Očekujući reakciju Austrougarske posle Sarajevskog atentata, Srbija je svoju prestonicu sa granice iz Beograda, preselila u Niš. Usledio je ultimatum.

„Austrougarska je želela da srpska država prihvati sve tačke ultimatuma, ali je bila neprihvatljiva 6. tačka ultimatuma u kome je austrougarska zahtevala da se uključi u sudsku istragu celokupnog događaja”, kaže Bojana Dašić, iz Istorijskog arhiva u Nišu.

Ugrožavanje nezavisnosti bilo je neprihvatljivo, iako je, oslabljena posle Balkanskih ratova, Srbija želela da izbegne sukob. Telegram o objavi rata ubrzo je stigao u Niš.

British library/Unsplash

„Nikola Pašić je sedeo u kafani hotela Evropa koji se nalazio u Voždovoj ulici ovde u Nišu, njemu je ađutant doneo taj telegram, on je video o čemu se radi”, dodaje Boban Janković, iz Istorijskog arhiva u Nišu.

Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od tog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.

British library/Unsplash

„Branila se rodna kuća, rodna gruda Srbija i Vojska Srbije uvek je vodila odbrambene ratove kao i Srbija, nikad osvajačke i to je ono što je najznačajnije da i danas pamtimo svoje pretke“, kaže Branislav Radovanović iz Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912 – 1920.

„Srbija je imala mobilisano nešto preko 800.000 vojnika a mrtvih i ranjenih je bilo nešto preko 400.000 to je takoreći 50 posto tog vojnog potencijala”, izjavio je Janković.

Niš kao ratna prestonica imao je veliku ulogu, uprkos tome, tek 2014. godine postavaljena je tabla na zgradi Univerziteta u kojoj je bila smeštena tadašnja Vlada.

Lidija Georgijev/RTS