Ovonedeljni samit NATO-a u Vašingtonu trebalo je da bude proslava.

Sedamdeset pet godina nakon osnivanja, alijansa je veća i relevantnija nego što je bila decenijama. Transatlantske veze su ponovo jake. Podstaknuti ruskom invazijom na Ukrajinu, saveznici su ujedinjeni – u velikoj meri zahvaljujući američkom rukovodstvu.

Ali dok se grad priprema da bude domaćin desetinama šefova država i vlada, malo ko je raspoložen za zabavu. Američki predsednik koji se zalagao za oživljavanje NATO-a je u ozbiljnoj nevolji. Sa obe strane Atlantika nazire se krajnje desničarska, izolacionistička politika.

NATO sa 75 godina i dalje je energičan. Ipak, teško je ne zapitati se kako će alijansa izgledati za godinu dana od sada – da li će stići do 76 živ i zdrav.

Tokom tri dana sastanaka koji počinju u utorak, predsednik Bajden i zapadni lideri će tvrditi da NATO i poredak posle Drugog svetskog rata imaju dobre godine.

Saveznici će se prisetiti istorije koja ih je okupila i okupiti se oko potrebe da se suprotstave revanšističkoj Rusiji. Oni će opisati kako rade na pomoći Ukrajini. I oni će signalizirati da NATO budno prati vojno partnerstvo između Pekinga i Moskve.

Izvan sala Kongresnog centra Valter E. Vašington — gde će se održati formalni posao sastanka na vrhu — priča će biti manje optimistična, sa fokusom na Bajdenovu sposobnost za funkciju, mogućnost drugog Trampovog predsedništva i politički haos u Francuskoj.

Poruke sa samita će biti kalibrisane tako da budu opravdane za alijansu, kako bi pokušali da osiguraju da izdrži političku oluju netaknuto. Saveznici će naglasiti značajno povećanje izdataka za odbranu i ponuditi Ukrajini veću vojnu pomoć — iako je paket manji nego što su se neki zvaničnici NATO-a nadali i neće doći sa velikom podrškom između članica.

Previranja su očigledna „svakom evropskom lideru“ uoči samita, rekla je Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, koji je sada istaknuti saradnik za politiku Evropskog saveta za spoljne odnose.

„Oni ne žele da to budu deo diskusije, iz ljubaznosti prema Bajdenu“, nastavio je, „ali to je svima na umu.

Sve oči uprte u američku politiku

Domaćin jubilarnog samita NATO-a u Vašingtonu ima simboličnu težinu – ali ne, možda, na način na koji su se nadali američki zvaničnici i diplomate.

Tokom poslednjih nekoliko godina, Bajdenova administracija je radila na obnovi transatlantskih veza oštećenih tokom Trampove ere, obnavljajući odnose sa partnerima i signalizirajući snažnu podršku NATO-u.

„Amerika se vratila; transatlantski savez se vratio. I ne gledamo unazad“, najavio je Bajden na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2021.

Činilo se da je ruska invazija na Ukrajinu godinu dana kasnije dokazala da je u pravu, dajući u savez novi osećaj svrhe, dve nove članice u Finskoj i Švedskoj i sofisticiranije planove za odvraćanje i odbranu.

Ali u mesecima koji su prethodili samitu u Vašingtonu, Donald Tramp je uzdrmao alijansu nagoveštavajući da će ohrabriti Rusiju da napadne američke saveznike ako ne potroše dovoljno na svoju vojsku. Istovremeno, višemesečno kašnjenje u dobijanju američke pomoći Ukrajini je naglasilo nesigurnost američke podrške.

Saveznici su odgovorili pokušavajući da „dokažu Trampu“ svoje planove. NATO će ove nedelje formalizovati napore da deo posla Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, koordinacionog tela predvođenog SAD za snabdevanje Kijeva stalnim dotokom oružja, stavi pod kontrolu NATO-a.

Ideja je da pokušamo da sprečimo Trampa da prekine vojnu pomoć i obuku za Ukrajinu.

