stres

Neočekivani zvuci u kući koji stvaraju psima najveći stres, a vlasnici ih često zanemaruju

March 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Psi po prirodi traže obrasce i sigurnost u svojoj okolini. Kada naiđu na nešto nepoznato ili neočekivano, njihova reakcija je instinktivna. Psi ne mogu racionalno da obrade situaciju i osećaju se ugroženo.

To posebno pogađa pse koji su osetljiviji na buku ili su skloni anksioznosti, jer stalno očekuju sledeći zvuk i ostaju u stanju pripravnosti, piše Klix.ba.

Uobičajeni znakovi stresa kod pasa uključuju drhtanje, skrivanje, ukočenost, nervozno hodanje, često oblizivanje, pojačan oprez, spuštene uši i oprezno držanje.

Vlasnici ponekad, iako s dobrim namerama, pogoršavaju situaciju tešeći psa ili reagujući previše emotivno, što psu dodatno signalizira da je okolina opasna.

Kako bi se smanjila teskoba pasa, korisno je održavati predvidivu rutinu u kući i omogućiti ljubimcu sigurno mesto za povlačenje. Blaga pozadinska buka, poput uključenog radija ili televizora, može da ublaži uticaj naglih zvukova.

Takođe, važno je nagrađivati mirno ponašanje, a ne obraćati preveliku pažnju na trenutke kada pas burno reaguje. Postupno navikavanje pasa na svakodnevne zvukove može im pomoći da se osećaju sigurnije i smirenije u svakodnevnom životu.

Simptom/Newsmax

Kad ste pod stresom posežete za masnom hranom? Ovaj napitak smanjuje negativan efekat te navike

December 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ako jedete masnu hranu tokom stresnih perioda, pijenje kakaa može vam pomoći da se brže oporavite od stresa, sugeriše nova studija, piše Medical News Today.

Iako se često okrećemo hrani sa visokim sadržajem masti tokom stresnih faza, konzumiranje kakaa može nam pomoći da se brže oporavimo od fizioloških efekata stresa. To pokazuje nova studija Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Autori studije, koja je objavljena u časopisu Food & Function, ranije su dokazali da konzumiranje masne hrane može negativno uticati na vaskularnu funkciju i smanjiti kortikalnu oksigenaciju tokom stresnih situacija, i sprečiti kasniji oporavak organizma. Kakao sadrži flavanol, epikatehin, koji opušta sloj endotelnih ćelija krvnih sudova, poboljšava njihovu funkciju i rešava visok krvni pritisak, što je uobičajena reakcija na stres.

Konzumiranje kakao napitka povezano sa boljim odgovorom na stres
Za ovu studiju, istraživači su regrutovali 23 mlada, zdrava muškarca i žene. Svaki je dobio obrok sa visokim sadržajem masti praćen kakao napitkom sa visokim ili niskim sadržajem epikatehina sat i po vremena pre nego što je podvrgnut osmominutnom testu stresa. Njihova vaskularna funkcija je procenjena merenjem dilatacije posredovane protokom brahijalne arterije, indikatora koliko se arterija može proširiti kao odgovor na povećan protok krvi. Ovo je urađeno na početku studije, a zatim 30 i 90 minuta nakon stresnog zadatka.

Za grupu sa visokim sadržajem epikatehina, dilatacija posredovana protokom nakon 30 minuta bila je niža i već se značajno poboljšala nakon 90 minuta, što ukazuje na brži oporavak od efekata stresa. Takođe su mereni i drugi efekti stresa, uključujući prefrontalnu kortikalnu oksigenaciju, protok krvi u podlaktici, krvni pritisak, kardiovaskularnu aktivnost, prečnik i protok krvi zajedničke karotidne arterije, kao i raspoloženje. Nisu primećene razlike između grupa sa visokim i niskim sadržajem epikatehina u ovim merenjima.

Zašto hrana bogata mastima pogoršava stres?

Iako hrana bogata mastima može biti ukusna i utešna, prethodni rad istraživača snažno sugeriše da ako osoba želi da se oporavi od negativnih efekata stresa, zapravo je najbolje da izbegava takvu hranu. Ovo posebno važi za ljude koji imaju stresne poslove ili koji redovno doživljavaju stres. „Veoma stresni poslovi mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 40% u poređenju sa osobama koje nemaju ove stresore. Ovo je verovatno, barem delimično, zbog stalnih oštećenja vaskularne funkcije izazvanih stresom koja mogu postati trajnija“, rekla je autorka studije, dr Katarina Rendeiro, predavač nutricionističkih nauka na Univerzitetu u Birmingemu.

Dr Čeng-Han Čen, sertifikovani interventni kardiolog i direktor Programa strukturnog srca u Medicinskom centru MemorijalKear Sedlbek u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, primetio je potencijalne efekte dugotrajnog stresa na ljude koji nemaju vremena za oporavak između stresnih događaja. On je napomenuo da „povišen nivo stresa tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do hroničnog povećanja hormona stresa, upale i krvnog pritiska, što zatim može dovesti do kardiovaskularnih poremećaja kao što su hipertenzija, srčani udar ili moždani udar“. Rendeiro je napomenuo da malo smanjenje dilatacije posredovane protokom može dovesti do značajnog povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto flavanoli kakaoa mogu da neutrališu efekte stresa

Prema rečima dr Katarine Rendeiro, nije sasvim jasno zašto konzumiranje masti odlaže oporavak dilatacije posredovane protokom nakon mentalnog stresa, iako postoje dokazi o povišenim nivoima triglicerida i C-reaktivnog proteina u krvi nekoliko sati nakon jedenja masnog obroka. Povišeni nivoi oba smanjuju azotni oksid izveden iz endotela, što narušava endotelnu funkciju. To je možda razlog zašto kakao pomaže. Mišel Rutenštajn, preventivna kardiološka dijetetičarka i stručnjak za zdravlje srca u EntirelyNourished-u, koja takođe nije bila uključena u studiju, kaže da flavanoli kakaa „mogu pomoći u smanjenju vremena oporavka od stresa bez obzira na jedenje masnog obroka zbog svoje sposobnosti da povećaju nivo azotnog oksida“.

Rendeiro je slično primetio da epikatehin u kakau povećava „dostupnost vazodilatatora azot-oksida, za koji je poznato da poboljšava vaskularnu funkciju“. „Flavanoli“, objasnio je Rutenštajn, „su vrsta flavonoida, grupe biljnih jedinjenja poznatih po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Drugi izvori flavanola uključuju zeleni čaj, koru jabuke, bobičasto voće i grožđe.“ Takođe postoje dokazi, rekao je Rendeiro, da „čestice lipoproteina bogate trigliceridima mogu izazvati direktno oštećenje vaskularnog zida. Nasuprot tome, konzumiranje masti može indirektno izazvati endotelnu disfunkciju povećanjem oksidativnog stresa.“

Simptom/Danas.rs

Razlozi “epidemije niske energije“ nakon četrdesete

September 13, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Međutim, nutricionistkinja Džeki Linč upozorava da su uzroci često mnogo jednostavniji i povezani sa svakodnevnim prehrambenim navikama

U svojoj dugogodišnjoj nutricionističkoj praksi, Džeki Linč je odavno svedočila alarmantnom trendu koji se širi među ljudima nakon 40. godine.

