Na referendumu je glasalo 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Nezavisnost je podržalo 55,5 odsto, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom bilo 44,5 odsto građana.

Kampanju za nezavisnost predvodio je lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. Referendumsko pitanje je glasilo: „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom?“

Referendumska kampanja protekla je u atmosferi tenzija između pristalica Bloka za nezavisnu Crnu Goru i prosrpskih partija okupljenih u Bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Manjinski narodi bili su deo bloka za nezavisnost.

Dvadeset godina nakon referenduma, Crna Gora je međunarodno priznata država, članica NATO-a i „prva naredna“ kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ali i država dubokih podela i snažnog uticaja Srpske pravoslavne crkve.

U prvim redovima na sinoćnjem prijemu, koji je organizovao premijer Milojko Spajić, ipak su bili oni koji su se na referendumu zalagali za zajedničku državu sa Srbijom, a koji danas pokrivaju neke od najvažnijih funkcija. Među njima je posebno predsednik parlamenta i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić.

„Konačno je došao trenutak da svi zajedno kažemo: Evropo, vraćamo se. Srećna ti budućnost, pomirena Crna Goro“, kazao je on uoči prijema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao proslavi.

„Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas“, napisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pismu građanima Crne Gore.

Iz Podgorice je odgovorilo Ministarstvo vanjskih poslova porukom da Crna Gora ostaje posvećena razvoju dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, zasnovanih na ravnopravnosti i uzajamnom poštovanju.

Premijer Milojko Spajić izjavio je sinoć da Crna Gora, dve decenije nakon obnove nezavisnosti, ima ideju koja je spaja i vodi, a čijem ostvarenju nikada nije bila bliža. To je, kako je poručio, evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope.

To je, kako je rekao Spajić na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina od obnove nezavisnosti Crne Gore, možda i poslednji pravi mirovni projekat na svetu.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je da niko ne stiže do ove faze procesa proširenja bez ogromnog truda, niti postaje članica Evropske unije bez još veće nacionalne odlučnosti i jedinstva u završnici tog puta.

„Evropa vidi šta ste izgradili. Evropa vidi vaša postignuća. Uskoro ćete doprinositi istoriji Evropske unije“, kazala je ona na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina od obnove nezavisnosti Crne Gore.

Crna Gora, 20 godina nakon obnove nezavisnosti, prema ocenama evropskih zvaničnika, važi za prvu narednu članicu Evropske unije. Ove godine očekuje se da će zatvoriti sva preostala pregovaračka poglavlja, a procene su da bi već 2028. mogla biti primljena u EU.

Pojedini analitičari, međutim, smatraju da je taj rok preambiciozan, ali da je do 2030. godine sasvim izvesno da će parlamenti država članica podržati crnogorsko članstvo.

Crna Gora je 2017. godine postala članica NATO, uprkos protivljenju dela javnosti. Priznala je nezavisnost Kosova i u strateškom smislu vodi proevropsku politiku.

U proteklom periodu politički put Crne Gore trasirala je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića, koja je danas u opoziciji, dok su na vlasti prosrpske stranke.

Crna Gora je i danas duboko podeljeno društvo, pre svega na Srbe i Crnogorce, ali sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi danas za nezavisnu državu glasalo i do 70 odsto građana.

Ipak, građani koji se i danas zalažu za zajedničku državu sa Srbijom ističu da se obistinila njihova bojazan da će Crna Gora biti privatna država Mila Đukanovića, država kriminala i korupcije, te da na njenoj teritoriji deluju dva najjača kriminalna klana – kavački i škaljarski – u čijim je međusobnim obračunima ubijeno oko 80 osoba, među kojima je bilo i slučajnih žrtava.

S druge strane, pobornici nezavisnosti kažu da je taj narativ plasiran kako bi se svi koji su bili za nezavisnost predstavili kao kriminalci i lopovi, što, kako tvrde, nije tačno.

Mnogi visoki pravosudni i policijski zvaničnici su nakon promene vlasti 2020. godine osumnjičeni, neki su u pritvoru, a bivša dugogodišnja čelnica crnogorskog pravosuđa Vesna Medenica prvostepeno je osuđena na deset godina zatvora. Njen sin Miloš je u bekstvu i nedostupan državnim organima.

Vlast Demokratske partije socijalista, nakon 30 godina, smenjena je posle litija koje je organizovala Srpska pravoslavna crkva zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Pojedini analitičari tvrde da je od tada uticaj SPC veoma veliki na sve segmente društva. Uticaj SPC evidentiran je i u poslednjim izveštajima EU.

Od smene DPS-a, za šest godina formirane su tri vlade.

U ekonomskom smislu, prve godine nezavisnosti obeležili su ekonomski bum i velike investicije u nekretnine, uglavnom ruskih investitora, posebno na primorju. Ipak, pojedini analitičari tvrde da su ključni resursi rasprodati. Za vreme vlasti DPS-a u državu je ušlo oko 11 milijardi evra stranih investicija, dok od promene vlasti nema nijedne veće investicije.

U toku je postupak davanja aerodroma u koncesiju, kao i najava velikih investicija arapskog investitora Mohameda Alabara, nakon potpisivanja međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tome se oštro protivi deo stručne javnosti.

Za vreme DPS-a plate i penzije uglavnom su godinama stagnirale. Nakon dolaska na vlast Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića, došlo je do značajnog povećanja plata, ali ne na osnovu zarađenog novca, već ukidanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje i značajnim smanjenjem doprinosa za penzijsko osiguranje.

Povećane su i minimalna penzija i minimalna zarada. Međutim, došlo je i do velikog rasta cena, velikog zaduženja i masovnog zapošljavanja u javnoj upravi, što je doprinelo smanjenju broja nezaposlenih. Mnogi analitičari tvrde da je takvo stanje neodrživo i da će sve to doći na naplatu.

Nezaposlenost je 2006. godine bila preko 30 odsto, a sada je oko 10 odsto. Javni dug je tada iznosio oko 700 do 800 miliona evra, odnosno manje od 40 odsto BDP-a, dok je danas oko 4,5 do pet milijardi evra, odnosno oko 60 odsto BDP-a.

BDP po stanovniku tada je iznosio oko 3.500 evra, a danas oko 12.260 evra.

Dan nezavisnosti biće obeležen uglavnom brojnim koncertima. U više gradova biće organizovane proslave i koncerti regionalnih zvezda, dok su neke opštine u kojima su na vlasti prosrpske partije odbile da organizuju proslave, navodeći da nemaju šta da slave.

Vlada je u poslednjem trenutku izdvojila novac za organizaciju proslave, i to oko 2,6 miliona evra iz budžetske rezerve, što znači da taj novac nije bio planiran budžetom za tu namenu. Nije poznato kako će novac biti potrošen, niti koliko je koštalo angažovanje Rikija Martina, koji će nastupiti na centralnom gradskom trgu u Podgorici.

Simptom/Beta