Iako je uobičajan i ne uvek nužno opasan, stres utiče na kvalitet života i može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Šta je stres?
Reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja je – definicija stresa.

Ovakvo, stresno stanje tela i psihe može nastati pod uticajima iz okoline, ali i sopstvenog tela ili misli. Osim negativnih, stres izazivaju i pozitivne životne promene poput unapređenja na poslu, putovanja, venčanja ili rođenja deteta. Koliko će stres uticati na rad organizma, međutim, zavisi od individualnog doživljaja promena kojoj je osoba izložena.

Koji su najčešći uzroci stresa?
Stes uzrokuje čitav niz različih stvari, od onih lepih do onih emotivno teških ili izazovnih životnih sutuacija. Najčešći uzroci stresa su:

Prijatni i neprijatni životni događaji – brak, rođenje deteta, smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi

Fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja

Faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina

Organske bolesti – kada je naše telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresnog stanja.

Koji tipovi stresa postoje?
U zavisnosti od dužine trajanja stres se deli na: akutni (kratkotrajni) i hronični (dugotrajni).

Akutni stres

Akutni stres vezan je za jedan traumatični događaj ili situaciju. Nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično.

To se dešava prilikom:

elementarnih katastrofa

fizičkog povređivanja i nasilja razne vrste

opasnih situacija i nesreća u saobraćaju

susreta sa divljim životinjama i u drugim situacijama opasnosti

kada saznamo neku lošu vest (kao što je smrt bliske osobe, saznanje o neverstvu ili napuštanje od strane ljubavnog partnera, saopštenje dijagnoze o teškoj ili neizlečivoj bolesti)

saznanje da će ponavljati razred kod neke dece dovodi do stresa (ili kada dobiju lošu ocenu)

kada doživimo jaku uvredu, prilikom žestoke svađe sa nekim i slično

Simptomi akutnog stresa javljaju se odmah ili ubrzo posle nekog traumatičnog događaja ili situacije, ali isto tako relativno brzo nestaju. Dejstvo akutnog stresa može trajati od nekoliko minuta i sati, pa do nekoliko dana ili nedelja.

Hronični stres

Hronični stres može uništiti prirodnu odbranu tela, što dovodi do različitih fizičkih i psihičkih simptoma, među kojima su:

Glavobolja, vrtoglavica

Bolovi u telu

Bruksizam zuba, stisnuta vilica

Simptomi digestivnih smetnji, refluks kiseline

Povećanje ili gubitak apetita, povećanje ili gubitak telesne mase

Napetost mišića u vratu, licu ili ramenima

Problemi sa spavanjem

Hladni i znojavi dlanovi

Umor, iscrpljenost

Seksualne poteškoće

Subjektivni osećaj beznađa

Iako postoje različite vrste stresa, naučnici su, na osnovu uzroka, stres podelili na fizički emotivni i nutritivni.

Šta je pozitivan, a šta negativan stres?
Stres takođe može biti: pozitivan i negativan.

Pozitivni stres vodi do uspeha

Stres sa pozitivnim efektima se naziva eustres (na grčkom znači – dobro). Ima stimulativno dejstvo, unapređuje zalaganje i dovodi do povećanja radnog učinka. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, pri čemu se luči povećana doza adrenalina.

Ovaj stres kreativno utiče na čoveka, a praćen je visokim nivoom motivacije. Praćen je konstruktivnim doživljajem samoispunjenja i radosti, bez obzira na predhodni šok, borbu i eventualnu iscrpljenost.

Negativan stres otežava funkcionisanje

Sa druge strane, negativan stres ili distres se može definisati kao štetan, jer otežava i preti normalnom funkcionisanju osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.

Stres na poslu
Najčešći uzroci stresa na radnom mestu dolaze iz same radne uloge koju zaposleni ima.

Iako drugim zaposlenim i nadređenima tako ne izgleda, radnik koji ima nejasnu radnu ulogu, čiji opseg aktivnosti i domeni rada nisu jasno definisani ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim hroničnim stresom.

Dnevne rutine i tehnike za smanjenje stresa
Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije.

Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Simptom/N1