„Trenutno u svojoj klinici vidim neku vrstu epidemije niske energije“, otkrila je Linč, napominjući da se problem ne može jednostavno pripisati godinama.

Prema rečima ove nutricionistkinje, postoje jasni i rešivi razlozi zašto se ljudi srednjih godina osećaju hronično umorno. Većina ovih razloga je direktno povezana sa našim prehrambenim navikama i načinom života koji se menja sa godinama.

Nedostatak magnezijuma iscrpljuje telo
Stalni umor, pad koncentracije i osećaj da jedva možete da „pratite“ mogu biti znak da vam nedostaje magnezijuma.

„Ako osećate da se gurate do krajnjih granica i funkcionišete samo na osnovu snage volje, verovatno imate nedostatak magnezijuma“, objašnjava Linč. Ovaj mineral je uključen u više od 300 biohemijskih reakcija u telu, a njegova uloga u proizvodnji energije je ključna. Nedostatak magnezijuma može vas ostaviti da se osećate „prilično loše“.

Zašto je magnezijuma posebno malo u srednjim godinama?
Odgovor leži u specifičnostima ovog životnog perioda. Ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama često žongliraju potrebama svojih porodica, a istovremeno se nose sa povećanim pritiskom na poslu.

Dodatni problem je što u vrevi svakodnevnog života zanemarujemo kvalitetnu ishranu.

„Kada smo zauzeti, dobar izbor hrane često propada“, kaže nutricionista. Ovo je problematično jer je tamnozeleno lisnato povrće jedan od najboljih prirodnih izvora magnezijuma.

Nevidljivi krivac – nizak nivo gvožđa
Gvožđe je neophodno za transport kiseonika do ćelija, a nedostatak može brzo dovesti do umora.

Anemija usled nedostatka gvožđa je češća kod žena srednjih godina, posebno tokom perimenopauze i menopauze, kada su obilnije menstruacije česte. Simptomi uključuju glavobolje, anksioznost, proređivanje kose i kratak dah.

Poseban izazov za žene srednjih godina
„Najčešći uzrok anemije usled nedostatka gvožđa je gubitak krvi, što objašnjava zašto je problem daleko češći među ženama“, kaže Linč.

Perimenopauza i menopauza donose značajne hormonske promene, pri čemu neke žene doživljavaju obilnije menstruacije ili čak ono što medicinski stručnjaci nazivaju „crvenjenjem“.

Još jedan problem je redovna upotreba antacida, koji mogu ometati apsorpciju gvožđa u telu.

Stručnjak preporučuje da u svoju svakodnevnu ishranu uključite barem jedan izvor hem gvožđa (iz životinjskih izvora).

„Vegetarijanci i vegani su u većem riziku jer se hem gvožđe efikasnije apsorbuje od nehem gvožđa iz biljnih izvora“, objašnjava Linč.

Nedostatak vitamina B12 izaziva „mentalni umor“
Treći faktor koji često previđamo je vitamin B12. Kao i gvožđe, ovaj vitamin je uključen u proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transport kiseonika, ali njegova uloga ide dalje. B12 podržava nervni sistem, što znači da može uticati na mentalnu energiju i kognitivne funkcije.

Tipični znaci nedostatka uključuju maglu u mozgu, anksioznost, loše raspoloženje i probleme sa pamćenjem i koncentracijom.

Trend ishrane zasnovane na biljkama donosi novi izazov
Linč u svojoj praksi sve više ljudi svesno bira ishranu zasnovanu na biljkama, što direktno utiče na nivoe B12.

„Za razliku od drugih vitamina B, B12 se prirodno nalazi samo u životinjskim izvorima hrane“, upozorava on.

Podmuklost ovog problema leži u činjenici da telo može da skladišti B12 tri do pet godina. Pošto telo može da skladišti B12 nekoliko godina, problemi se možda neće pojaviti odmah, ali će vremenom postati izraženiji. Blagovremena suplementacija ili analiza krvi mogu napraviti veliku razliku.

Alkohol – tihi kradljivac energije
Četvrti i možda najneočekivaniji faktor je konzumiranje alkohola. Iako čaša vina može izgledati kao da vas opušta nakon napornog dana, alkohol zapravo otežava kvalitetan san, smanjuje apsorpciju važnih hranljivih materija i dodatno opterećuje jetru. Rezultat je hronični umor.

Stručnjaci preporučuju najmanje četiri uzastopna dana nedeljno bez alkohola kako bi se telu dalo dovoljno vremena za oporavak.

Simptom/N1

Stručnjaci ukazali na simptome stresa kod pasa i šta možete preduzet

May 15, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Stručnjaci naglašavaju koliko je važno blagovremeno prepoznati znake stresa kod pasa i na njih reagovati na odgovarajući način. “Purely Pets” savetuje vlasnike kako da prepoznaju simptome anksioznosti kod pasa.

Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca traže savete na društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da neproverene informacije mogu prouzrokovati više štete nego koristi, piše Express.co.uk

Zato su važne dokazane metode koje zaista mogu pomoći psima i poboljšati njihovo ponašanje i blagostanje na duži period, prenosi Net.hr.

Pet saveta za smanjenje anksioznosti kod pasa
Psi mogu pokazivati razne znake stresa, uključujući destruktivno ponašanje, drhtanje, promene u apetitu, prekomerno cviljenje ili lajanje i nemir.

Ove simptome mogu izazvati različiti faktori kao što su odvajanje od vlasnika, glasni zvuci, nepoznato okruženje ili prisustvo stranaca.

Stvorite bezbedno i mirno mesto
Stvorite posebno mesto za svog psa u domu gde će se osećati bezbedno i opušteno. To može biti kutak sa njegovim krevetom, omiljenim igračkama i predmetom koji ima vaš miris – poput majice ili ćebeta.

Takav prostor pruža psu osećaj sigurnosti, posebno kada ostane sam kod kuće, jer mu poznati mirisi i predmeti pomažu da se lakše nosi sa razdvojenošću i stresom.

Podstičite fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju
Podstičite svog psa da vežba i igra se svakodnevno jer mu to pomaže da oslobodi višak energije i smanji nivo stresa.

Redovne šetnje, trčanje i razne igre, poput donošenja lopte ili traženja poslastica, ne samo da poboljšavaju fizičko stanje, već i mentalno angažuju psa.

Aktivnosti poput ove pomažu psu da ostane mentalno angažovan i srećan, što je posebno važno za pse koji su skloni anksioznosti ili im brzo dosadi.

Koristite igračke kao distrakciju
Koristite igračke koje će privući pažnju vašeg psa, kao što su interaktivne slagalice ili one koje kriju poslastice, jer pružaju mentalnu stimulaciju i mogu ga zabaviti duže vreme, posebno kada je sam kod kuće.

