Naime, u 33. Izveštaju Republike Srpske upućenom Savetu bezbednosti UN, uoči sutrašnje redovne polugodišnje sednice SB UN, istaknuto je da su organi vlasti Republike Srpske na pokušaj protivpravnih nastojanja da se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudi na zatvorsku kaznu i svrgne sa vlasti odgovorili nastojanjem da vrate nadležnosti koje su Republici Srpskoj oduzete suprotno Ustavu BiH, često posredstvom nezakonitih odluka i pritisaka visokih predstavnika.

“Vraćanje nadležnosti u skladu sa Ustavom BiH ni na koji način ne dovodi u pitanje suverenitet, teritorijalni integritet ili ustavni poredak BiH. Naprotiv, afirmiše i štiti jasne odredbe Ustava BiH. Republika Srpska izražava punu spremnost da pristupi iskrenim razgovorima sa partnerima u BiH radi okončanja krize izazvane represivnim postupcima Kristijana Šmita”, ističe se u petom delu Izveštaja koji je usvojila Vlada Republike Srpske.

Iz Republike Srpske poručuju da veruju da jedino održivo rešenje aktuelne krize podrazumeva ukidanje Šmitovih nezakonitih odluka i poništavanje njihovih pravnih posledica i štetnih efekata.

“Poništavanjem tih odluka, kao i krivičnih postupaka zasnovanih na njima, stvorili bi se uslovi za suštinski dijalog o rešavanju svih ključnih pitanja, sa ciljem obnavljanja suvereniteta i funkcionalnosti zemlje, u potpunoj saglasnosti sa Ustavom BiH”, navodi se u Izveštaju.

Dodaje se da je Republika Srpska čvrsto opredeljena za mir, podržava Dejtonski sporazum i, štaviše, zahteva njegovo poštovanje, te se nada da će kriza u BiH uskoro biti rešena uz podršku partnera BiH iz medjunarodne zajednice.

U šestom delu Izveštaje poručuje se da Republika Srpska ostaje opredeljena za evropske integracije BiH, a tu posvećenost najbolje potvrdjuje činjenica da je Srpska jedini nivo vlasti u BiH koji, počev od 2009. godine, sistematično uskladjuje svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU.

“Evropske integracije BiH, nažalost, i dalje su blokirane zbog postojanja međunarodnog namesnika koji vlada odlukama – za koje i sama EU priznaje da je nespojivo sa suverenitetom BiH, a samim tim i kretanjem zemlje ka članstvu u EU”.

Napominje se da i EU u Mišljenju o zahtevu BiH za članstvo priznaje da dalji rad visokog predstavnika sa širokim autokratskim ovlašćenjima sputava napredak BiH na putu evropskih integracija.

“U pogledu visokog predstavnika, u Mišljenju EU kaže se sledeće: ‘Tako intenzivan međunarodni nadzor je, u načelu, nespojiv sa suverenitetom BiH, pa stoga i sa članstvom u EU'”, stoji u Izveštaju.

Konstatuje se napredak BiH ka članstvu u EU koji je, kako se navodi, dodatno blokiran opstrukcijom bošnjačkih političkih stranaka u pogledu sprovođenja reforme kojom bi se strane sudije u Ustavnom sudu BiH zamenile državljanima BiH, reforme koja je jedna od 14 ključnih prioriteta koje je EU postavila za BiH.

“Najveće srpske i hrvatske stranke u BiH snažno se zalažu da strane sudije u Ustavnom sudu BiH budu zamenjene državljanima BiH, te su i predložile zakon u tom smislu. Međjutim, bošnjačke stranke odbijaju čak i da taj predlog uzmu u razmatranje, čime su stale na put i punom suverenitetu i napretku BiH ka članstvu u EU”, navodi se u Izveštaju i ukazuje na to da napredak BiH ka članstvu u EU dodatno koči bošnjačka SDA, koja opstruiše usvajanje reformskog programa neophodnog za isplatu sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Simptom/B92/Tanjug