Na mestu na kojem su pre 112 godina ispisane stranice srpske istorije, venci su položeni u čast hiljada vojnika koji su živote dali za otadžbinu, a ministarka je navela da postoje datumi kojima se mere počeci i završeci određenih događaja, ali i oni kojima se mere karakteri i sudbine jednog naroda.
“Takav je bio taj 23. jul, kada je baron fon Gizl došao da preda srpskoj kraljevskoj vladi ultimatum koji je sročen tako da na njega ne bi pristala nijedna slobodna i nezavisna država, verujući da će u odbijanju srpske kraljevske vlade naći siguran razlog da Kraljevini Srbiji objave rat i da čitav svet i celokupno čovečanstvo uvuku u velike sukobe ogromnih razmera i velikog broja žrtava”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Podsetila je da je Srbija tada odgovorila potvrdno na gotovo sve zahteve, osim na jedan – nije pristala da se na njenoj teritoriji odvijaju istrage sudske i policijske bez njenih nadležnosti.
“Tada se pred ispitom našao upravo taj karakter naše nacije: da li smo nacija i narod ili smo skup pojedinaca, da li smo vazali ili smo država i da li smo bili spremni da na kocku stavimo viševekovnu borbu naših predaka koji su državu obnavljali i koju mi tog časa nismo smeli da ponovo izgubimo”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Kako je navela, 28. jula, nakon što je isteklo 48 sati koje je Austrougarska ponudila kao krajnji rok, objavili su nam rat.
“Neprijatelj je imao zadatak da Srbiju zbriše sa lica zemlje, da je ispiše iz istorije za samo jedan dan. Austrougarska komanda, i pre nego što je krenula u napad, već je proglasila pobedu. Ali onda se, draga braćo i sestre, dogodio Cer”, navela je Đurđević Stamenkovski.
Podsetila je da su iz Evrope stizale gorke vesti, Nemci su već prodirali kroz Belgiju da umarširaju u Francusku, saveznici su trpeli poraze.
“Ali se odavde, sa slavnog Tekeriša, pronela vest da neprijatelj nije baš tako nesalomiv i nepobediv, uprkos činjenici što je bio daleko brojniji i spremniji. Srbija je izašla iz balkanskih ratova sa iznemoglom i gladnom vojskom, potrošene su naše zalihe u magacinima, nismo stigli da nove bojeve pripremimo. Sačekali su nas novi udesi i nova stradanja, ali ovde, na ovom mestu, pokazali smo ono što kaže naša epika i naša etika: boj ne bije svetlo oružje, već ga bije srce u junaka”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.
Istakla je da su tu, na Ceru bili i otac i sin, ali je među njima, kako je navela, bio i Sveti duh – Sveti duh ljubavi prema rodu svome, Sveti duh poštovanja prema precima, Sveti duh pravde i Sveti duh zajedništva.
Podsetila je da je na tom mestu bio i 28. češki puk, koji nije želeo da nišani u svoju braću i koji je iz redova osvajača prešao na stranu srpske vojske, pevajući himnu o slovenskom bratstvu, da bi se zagrlili i zajedno za slovenske zemlje poginuli.
“Zato oni ovde počivaju – počivaju kao svedočanstvo naše zajedničke istorije i naše zajedničke kulture pamćenja, ali i naše obaveze da i danas, u 21. veku, pamtimo naša savezništva i pamtimo one koji su tada sa nama bili rame uz rame. Veoma cenim to što su danas ovde izaslanici i onih zemalja koje su tada bile na suprotnoj strani i smatram da je to poruka da nikada narod nijedne zemlje ne želi rat. Svi žele da žive u miru, da budu uz svoje porodice, da budu slobodni”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Prema njenim rečima, nažalost, istorijske karte uvek su crtale manjine, žrtvujući većine.
“Cenim to što ste danas ovde kao predstavnici onih zemalja koje su tada bile na suprotnoj strani, ali koje danas žele da zajedničkim snagama gradimo neke drugačije vrednosti na našem evropskom kontinentu, verujući da je to naša zajednička kuća. Mi smo i tada zadivili čitav svet, ali zadivili smo i one koji su pucali na nas. Austrougarska štampa objavljivala je novinske članke u kojima su isticali da nikada nisu videli vojsku koja je toliko bila spremna, sa tolikom ljubavlju, strašću i požrtvovanošću da brani svoj kućni prag”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je naglasila da je tu na Ceru, svaka kuća dala po jednog junaka – oca, sina, brata.
“Ovde se ginulo zato što su znali da je svetinja koju brane svetinja sa kojom se ne kocka i sa kojom se ne igra. I kada je 28. juna 1928. godine kralj Aleksandar, baš na taj Vidovdan, došao da otkrije ovaj spomenik, kazao je da otkriva jedan od najlepših spomenika sa najlepšom i najtačnijom simbolikom. I pogledajte, dragi prijatelji, na njemu se nalaze četiri reči: „Vaša dela su besmrtna“. I ona neće živeti samo kao natpis u kamenu, nego kao natpis u našim srcima, u našim genima, u našoj svesti”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Kako je navela, nad tim natpisom nalazi se srpski orao koji drži lovorov venac kao simbol vojničke časti, ali i kao simbol naše privrženosti miru, dogovoru, suživotu i razgovoru.
“Njegova krila nisu slomili. Došli su ovde kao imperija, a nisu se odavde vratili kao carstvo, zato što mi nikada nismo imali rezervnu otadžbinu i nikada nismo želeli da je imamo. Srbija je naša kuća iz koje ne želimo da odemo. Srbija je naša kuća koju volimo i u kojoj ima mesta za sve, ali nikada i nikome nećemo dozvoliti da nam tu kuću urušava, da nam gasi vatru po našim temeljima i da nam brani pravo da budemo svoji na svome“, poručila je Stamenkovski.
U Tekerišu je i danas poslata poruka da sećanje na Cersku bitku nije samo pogled u prošlost, već i obaveza da se čuvaju mir, sloboda i dostojanstvo za koje su srpski vojnici podneli najveću žrtvu.
„Blago potomstvu što za njima žali, jer oni behu ponos svome rodu. Blago i njima što su slavno pali za otadžbinu, kralja i slobodu”, poručeno je u Tekerišu.
Cerska bitka, vođena u avgustu 1914. godine, bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu i jedan od najznačajnijih događaja srpske vojne istorije.
Posle samo nekoliko dana borbi, srpska vojska uspela je da potisne brojnije i tehnički nadmoćnije snage Austrougarske preko Drine i Save.
Simptom/Euronews/Tanjug