Pored toga što sprečavaju dosadu, takve igračke pomažu u ublažavanju anksioznosti koju psi često osećaju zbog odvajanja od svojih vlasnika.

Postepeno upoznajte psa sa promenama
Uvodite nove situacije postepeno i sa puno strpljenja – na primer, ako pas prvi put ide na novo mesto ili upoznaje nepoznate ljude, budite uz njega i dajte mu vremena da se prilagodi.

Kad god se ponaša mirno i dobro reaguje, pohvalite ga ili ga nagradite poslasticom. Na ovaj način, pas stiče samopouzdanje i polako smanjuje strah od nepoznatog.

Konsultujte se sa veterinarom
Ako vaš pas i dalje pokazuje znake anksioznosti, uprkos svim pokušajima da mu se pomogne, najbolje je da potražite savet veterinara koji može da proceni stanje vašeg ljubimca i predloži odgovarajući metod lečenja – to mogu biti posebni dodaci ishrani, terapeutske igračke ili, u težim slučajevima, lekovi.

Stručno mišljenje je posebno važno ako se ponašanje vašeg psa iznenada promenilo ili se čini da je svakodnevni život postao izvor stresa.

„Kao i mi, naši četvoronožni prijatelji mogu iskusiti stres i anksioznost. Bez obzira da li je vaš pas prirodno nervozan ili iznenada pokazuje znake anksioznosti, to može biti zabrinjavajuće iskustvo za vlasnike, objašnjava Ros Halifaks iz kompanije “Purely Pets”

Simptom/N1

Tipovi stresa i šta možemo da uradimo da ih se oslobodimo?

March 16, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iako je uobičajan i ne uvek nužno opasan, stres utiče na kvalitet života i može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Šta je stres?
Reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja je – definicija stresa.

Ovakvo, stresno stanje tela i psihe može nastati pod uticajima iz okoline, ali i sopstvenog tela ili misli. Osim negativnih, stres izazivaju i pozitivne životne promene poput unapređenja na poslu, putovanja, venčanja ili rođenja deteta. Koliko će stres uticati na rad organizma, međutim, zavisi od individualnog doživljaja promena kojoj je osoba izložena.

Koji su najčešći uzroci stresa?
Stes uzrokuje čitav niz različih stvari, od onih lepih do onih emotivno teških ili izazovnih životnih sutuacija. Najčešći uzroci stresa su:

Prijatni i neprijatni životni događaji – brak, rođenje deteta, smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi

Fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja

Faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina

Organske bolesti – kada je naše telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresnog stanja.

Koji tipovi stresa postoje?
U zavisnosti od dužine trajanja stres se deli na: akutni (kratkotrajni) i hronični (dugotrajni).

Akutni stres

Akutni stres vezan je za jedan traumatični događaj ili situaciju. Nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično.

To se dešava prilikom:

elementarnih katastrofa

fizičkog povređivanja i nasilja razne vrste

opasnih situacija i nesreća u saobraćaju

susreta sa divljim životinjama i u drugim situacijama opasnosti

kada saznamo neku lošu vest (kao što je smrt bliske osobe, saznanje o neverstvu ili napuštanje od strane ljubavnog partnera, saopštenje dijagnoze o teškoj ili neizlečivoj bolesti)

saznanje da će ponavljati razred kod neke dece dovodi do stresa (ili kada dobiju lošu ocenu)

kada doživimo jaku uvredu, prilikom žestoke svađe sa nekim i slično

Simptomi akutnog stresa javljaju se odmah ili ubrzo posle nekog traumatičnog događaja ili situacije, ali isto tako relativno brzo nestaju. Dejstvo akutnog stresa može trajati od nekoliko minuta i sati, pa do nekoliko dana ili nedelja.

Hronični stres

Hronični stres može uništiti prirodnu odbranu tela, što dovodi do različitih fizičkih i psihičkih simptoma, među kojima su:

Glavobolja, vrtoglavica

Bolovi u telu

Bruksizam zuba, stisnuta vilica

Simptomi digestivnih smetnji, refluks kiseline

Povećanje ili gubitak apetita, povećanje ili gubitak telesne mase

Napetost mišića u vratu, licu ili ramenima

Problemi sa spavanjem

Hladni i znojavi dlanovi

Umor, iscrpljenost

Seksualne poteškoće

Subjektivni osećaj beznađa

Iako postoje različite vrste stresa, naučnici su, na osnovu uzroka, stres podelili na fizički emotivni i nutritivni.

Šta je pozitivan, a šta negativan stres?
Stres takođe može biti: pozitivan i negativan.

Pozitivni stres vodi do uspeha

Stres sa pozitivnim efektima se naziva eustres (na grčkom znači – dobro). Ima stimulativno dejstvo, unapređuje zalaganje i dovodi do povećanja radnog učinka. Javlja se u situacijama kada smo pozitivno uzbuđeni pri aktivnostima gde očekujemo uspeh, pri čemu se luči povećana doza adrenalina.

Ovaj stres kreativno utiče na čoveka, a praćen je visokim nivoom motivacije. Praćen je konstruktivnim doživljajem samoispunjenja i radosti, bez obzira na predhodni šok, borbu i eventualnu iscrpljenost.

Negativan stres otežava funkcionisanje

Sa druge strane, negativan stres ili distres se može definisati kao štetan, jer otežava i preti normalnom funkcionisanju osobe. Obuhvata neprijatan emocionalni doživljaj, stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, anksioznosti, depresije i gubitka kontrole nad emocijama i ponašanjem.

Stres na poslu
Najčešći uzroci stresa na radnom mestu dolaze iz same radne uloge koju zaposleni ima.

Iako drugim zaposlenim i nadređenima tako ne izgleda, radnik koji ima nejasnu radnu ulogu, čiji opseg aktivnosti i domeni rada nisu jasno definisani ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim hroničnim stresom.

Dnevne rutine i tehnike za smanjenje stresa
Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije.

Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Simptom/N1

Da li je i kada potreban kurs za kontrolu besa

March 1, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Zbog čega smo sve češće ljuti i besni? Da li zbog onoga što su nam učinili roditelji dok smo bili deca, ili smo jednostavno potrošili psihološke resurse?

Nismo svi isti, karakterno. Tu je i vaspitanje, a onda i životne okolnosti i socijalna sredina, poput porodice, škole, posla, partnerskih odnosa, utiču na to kako ćemo reagovati.

Bes je emocija kojom se branimo kada smo ugroženi. I nije primarno loša. Ona je tu da bi nas učila da postavimo granice preko kojih ne želimo da idemo. Šta se dogodi kada bes izmakne kontroli i bude toliki da ugrozi tuđi život?

„Kreću se od urođenih predispozicija koje predstavljaju temperament, crte ličnosti, zanemarivanje ili zlostavljanje u detinjstvu… Nije samo jedan faktor, uvek ih ima više. Usvajanje određenih vrednosti – ako je to nasilje kao pozitivna vrednost i model porodice i okoline – onda takva osoba prihvata takve modele ponašanja i ima veću verovatnoću da ispolji agresivno ponašanje, koje ima socijalno neprihvatljive posledice, kao što je ubistvo“, objašnjava dr Tijana Mirjanić, psihijatar Centar za mentalno zdravlje Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Ukoliko osoba ne ume da kanališe potrebe i emocije, nema pozitivna životna iskustva, psihijatri uočavaju sličan model ponašanja – što je veća nemoć, to je veća agresija i antisocijalno ponašanje.

