Zakon okruga Havaji, koji treba da stupi na snagu početkom nove godine, zabranjuje hranjenje divljih životinja na imanju okruga. To je pokušaj da se zaštite autohtone vrste, poput ugrožene guske zvane nene, od super predatora koga su na ostrva uveli Evropljani u 18. veku.

Ali ova mera se ne dopada mnogim ljubiteljima mačaka, uključujući i vozačicu Subarua, Liz Svon, koja hrani divlje mačke na Velikom ostrvu već 33 godine.

„Ne verujem da mačke treba istrebiti na račun nene“, rekla je Svon. „Obe su živa bića.“

Nije jasno koliko divljih mačaka – napuštenih kućnih ljubimaca i njihovih potomaka – živi na Velikom ostrvu. Procene se kreću u desetinama hiljada, sa džepovima gustih kolonija koje ljudi izdržavaju. Protivnici zabrane kažu da će to ometati njihove napore da obuzdaju populaciju hvatanjem i kastracijom životinja – i da će gladne mačke tada morati da love hranu.

Razne pretnje

Oko 200 mačaka živi u stanici za pretovar i centru za reciklažu Kealakehe, nedaleko od užurbanog turističkog okruga Kona. Svon se pojavljuje svakog kasnog popodneva sa vodom i granulama i kaže da nikada nije videla mačku nigde blizu deponije. Uprkos tome što žive usred smeća, mačke tamo generalno deluju snažno, većini njih nedostaje vrh uha, što ukazuje da su sterilisane ili kastrirane.

Mačke direktno ugrožavaju domaće vrste – ubijajući ih – i indirektno, kažu biolozi. Hrana ostavljena za mačke može privući domaće životinje, dovodeći ih u bliži kontakt sa ljudima. Mačji izmet takođe može širiti parazita koji izaziva toksoplazmozu, bolest koja je ubila ugrožene havajske foke monahinje i domaće ptice.

Simptom/AP