Ceo kineski program „Čange“ je važan jer istraživanje Meseca kao našeg najbližeg nebeskog tela je od velikog interesa za nauku zbog saznanja, donošenja novih saznanja, prvenstveno u poreklu Sunčevog sistema, a sa druge strane i tehnološki, naglašava Aleksić.

„Cilj celog ovog programa je izgradnja jedne baze na Mesecu što do sada još nije vršeno, tako da je i u naučnom i u tehnološkom smislu ovaj cilj velik“, ističe Aleksić.

Sonda je poletela ka mesecu 3. maja, a sletela je na Mesec skoro mesec dana kasnije. To nije uobičajeno jer put od Zemlje do Meseca obično traje tri dana. Međutim, ovog puta je to duže trajalo iz više razloga, napominje Aleksić.

Pre svega, sonda nije letela ka Mesecu direktnim putem, već je išla kroz druge eliptične putanje. Zatim, prvi put je sletela na mesto gde do sada nijedna letelica nije bila.

„Tako da tu je moralo da se snima sa lica mesta, da se snimi i da se izabere pravo mesto za sletanje. Treći faktor je otežana komunikacija, zato što na tom mestu dokazi do prekida komunikacije. Ona se nalazi sa druge strane Meseca, dakle Mesec je zaklanja i nema direktnog kontakta sa Zemljom, nego to ide posrednim putem“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Kakve podatke će doneti „Čange 6“
Ovo je samo jedna, šesta, od misija na programu „Čange“ koji traje više godina. Pošto je cilj celog programa izgradnja baze na Mesecu, da bi se taj cilj ispunio, mora da se realizuje kroz više misija.

„Program je počeo prvo obletanjem, dakle, samo orbitiranjem i snimanjem površine Meseca. To su bile misije jedan i dva. Zatim, posle orbitiranja i snimanja tla je usledilo sletanje. To su bile tri i četiri. Posle sletanja ide prikupljanje, prikupljanje uzoraka sa površine, pa onda će tek da usledi gradnja baze i tek na samom kraju slanja čoveka“, objašnjava Jovan Aleksić.

Ono što je najbitnije je potraga za vodom, jer voda je ključni resurs za izgradnju baze, pronađeno je mesto na mesečevom južnom polu, gde ima zaleđene vode. To je odlično mesto za izgradnju baze i upravo zato su fokus na to mesto usmerili i Amerikanci kroz misiju „Artemis“ i Kinezi kroz misiju „Čange“.

Prikupljanje uzoraka je trajalo oko 14 sati, a sonda je za to vreme morala samostalno da donosi odluke. Agencije su prenele da se sonda tamo suočila sa veoma visokim temperaturama, ali Aleksić napominje da se ne radi o toliko visokim temperaturama, koliko o ekstremnim temperaturnim razlikama.

„Mesec nema atmosferu. Zbog toga što nema atmosferu, tamo danju temperature idu oko plus 130, noću idu i do minus 130. Dakle, imamo oko 250 stepeni razlike. Na južnom polu, koji je cilj ove misije, može da ide i do minus 200. Dakle, velike su razlike“, navodi Jovan Aleksić iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

izvor RTS