„Koliko god mi bili dobri ljudi, ili gledali sebe kao dobre, velike i smirene ljude, svi mi imamo svoje limite. I kada su ljudi gurani preko svojih limita određeni vremenski period, obično dosta dug, dolazi do sloma svih tih naših psiholoških mehanizama“, ističe dr Mihajlo Ilić psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje.

Koliko puta ste pomislili ili čuli od prijatelja: „Mnogo sam besna, umorna, ne mogu više“. Zato pitanje možemo li da se rešimo besa, ima smisla.

„Važno je da mi ne bežimo od toga da budemo besni, već da razvijamo mehanizme šta sa tim besom da uradimo. Možda je bolje da primećujemo šta je to što nas ljuti dok je još uvek malo. Jer kada je malo, onda lakše možemo da kontrolišemo“, napominje dr Ilić.

Sve je više onih koji ne mogu sami da reše naraslu ljutinu, pa pomoć traže od stručnjaka. Najčešće zbog mobinga na poslu, poremećenih partnerskih i porodičnih odnosa.

„Kada je na mali povod reakcija drastična, najčešće se radi ili o potrošenim kapacitetima. Onda ih učimo kako da obnove resurse tih kapaciteta. Sa druge strane ispitujemo da li postoji primarna trauma, kada je reakcija na nezadovoljenu potrebu u sadašnjosti drastična. Dakle, onda se bavimo i radom sa traumom“, dodaje dr Tijana Mirjanić.

Najvažnije je da postavimo jasne granice. Sve dok možemo da kontrolišemo jednu od osnovnih odbrambenih emocija, bes je koristan. Upozorava na to da nas neko povređuje i da nešto moramo da menjamo.

Simptom/RTS

Kako psi „hvataju“ naš stres, na račun sopstvenog zdravlja

January 18, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Iako životi pasa kao kućnih ljubimaca danas mogu izgledati laki u poređenju sa njihovim precima, oni se i dalje suočavaju sa mnogim stresovima – uključujući posete veterinaru.

Istraživači u Francuskoj su dokazali da način na koji se vlasnik psa ponaša kod veterinara, utiče na nivo stresa njihovog ljubimca.

Studija je pokazala da negativno ponašanje vlasnika, poput vike i naredbi i ljutnje, povećava anksioznost psa tokom veterinarskog pregleda. Pre nedavnog istraživanja na univerzitetu Kvins u Belfastu, niko nije istraživao efekat stresa vlasnika na njihove pse u kontrolisanom okruženju.

„Naša studija se razlikuje od ranijih istraživanja. Posebno smo se bavili efektom stresa vlasnika, i to smo merili kroz promene otkucaja srca. Utvrđivali smo kako vlasnik utiče na stres koji doživljava njihov pas kada je kod veterinara“, rekao je Ajf Birn sa Univerziteta u Notingemu koji je istraživao ovaj fenomen sa Geretom Arnotom, predavačem iz oblasti dobrobiti životinja sa Kvins univerziteta u Belfastu.

„U našem eksperimentu učestvovalo je 28 vlasnika i njihovih pasa. I vlasnici i psi su nosili aparate za snimanje otkucaja srca tokom eksperimenta kako bismo mogli da ih pratimo i beležimo važne parametre, i izmerili nivoe stresa“, objasnili su istraživači.

Oni su u eksperimentu vlasnike kasnije izložili stresnoj intervenciji ili intervenciji za ublažavanje stresa i pratili efekat koji je imala na njih, kao i na njihove pse.

Stresna intervencija se sastojala od digitalnog stres-testa, koji je od vlasnika zahtevao da izvrše zadatak mentalne aritmetike, kao i zadatak verbalne prezentacije.

Intervencija za oslobađanje od stresa bila je petominutni video o meditaciji sa kontrolisanim disanjem.Otkrili su da se otkucaji srca pasa smanjuju kako su se navikavali na okruženje veterinarske klinike. Ovo sugeriše da veterinari treba da daju psima vremena da se naviknu na kliniku pre nego što ih pregledaju.

„Ne samo da će to smanjiti njihov stres, već može i poboljšati validnost svih obavljenih pregleda ili testova, jer mere kao što su srčana i respiratorna frekvencija mogu biti povišene kao rezultat pojačanog stresa“, upozorili su istraživači.

Emocionalna zaraza
Otkrili su i da promene u pulsu vlasnika tokom eksperimenta mogu uzrokovati promene otkucaja srca njihovog psa. Ako se broj otkucaja srca vlasnika poveća ili smanji tokom eksperimenta, broj otkucaja srca njihovog psa će se takođe verovatno povećati ili smanjiti u tandemu.

Ovi rezultati sugerišu da psi mogu prepoznati stres kod svojih vlasnika, a to bi moglo uticati na njihov sopstveni nivo stresa, kroz proces takozvane emocionalne zaraze. Reč je o fenomenu kada ljudi ali druge životinje mogu da „hvataju” ili oponašaju emocije i ponašanje onih oko sebe, svesno ili nesvesno.

To takođe može ukazivati na činjenicu da psi traže od svojih vlasnika da se na neki način informišu o njihovom odgovoru i reakcijama na nova okruženja.

Tokom eksperimenta, od vlasnika je zatraženo da ne komuniciraju sa svojim psima tokom eksperimenta. Dakle, svaka procena stresa vlasnika koju su njihovi psi detektovali, urađena je bez direktne komunikacije između vlasnika i kućnog ljubimca.

Rezultati eksperimenta poručuju vlasnicima pasa da, ako naš stres ima potencijal da utiče na naše ljubimce, to treba uzeti u obzir kada smo kod veterinara. Ako veterinari pomognu vlasnicima da se osećaju mirnije dok posećuju kliniku, to bi moglo pomoći i njihovim psima da se osećaju opuštenije.

Holistički pristup veterinarskoj nezi, gde se životinja, njen vlasnik i životna sredina uzimaju u obzir, verovatno će rezultirati najboljim ishodima dobrobiti za sve strane, navode istraživači.

„Dok se naše istraživanje prvenstveno fokusiralo na vezu između pasa i njihovih vlasnika, nedavna studija koja je istraživala ponašanje pasa otkrila je da miris znoja od čoveka pod stresom, koji psu nije bio poznat, utiče na učenje i spoznaju tog psa odnosno, čini ga pristrasnim“, kažu naučnici.

Dodaju da na ponašanje pasa može da utiče i stres njima stranih osoba, ne samo stres njihovih vlasnika.

„Ono što je definitivno jasno iz našeg najnovijeg istraživanja je da su psi perceptivne životinje na koje utiču svet i ljudi koji ih okružuju. Ljudi koji se brinu o psima ili rade sa njima treba da imaju na umu da njihov sopstveni stres može uticati na stres njihovih pasa“, zaključuju Ajf Birn sa Univerziteta u Notingemu i Geret Arnot sa Kvins univerziteta u Belfastu.