Drugi zvaničnici i diplomate NATO-a smatraju ovaj i druge napore dobronamernim, ali krajnje nedovoljnim da spreče odlučnog Trampa da podriva alijansu ili njenu podršku Ukrajini, ako tako odluči. Kongres je odobrio meru koja ima za cilj da spreči bilo kog predsednika SAD da jednostrano povuče Sjedinjene Države iz NATO-a. Ali Tramp ne bi morao da formalno napusti alijansu da bi je ozbiljno potkopao; više puta nagoveštavajući da nećete stati u odbranu saveznika, to bi moglo da uradi sam.

Poslednjih dana, pitanja o tome da li je Bajden sposoban da ostane kao demokratski predsednički kandidat pojačala su zabrinutost Evrope – iako je većina lidera previše ljubazna da bi to javno rekla. Iza kulisa, američki zvaničnici pokušavaju da smire živce, ističući da je alijansa preživela sve vrste političkih preokreta tokom više od sedam decenija.

„Ne možemo da zaustavimo nacionalne izbore, to je samo deo DNK alijanse“, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta, govoreći pod uslovom anonimnosti da bi obavestio novinare.

Alijansa je „sve videla“, rekao je zvaničnik. “Ovo nije potpuno nepoznato.”

Evropski lideri u nevolji

Ipak, izgleda da se izazovi umnožavaju. Samit u Vašingtonu dolazi usred velikih političkih previranja u Francuskoj, gde je snažan nastup krajnje desničarske stranke Marine Le Pen na evropskim izborima prošlog meseca podstakao predsednika Emanuela Makrona da raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore 30. juna i 7. jula.

Iako rane projekcije sugerišu da su se francuski birači mobilisali u nedelju da spreče prvu krajnje desničarsku vladu od Drugog svetskog rata, Makron i njegov centristički politički pokret će verovatno biti ograničeni.

Makron je dugogodišnji zagovornik ideje da Evropa treba da gaji „stratešku autonomiju“ od Sjedinjenih Država, a u poslednjih godinu dana pokušao je da se stavi na čelo evropskog odgovora na ruski rat u Ukrajini.

Ali neizvesnost o tome šta sledi – za Makronovu spoljnu politiku i francusku politiku uopšte – zakomplikovaće politiku savezništva.

„Lutanje Francuske na vetru predstavljalo bi problem u mirnodopskim uslovima“, napisala je kolumnistkinja Silvi Kaufman u francuskom dnevniku Le Monde prošle nedelje. „Ali to će biti utoliko više pred licem ruske sile u ratu koja udvostručuje svoju agresiju i prividno pozdravlja previranja u zapadnim demokratijama.

U Nemačkoj, još jedan moćni saveznik u NATO-u, kancelar Olaf Šolc, takođe je u nevolji, opkoljen ekonomskim izazovima, klimavom koalicijom i ekstremnom desnicom u usponu. Šolc je rekao na jednom partijskom događaju prošle nedelje da je nervozan zbog situacije u Francuskoj i da svakodnevno razmenjuje poruke sa Makronom, navodi Špigl.

„Razgovaramo o situaciji, koja je zaista depresivna“, rekao je on.

Budućnost Ukrajine je u pitanju

Sav ovaj preokret je posebno loša vest za Ukrajinu, čiji neposredni opstanak i dugoročni izgledi zavise, u izvesnoj meri, od sudbine alijanse.

Na prošlogodišnjem samitu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razbesneo je saveznike vatrenim tvitovima zbog nepostojanja poziva za pridruživanje NATO-u. Ove godine, on će napustiti samit sa obećanjima o trajnoj podršci i nekim stavkama — novoj strukturi NATO-a za koordinaciju pomoći Ukrajini, vojnoj pomoći za sledeću godinu i obećanju neke vrste „mosta“ ka članstvu.

S obzirom na rusko napredovanje u istočnoj Ukrajini i udaranje Harkova, malo je verovatno da će biti zadovoljan. Manje je nego što se nadao, svakako, i manje nego što mnogi veruju da mu je potrebno da dobije rat.

Vašington post