jedinica pod neposrednom komandom tadašnjeg vrhovnog komandanta ukrajinske vojske, generala Valerija Zalužnog, koji je danas ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Mukotrpna potraga za akterima

Složeni mozaik dokaza počeo je da se sklapa ubrzo nakon eksplozija. Prateći tragove kompanija za iznajmljivanje brodova, telefonskih poziva i registarskih oznaka, istražitelji su prikupili dovoljno materijala za izdavanje naloga za hapšenje tri vojnika iz specijalne ukrajinske jedinice i četiri iskusna ronioca.

Ključni dokaz stigao je u obliku zrnaste crno-bele fotografije sa nemačke kamere za nadzor brzine. Na njoj se videlo lice ukrajinskog ronioca, kojeg je policija identifikovala pomoću softvera za prepoznavanje lica.

Za samo nekoliko minuta pronašli su njegove profile na društvenim mrežama i veze sa ostalim osumnjičenima. Međutim, istraga nije tekla glatko.

Ukrajinski ronilac koga su pratili do Poljske iznenada je prebačen u Ukrajinu u crnom BMW-u sa diplomatskim tablicama, a vozilom je upravljao ukrajinski vojni ataše.

Kijev je odbio da komentariše incident, dok je nezvanično visoki funkcioner rekao da su postupili po dojavi poljske vlade.

Hapšenje komandanta jedinice u Italiji

Potraga za komandantom jedinice bila je još teža. Istražitelji su u početku imali samo fotografiju iz pasoša izdatog na lažno ime. Prekretnica se dogodila kada se jedan od detektiva zapitao: „Gde Ukrajinci idu na odmor?“

Poslali su upite zemljama van EU i ubrzo ostvarili pogodak. Granična policija jedne prijateljske države pronašla je čoveka koji je odgovarao opisu i putovao poslovno.

Tako su detektivi dobili njegovo pravo ime – Serhij K., 46-godišnji veteran ukrajinske bezbednosne službe SBU.

Za njegovim pasošem raspisana je „tiha poternica“. Alarm se oglasio 13. avgusta, kada je Serhij prešao iz Ukrajine u Poljsku.

Istražitelji su ga pratili preko Češke do Italije koristeći podatke sa naplatnih rampi i rezervacije hotela koje je napravila njegova supruga.

Italijanski karabinjeri uhapsili su ga u odmaralištu u gradu San Klemente.

Na putu ka sudu, Serhij je novinarima pokazao tri prsta – ukrajinski pozdrav koji simbolizuje nacionalni grb, trozubac.

Njegov advokat tvrdi da je nevin, ali i da je onaj ko je digao gasovod u vazduh delovao u okviru vojne operacije i stoga ima imunitet od krivičnog gonjenja.

Odluka koja bi mogla narušiti savezništvo

Očekuje se da će italijanski sud do decembra odlučiti o izručenju Serhija Nemačkoj.

U međuvremenu, osumnjičeni je započeo štrajk glađu jer mu zatvor, kako tvrdi njegov advokat, ne obezbeđuje vegansku i bezglutensku ishranu. Njegovo izručenje za Berlin predstavlja mač sa dve oštrice.

Eventualno suđenje dodatno bi zateglo odnose između Ukrajine i Nemačke, njenog najvećeg finansijskog podržavaoca.

Politički pritisak raste i na nemačkog kancelara Fridriha Merca, iako njegovi saradnici tvrde da će znati da se nose sa posledicama.

Smatra se da se nemačka javnost, delom i zbog medijskih izveštaja, već navikla na ideju da Kijev stoji iza napada.

Ipak, visoki zvaničnici sugerišu da bi diplomatske posledice bile lakše da nemački detektivi nisu bili toliko efikasni u svom poslu.

Simptom/Danas/Index.hr