Simptom/RTS

Zašto se gubi koncentracija i kako je povratiti

December 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Život pun ometanja nije „pun“ život, ističe Erseti, jer kad nismo u stanju da održimo stalnu pažnju, nismo u mogućnosti da postignemo sve što smo isplanirali.

Koliko je zapravo moguće postići sve isplanirano. Možda je normalno da nešto ne postignemo i ostavimo za drugi dan?

Erseti smatra da se ozbiljan problem gubljenja koncentracije ogleda u promenama kada nismo u stanju da pročitamo nekoliko stranica knjige ili ne uspevamo da razgovaramo i družimo se sa porodicom.

„Koliko često se dešava da radite na projektu, ali kada otvorite nekoliko novih Chrome kartica u prikazu, vaš mozak ne može da prestane da skače sa teme na temu? Ili biste želeli da provedete kvalitetno vreme sa porodicom, ali na kraju vas ometaju mejlovi koje ne možete (ili ipak ne želite) da ignorišete? Uspela sam da smislim četiri koraka koji su mi pomogli da poboljšam fokus“, navodi Silvija.

Četiri koraka za poboljšanje koncentracije

Pre svega bi trebalo učiniti najvažniji korak – ne osuđivati sebe, jer nismo za sve krivi, naglašava Erset, zato što su u pitanju mnogo veći društveni problemi koji proizilaze iz modernog načina života.

Prvi Silvijin savet je da shvatimo (i izmerimo) uticaj gubitka fokusa, prateći sebe i beležeći koliko vremena nas košta ometanje.

„Zatim, razmislite šta biste radili sa izgubljenim vremenom. To bi uglavnom bilo dovoljno vremena da pročitate 50 stranica knjige, istrčite polumaraton ili pozovete prijatelja s kojim niste razgovarali dugo (i svoju mamu)“, savetuje Erset.

Drugi savet je da se pozabavimo velikim problemima: identifikujemo stres, iscrpljenost i lošu ishranu.

„Razumevanje šta su „veliki problemi“ je započinjanje rešavanja onih koji su u našoj moći, što će imati izuzetno pozitivan efekat na sposobnost fokusiranja“, dodaje Silvija.

Zatim, Erset predlaže da shvatimo svoje okidače zbog kojih gubimo fokus, blokiramo ih, i naučimo kako da se nosimo sa tehnologijom.

„Navešću tri tehnike koje su napravile promenu kod mene: podesite tajmer na mreži pre nego što započnete zadatak. Blokirajte određene aplikacije i veb lokacije na svim uređajima. Obaveštenja koja vas vuku na telefon su samo prva polovina problema, dok je aktivno otvaranje aplikacija za „traženje“ ometanja druga polovina. Odložite telefon, pošto je dokazano da držanje telefona na vidiku i na udaljenosti od ruke predstavlja izvor ometanja“, objašnjava Silvija.

Primeri iz života

Istraživanja pokazuju da se u 2024. godini dnevno provelo u proseku 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, dok vreme skače na preko 3 sata za mlađe od 25 godina.

Studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da, kada se jednom prekine sa zadatkom, potrebno je u proseku 23 minuta da se vratimo u isto stanje koncentracije.

Istraživanje rađeno sa američkim kancelarijskim radnicima pokazalo je da većina njih nikada ne ispuni jedan sat neprekidnog rada, u uobičajednom danu.
Konačno, trebalo bi da uvežbamo svoj um da uspori i bude slobodan da „luta“ u borbi protiv brzine.

„Bavljenje „sporim“ aktivnostima kao što su čitanje knjige, vežbanje ili meditacija nateraće nas da usporimo svoj um i da se dublje koncentrišemo na jednu stvar, čime ćemo smanjiti želju za dopaminom koju dobijamo listanjem Instagrama“, navodi Erset.

Silvija dodaje da je puštanje uma da „luta“ jedan od najzanemarenijih načina borbe protiv potrebe da uvek ostanemo zauzeti, jer ne puštajući mislima da rade slobodno, gušimo kreativni proces koji je neophodan za razvoj misli, ideja, razmišljanje o prošlosti i planovima za budućnost.

Pet najvećih razloga za kolektivni gubitak koncentracije
Knjiga škotskog pisca, Johana Harija, „Ukradeni fokus“, otkriva nam koliko malo znamo o ovom globalnom problemu, dokazujući da je reč o velikim pitanjima koja nas svakodnevno muče. Stoga navodi pet najvećih uzroka ovog problema.

Prema Hariju, brzina je možda i najveći uzrok nedostatka fokusa.

Navodi da ukoliko dnevno mnogo vremena provedemo u nekim promenama, dokazi sugerišu da ćemo biti sporiji, pravićemo više grešaka, bićemo manje kreativni i manje ćemo pamtiti ono što radimo.

Autora ne iznenađuje što su društveni mediji štetni za našu pažnju, jer više iznenađuje koliko su ove platforme pažljivo dizajnirane za ovu specifičnu svrhu.

Ne telefoni, već stres
Anketa koju je sproveo YouGov pokazala je da razlog broj jedan koji ljudi pripisuju gubitku pažnje nisu telefoni, već stres (izabralo je 48 posto ispitanika).

Zanimljive studije
Studija Britanske kancelarije za nacionalnu statistiku pokazala je da je u porodicama koje doživljavaju finansijsku krizu, kod dece do 50 posto veća verovatnoća da će imati dijagnozu problema sa pažnjom, a do 75 posto u slučaju ozbiljne bolesti u porodici.

Slično tome, druge studije pokazuju da kako ljudi postaju finansijski sigurniji, njihova sposobnost da se fokusiraju značajno se poboljšava, jer im se oduzima veliki deo briga i oni su slobodni da se u potpunosti koncentrišu na druge stvari.

Istraživanja pokazuju da deca koja često jedu veštačke boje za hranu i aditive imaju veću verovatnoću da postanu hiperaktivni.

U Kanadi je studija pokazala da ljudi koji žive u krugu od 50 metara od glavnog puta, imaju 15 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju.
S jedne strane, prema Johanu, stres direktno utiče na san i navike u ishrani, a svi zajedno imaju negativan uticaj na pažnju.

„Kako postajemo umorni, naša pažnja se smanjuje i pada u stanje zvano „lokalni san“, gde je deo našeg mozga budan, a deo spava. U ovom stanju mislimo da smo budni, osetljivi i mentalno sposobni, ali nismo. Ovo ide na štetu naše sposobnosti da se fokusiramo“, navodi Hari.

Johan dodaje da i zagađenje vazduha utiče na mozak šteteći pažnji i navodi tri načina na koje ishrana šteti našem fokusu:

„Konzumiranje puno šećera izaziva trenutni porast energije i kasniju simpatiju, koja povlači nadole nivoe energije, a time i našu sposobnost da se fokusiramo. Takođe, jedenje složene i prerađene hrane (i pokušaj da se nedostatak hranljivih materija nadoknadi kapsulama) ne obezbeđuje neophodne hranljive materije našem mozgu za razvoj i funkcionisanje u potpunosti, ali i boje za hranu i drugi aditivi deluju na mozak skoro kao lekovi“, objašnjava Hari.

Silvija Erset optimistično kaže da smo na odličnom početku borbe, jer smo pročitali članak i nešto novo naučili.

„Što se tiče svih teških stvari u životu, ne postoji prečica ili tajni recept da povratite kontrolu nad svojim fokusom – ali barem dolaskom do kraja ovog članka stavljate vas u prvih 20 posto ljudi za koje je veća verovatnoća da će to učiniti“, ističe Ernest.

Garderoba u boji pomaže da se izborite sa stresom – koja je najdelotvornija?

December 15, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ako ste pod stresom, možda vam može pomoći malo ‘terapije kupovinom’. Nošenje odeće u ‘smirujućoj’ boji moglo bi da donese dugotrajan osećaj smirenosti i ravnoteže u vaš dan. Različite boje mogu uticati na naše raspoloženje, objašnjava Mišel Luis, stručnjak za psihologiju boja i osnivač „The Color Cure“

Iako žuta boja može podići raspoloženje, a ružičasta može stvoriti osećaj udobnosti, zelena je ključna za osećaj ravnoteže.

Kako kaže Luis za „Business Insider“ zelena je primarna boja u psihologiji koja balansira crvenu, žutu i plavu.

„Previše ste pod stresom? Zeleno će vas smiriti. Osećate se loše? Ova boja može podići vaše raspoloženje“, navodi. Luis i ističe da zelena smiruje i pomaže nam u emocionalnom razvoju, zbog čega i lično voli da je nosi.

Psiholog Elen Albertson rekla je za Very Well da nošenje zelene može doneti osećaj opuštenosti i smirenosti. I studije podržavaju ovu teoriju. Tako je stidija iz 2017. pokazala da je boravak u zelenom okruženju povezan sa nižim krvnim pritiskom i sporijim otkucajem srca.

Simptom/N1

Mentalno zdravlje i radno okruženje: Stres najizraženiji u toksičnim radnim sredinama

November 5, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Širok spektar faktora može uticati kako pozitivno, tako i negativno na mentalno zdravlje čoveka. Iako većina ljudi ima prirodnu otpornost kada se suočava sa različitim izazovima – kako u privatnom tako i u profesionalnom okruženju – ipak postoji deo populacije koji je podložniji javljanju problema vezanih za mentalno zdravlje.

Kao što je napomenuto, razlozi su brojni – od siromaštva, društvene nejednakosti, različitih vrsta hendikepa, nasilja, doživljenih trauma, porodičnih okolnosti, genetske podložnosti, kao i kulturoloških faktora koji mogu pospešiti stigmu koja je nažalost još uvek prisutna kada su u pitanju teškoće u mentalnom funkcionisanju. Takođe, stepen zdravstvene brige, odnosno sistemski uređena rešenja, podrška i smernica koje se tiču osetljvih grupa kada je u pitanju mentalno zdravlje značajno varira na globalnom nivou. Međutim, može se reći da se svest o važnosti uloge mentalnog zdravlja u kvalitetu života pojedinca svakako povećava, što se oslikava i kroz proširen repertoar izraza i pojmova koje koristimo kako bismo je što bolje razumeli i objasnili.

Postojeće “zamke” u radnom okruženju, pandemija i mentalno zdravlje
Najučestaliji razlog javljanja problema mentalnog zdravlja u radnom okruženju, koji se najčešće odražavaju kroz simptome depresije i anksioznosti, kao i sindroma “sagorevanja” (burnout) jeste stres na radu. On je pak, najizraženiji u takozvanim toksičnim radnim sredinama. Tvorci nezdrave radne atmosfere su raznoliki: mikromenadžment, mobing, nesklad između sposobnosti zaposlenih i zahteva i obima posla, percepcija zaposlenih da nisu vrednovani i poštovani od strane kompanije, nedovoljna transparentnost i otvorenost u komunikaciji, manjak/izostanak podrške u rešavanju problema sa kojima se suočavaju zaposleni, uključujuči pre svega loše međuljudske odnose na različitim nivoima organizacione strukture.

Ipak, pandemija korona virusa je poslužila kao značajan katalizator u podizanju svesti o važnosti psihičkog dobrostanja na radnom mestu. Stres prouzrokovan neizvesnošću zadržavanja radnog mesta, kao i otuđenost u socijalnim kontaktima usled rada od kuće je osetno povećao javljanje anksioznosti i depresije kod zaposlenih.

Podsetnik o važnosti uloge mentalnog zdravlja na radnu produktivnost može se naći i u jednom preglednom članku (De Oliveira i sar., 2022) koji je obuhvatio 38 relevantnih studija u rasponu od 12 godina (2008-2020). U njemu je navedeno da se ekonomski teret mentalnih poremećaja procenjuje na čak 2.5 triliona dolara u 2010. godini, odnosno da će dostići 6 triliona do 2030.

Nadalje, ovaj članak izveštava o jasnim dokazima da je loše mentalno zdravlje, najčešće ispoljeno kroz depresiju i anksioznost, u vezi sa smanjenom radnom produktivnošću i apsentizmom (odsustvo sa posla).

Budući da čovek praktično provede trećinu svog dana na poslu, kroz pet dana u nedelji, jasno je zašto je važno uzeti u obzir njegovo mentalno stanje u radnom okruženju.

Balkan, zaposleni i mentalno zdravlje: ka odgovornijem pristupu psihičkoj dobrobiti na radnom mestu
Regionalna studija “Iskustvo zaposlenih” sprovedena na uzorku od 2.000 ispitanika na teritoriji Srbije, Hrvatske i Slovenije istakla je važnost osnaživanja mentalnog zdravlja u radnom okruženju. Naime, gotovo sve generacije u svim zemljama su na pitanje šta bi pospešilo mentalno zdravlje u radnom okruženju odgovorile – pomoć psihoterapeuta. U skladu sa ovim odgovorom, istraživači su kontaktirali i kompanije koje su obezbedile psihološku podršku svojim zaposlenima u vidu psihoterapije: uticaj je bio pozitivan, kako na zaposlene i njihovu motivaciju, tako i na profit poslodavca.

Domaći stručnjaci takođe naglašavaju važnost stupanja generacije Z na tržište rada u većoj odgovornosti ka mentalnom zdravlju u organizacionoj kulturi. Oni ističu da pripadnici ove generacije traže poslodavce koji prepoznaju važnost psihološke podrške i imaju programe podsticanja mentalnog zdravlja u sklopu ponuđenih benefita.

Važnost psihološkog osnaživanja u radnoj sredini je višestruka, a njena korist se za poslodavca, ukoliko omogući kontinuiranu psihološku podršku zaposlenima, može odraziti kroz smanjenu fluktuaciju kadrova, povećanje motivacije, lojalnosti i već pomenute radne produktivnosti zaposlenih, što ultimativno doprinosi i samoj finansijskoj dobiti kompanije.

Korisno je napomenuti i da je procenjeno da oko 30% velikih i 20% srednjih kompanija koristi neki oblik profesionalnih usluga psihološke podrške, dok je to ređe kod malih preduzetnika, što može biti posledica razvijenije svesti većih organizacija o potrebi pružanja takvih usluga svojim zaposlenima – obzirom da su u takvim organizacionim strukturama faktori multinacionalizma i multikulturalizma prisutniji.

Korisne smernice za bolju brigu o mentalnom zdravlju na poslu
Integracija mentalnog zdravlja u organizacionu kulturu
Kao solidna osnova za obezbeđivanje bolje brige o mentalnom zdravlju zaposlenih svakako mogu poslužiti strateški i sistematski napori kompanija da ne samo obezbede resurse za programe psihološke podrške, već i inkorporiraju brigu o mentalnom zdravlju u organizacionu kulturu. Naime, stvaranje sigurnog okruženja za zaposlene u kom će osećati slobodu i podršku da otvoreno govore o svojim mentalnim izazovima i koje će dati prostor za razgovor o metalnom zdravlju je važan početni korak u pružanju psihološke podrške zaposlenima.

Prevencija kroz edukaciju
Isto tako, izuzetno je važno uložiti napore kako bi se eventualno izvršila prevencija javljanja mentalnih poremećaja u radnom okruženju. To se najpre može realizovati kroz edukaciju zaposlenih i menadžmenta (kroz organizovanje seminara/radionica o mentalnom zdravlju, edukacija o važnim mehanizama za prevladavanje stresa i predupređenja sagorevanja (burnout) na poslu, asertivnoj komunikaciji, upravljanju konfliktima i o upravljanju ljudima orijentisanom na potrebe zaposlenih) kako bi se prvo identifikovali potencijalni stresori vezani za samo radno mesto ili uslove u radnom okruženju koji mogu pospešiti javljanje psihopatoloških fenomena kod zaposlenih, a potom i sami simptomi koji su karakteristični za određene mentalne poremećaje koji se ispoljavaju kroz promene u samom ponašanju zaposlenih (kao što su recimo niska motivisanost, kašnjenje na posao, napetost u odnosima, nesigurnost, gubitak samopouzdanja, umanjena produktivnost, rasejanost, odsutnost, izolacija/povlačenje iz timskog rada, ravnodušnost).

Ostvarivanje psihološke podrške angažovanjem profesionalaca

Za kraj, važno je napomenuti da se najefikasnija briga o mentalnom dobrostanju zaposlenih svakako može sprovesti kroz kontinuiranu podršku profesionalaca, kao što su organizacioni psiholozi i psihoterapeuti. Načini na koje se može realizovati ova podrška su mnogobrojni, od angažovanja internih i eksternih psihologa i psihoterapeuta, organizovanja stručne pomoći i asistencije u kriznim situacijama (kao što su vanredne okolnosti poput pandemije ili značajne promene u organizacionoj strukturi), organizovanja gorepomenutih edukacija, ali i samoinicijativne upotrebe digitalnih tehnologija, poput relevantnih aplikacija i digitalnih alata za samopomoć i online savetovanje.

Simptom/N1

Zdrava jutarnja navika može da pomogne da bolje upravljate stresom

October 22, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Pored vežbanja i zdravog doručka, u svoju rutinu možete uvesti još jednu aktivnost koja, prema rečima trenerke Rejčel Mekferson, pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Mekferson je za portal „Eating Well“ otkrila da jutarnje šetnje prirodom mogu da postave odličnu osnovu za bolje upravljanje stresom i anksioznošću tokom ostatka dana. Njeni saveti se poklapaju i sa nekoliko studija, koje su pokazale da boravak na otvorenom, na primer šetnja u prirodi, može značajno da poboljša raspoloženje i opšte blagostanje.

Izlaganje prirodnom svetlu prvo ujutru pomaže u regulisanju cirkadijanskih ritmova, što dovodi do kvalitetnijeg sna i doslednijeg raspoloženja tokom dana. Osim toga, ona je izdvojila pet razloga zašto je šetnja na otvorenom najbolja navika koju možete imati za poboljšanje raspoloženja.

Može smanjiti stres
Mekferson ističe da „istraživanja pokazuju da je boravak na otvorenom, posebno u prirodi, povezan sa boljim raspoloženjem i manje anksioznosti i stresa”.

Hodanje u prirodnom okruženju može smanjiti nivoe kortizola, hormona povezanog sa stresom, čak i bolje od aktivnosti u zatvorenom prostoru poput hodanja na traci za trčanje. Niži nivo kortizola pomaže u podizanju raspoloženja i omogućava vam da mirnije pristupite svakodnevnim izazovima.

„Kada počnete dan da se osećate dobro i manje stresno, ostatak dana će biti mnogo bolji“, dodaje ona.

Može poboljšati kvalitet sna
Trener dodaje da i jutarnje šetnje pozitivno utiču na san. „Kada izađete napolje na jutarnjem svetlu u šetnju, to može pomoći da regulišete svoj unutrašnji telesni sat i cikluse spavanja i buđenja, poznatih kao cirkadijalni ritmovi. Kada su cirkadijalni ritmovi regulisani, imaćete kvalitetniji san, što zauzvrat poboljšava raspoloženje i mentalna jasnoća tokom dana“, objašnjava ona za Eating Well.

Može podržati mentalno zdravlje
„Redovne jutarnje šetnje prirodom pomažu u ublažavanju simptoma depresije i anksioznosti“, tvrdi Mekfirson, koji se osvrnula i na rezultate nekih istraživanja sprovedenih na ovu temu.

Istraživanja pokazuju da šetnja zelenim površinama, dodaje ona, može imati smirujući efekat, olakšavajući upravljanje negativnim mislima i emocijama, prenosi Index.hr.

Može povećati nivo energije
Jutarnje šetnje prirodom odličan su izbor jer dan započinjete odmah na svežem vazduhu. „Boravak na otvorenom u prirodnom svetlu tokom jutarnje šetnje može da vas učini budnijim i bolje raspoloženim. Čak i kratke šetnje mogu vam dati mentalni podsticaj, tako da se osećate energičnije i spremnije da se uhvatite u koštac sa dnevnim zadacima. Kada ste produktivniji i manje pospana, osećaćete se bolje u vezi sa mnom i mojom listom obaveza“, objašnjava ona.

Može promovisati smirenost uma i opustiti vas

„Šetnja na otvorenom može biti svesna aktivnost koja pomaže da se prekine krug negativnih misli i olakšava osećanje pozitivnih emocija. Svesna šetnja, posebno u prirodi, može doneti mir i opuštanje i podići raspoloženje, kako kratkoročno tako i tokom dugoročno“, zaključuje Mekfirson.

Simptom/N1

Na koji način stres može da dovede do viška kilograma?

October 19, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ponekad, ako smo pod velikim stresom, toliko smo gladni da se čini da apetitu nema kraja, a ponekad dođe do potpunog gubitka apetita.

U drugom slučaju, kada nemamo želju da jedemo, radi se o akutnom stresu kratkog trajanja, koji ima tendenciju da izazove gubitak apetita jer mozak usmerava resurse iz normalnih telesnih funkcija, kao što je ishrana, u organske sisteme neophodne za „ opstanak“, piše Novi list.

Žudnja za visokokaloričnom hranom
Međutim, uz hronični stres, efekti adrenalina na apetit slabe i kortizol počinje da tera telo da obnavlja energetske rezerve, što u nekim slučajevima dovodi do viška kilograma.

Takođe, dugotrajni stres može dovesti i do hormonalnih promena koje mogu povećati apetit i izazvati žudnju za visokokaloričnom hranom, poput starih dobrih prijatelja: sladoleda, čipsa, pice…

Kako prekinuti začarani krug?
Ako želite da stavite tačku na ovo, možete učiniti nekoliko stvari.

Postavite prioritete
Napravite zapis o tome kako provodite svoj svakodnevni život. Odlučite koji su vam zadaci i aktivnosti najvažniji i dajte im prioritet, a ne zaboravite da u svoj raspored uključite i vreme za adekvatan san i vežbanje.

Spavanje postavlja osnovu za mentalno zdravlje, jer kada ne spavate dovoljno, svaka mala prepreka koja se pojavi u vašem svakodnevnom životu izgleda teška za savladavanje.

Budite praktični
Pojednostavite zdravu ishranu i povećajte fizičku aktivnost. Na primer, unapred isecite povrće za nedelju dana da biste ga jeli kao užinu i zadržite opremu za vežbanje u kancelariji da biste mogli da vežbajte odmah posle posla.

Volite svoje telo
Loša slika o telu i stid od istog su glavni izvori stresa, pa pokušajte da promenite svoj stav i usredsredite se na zdravlje i pokušajte da volite svoje telo u svim veličinama i oblicima.

Umesto da svu svoju mentalnu energiju stavite u broj na vagi, fokusirajte se na izgradnju zdravih navika.

Cenite ono što vas ne opterećuje
Iako je često vrlo lako fokusirati se na ono što nas stresira, pokušajte da se usredsredite na ono što vas istovremeno čini srećnim, što može uveliko doprineti psihološkom oslobađanju od stresa u drugim oblastima vašeg života.

Razmislite pre nego što počnete da jedete
Kada posegnete za hranom, razmislite da li ste zaista gladni ili postoji nešto drugo. Može na trenutak ublažiti stres, ali je vrlo kratkog veka.

Na kraju krajeva, jednostavne stvari poput šetnje takođe mogu pomoći.

Ako se borite sa stresom i nagomilavanjem viška kilograma, obratite se lekaru

Simptom/N1

Kako nam mačke mogu pomoći u borbi protiv stresa?

September 4, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Međutim, u borbi protiv stresa, postoji neobičan saveznik – naši ljubimci, posebno mačke. Istraživanja su pokazala da mačke imaju izvanrednu sposobnost pružanja emocionalne podrške i smanjenja anksioznosti kod ljudi.

Mačke pokazuju izuzetnu sposobnost u čitanju ljudskih emocija. Njihovo prisustvo kod vlasnika može smanjiti nivo kortizola, hormona stresa, i potaknuti oslobađanje endorfina, hormona sreće. Zato ne iznenađuje što su programi terapije uz mačke postali sve popularniji. U mnogim bolnicama, staračkim domovima i centrima za mentalno zdravlje, mačke su uključene u terapijske sesije kao deo programa za smanjenje stresa i promovisanje emocionalnog blagostanja.

Studije su dokazale da samo gledanje mačke kako se igra ili odmara može smanjiti nivo stresa i poboljšati raspoloženje. Njihovo prisustvo, nežnost i umirujući zagrljaj često pozitivno utiču na emocionalno stanje vlasnika i opšte blagostanje. Zato, zagrli svoju mačku i pokaži joj koliko je ceniš.

pink.rs

Stres vam pravi pakao od života? Ne brinite, ovo je jednostavan, ali i besplatan način da promenite život nabolje

August 18, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Postoji mnogo studija koje pokazuju da boravak u prirodi, čak i ako je to samo sedenje pod drvetom svaki dan, smanjuje nivo stresa, što onda može da snizi krvni pritisak, otkucaje srca i hormone stresa, poput kortizola.

Ne samo da provođenje vremena u prirodi može smanjiti stres i depresiju, već može poboljšati pamćenje i pomoći ljudima koji pate od poremećaja pažnje.

– Provođenje vremena u prirodi podstiče dobre hormone, dopamin i endorfine – kaže Kandi Viens, istraživač sa Univerziteta u Pensilvaniji, specijalizovan za proučavanje stresa, otpornosti i sagorevanja.

Endorfini su hemikalije koje telo oslobađa kao odgovor na bol ili stres, a takođe se oslobađaju tokom prijatnih aktivnosti kao što su boravak u prirodi, vežbanje, upražnjavanje seksa, smeh, meditacija i jedenje čokolade.

Kako kaže Viens, efekti boravka u prirodi koji smanjuju stres javljaju se za samo 10 minuta.

Bez obzira da li posećujete gradski park ili planinarite po šumi, provođenje vremena na otvorenom može poboljšati vaše mentalno zdravlje.

Sve više istraživanja potvrđuje pozitivne efekte boravka u prirodi na mentalno zdravlje.

Možete podići raspoloženje samo šetnjom u prirodi, čak i u urbanoj sredini.

Osećaj povezanosti sa svetom prirode doprinosi sreći i kada niste fizički prisutni u prirodi.

Čak i jednostavan čin gledanja video-zapisa o prirodi može smanjiti stres, pokazalo je istraživanje iz 2023, piše NY Post.

pink.rs

Kako nam mačke mogu pomoći u borbi protiv stresa?

July 24, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

pink.rs

# stres

Neočekivani zvuci u kući koji stvaraju psima najveći stres, a vlasnici ih često zanemaruju

Kad ste pod stresom posežete za masnom hranom? Ovaj napitak smanjuje negativan efekat te navike

Razlozi "epidemije niske energije“ nakon četrdesete

Stručnjaci ukazali na simptome stresa kod pasa i šta možete preduzet

Tipovi stresa i šta možemo da uradimo da ih se oslobodimo?

Da li je i kada potreban kurs za kontrolu besa

Kako psi „hvataju“ naš stres, na račun sopstvenog zdravlja

Zašto se gubi koncentracija i kako je povratiti

Garderoba u boji pomaže da se izborite sa stresom – koja je najdelotvornija?

Mentalno zdravlje i radno okruženje: Stres najizraženiji u toksičnim radnim sredinama

Zdrava jutarnja navika može da pomogne da bolje upravljate stresom

Na koji način stres može da dovede do viška kilograma?

Kako nam mačke mogu pomoći u borbi protiv stresa?

Stres vam pravi pakao od života? Ne brinite, ovo je jednostavan, ali i besplatan način da promenite život nabolje

Kako nam mačke mogu pomoći u borbi protiv stresa?