Kritike na račun čelnika Evropske unije, kada je riječ o studentskim protestima u Srbiji, pojačale su se nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića s evropskom komesarskom za proširenje Martom Kos u sredu, nakon što je izbegnuto barem javno spominjanje situacije u Srbiji.

Kos je na platformi X napisala kako je imala „konstruktivan sastanak s predsednikom Srbije”.

„Razgovarali smo o konkretnim koracima na putu Srbije ka EU, primjeni Plana rasta te ponovili očekivanja o jasnoj orijentaciji Srbije ka EU. Naglasila sam da je proširenje cijeli društveni proces. Ovo nije moguće bez snažnog civilnog društva i nezavisnih medija. To je najbolji put ka naprijed“, rekla je Kos u objavi na mreži X.

Na toj objavi je nakon toga bilo moguće vidjeti brojne kritike, gdje su korisnici vidno nezadovoljni pisali kako „građani Srbije očekuju pomoć, a ne ovakve izjave“, kako će „EU izgubiti i posljednjeg čovjeka u Srbiji koji je proevropski orijentisan“ i slično.

Kritika je došla i od lidera srbijanske opozicije Dragana Đilasa, koji se upitao šta je to Kos mogla konstruktivno razgovarati s „čovekom protiv koga mesecima protestuju studenti, profesori, nastavnici, poljoprivrednici, advokati, s čovekom zbog čije se politike u Beogradu u subotu okupilo između tri stotine i pet stotina hiljada ljudi“.

Takođe, grupa eurozastupnika iz više političkih grupa pozvala je u srijedu predsjednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen da preispita najavljeni sastanak s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da umjesto toga pošalje jasnu poruku da je Srbiji potrebna prelazna vlada.

Sastanak šefice Komisije s Vučićem sljedeće sedmice šalje zabrinjavajući i štetan signal, s obzirom na dubinu i težinu političke krize u Srbiji, napisali su eurozastupnici u pismu Von der Leyen.

U pismu u koje je agencija Beta, kako tvrdi, imala uvid navodi se da je kredibilitet EU-a na Zapadnom Balkanu već ozbiljno narušen u posljednjih deset godina i da ne čudi što na protestima u Srbiji nema zastava EU-a, s obzirom na broj neodržanih obećanja ili podršku Unije stabilokratiji u odnosu na demokratske standarde.

EU ‘fokusiran na ekonomske interese’
Na pitanje zašto neki EU lideri uopšte ne spominju situaciju u Srbiji, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Al Jazeeru kaže kako „podrška dolazi uglavnom od evroparlamentaraca, dok vodeće figure poput Ursule fon der Lajen, Kaje Kalas i Marte Kos ostaju tihe, jer su članice EU prvenstveno fokusirane na ekonomske interese“.

„Takav pristup će dugoročno biti štetan i za same evropske lidere, jer će omogućiti dalju konsolidaciju autoritarnih struktura u Srbiji i slabljenje proevropskih snaga”, dodaje.

Obavijesti o udarnim vijestima Al Jazeere u realnom vremenu. Budite u toku s najvažnijim naslovima iz cijelog svijeta. Pretplatite se

Razgovarali smo i s politologom Igorom Novakovićem o tome kako je moguće da u Briselu s Vučićem nije bilo riječi o prošlosedmičnim protestima te da se to čak ni deklerativno nije spomenulo.

Novaković smatra da je sastanak u Briselu ustvari bio o nečemu drugom, a ne o situaciji u Srbiji.

„Rekao bih da je to jedna vrsta inercije, pošto su ti sastanci i ranije zakazani, ali bih rekao i da osnovna tema zbog koje je Vučić bio u Briselu nije domaća, nego situacija u BiH. On je to čak i najavio nekoliko dana pre odlaska u Brisel, iako su se verovatno dotakli i unutrašnje situacije“, kaže Novaković.

Oba smo sagovornika upitali da li i neki važni lideri Evropske unije ustvari podržavaju Vučića i da li je to možda zbog eventualnog iskopavanja litija, na šta Novaković kaže kako misli da se EU više plaši onoga što će doći nakon Vučića. Ne misli da je riječ o iskopavanju litija, niti neki drugi razlog.

‘Problem i u opoziciji’

Da EU nije homogeno tijelo, i da se sastoji od više institucija koje međusobno vode borbu za utjecaj, Beširi nam potvrđuje, ali problem vidi i u srbijanskoj opoziciji.

„EU bi možda pružila veću podršku opoziciji da je ona jasnije profilisana i proevropski orijentisana. Međutim, opozicija u Srbiji pati od nesposobnosti, fragmentacije i borbe ega među liderima malih stranaka, što umanjuje njen kredibilitet u očima međunarodnih partnera. Povrh toga, morala bi opozicija da evidentno nezadovoljstvo građana kapitalizuje na izborima. To uključuje i borbu za fer i slobodne izbore, pritisak za jednako predstavljanje u medijima, desetine svojih posmatrača na svim izbornim mestima, jasnu komunikaciju i beleženje svih nepravilnosti“.

Zaključuje kako su „Evropska komisija i Savet Evropske unije vezani diplomatskim protokolom i prioritet im je stabilnost, dok su poslanici Evropskog parlamenta slobodniji da otvoreno kritikuju Vučića“.

„Tako je podrška protestima došla pretežno iz redova socijalista, demokrata, liberala i zelenih, dok je Evropska narodna partija (EPP) ostala tiha. To nije iznenađujuće, jer EPP već 13 godina kohabitira sa Vučićem, prioritizujući ekonomske interese Nemačke, Austrije i Italije. Francuska, sa svoje strane, pokušava da proširi svoj uticaj kroz unosne ugovore o vojnoj industriji i beogradskom metrou“, riječi su Beširija.

Percepcija javnosti

Kako je nedavno primijetio njemački dnevnik Zeit, građani u Srbiji mjesecima demonstriraju, podržavajući glavne vrijednosti Evropske unije, ali ni u Beogradu, ni na protestima u bilo kojem drugom srbijanskom gradu nije bilo zastava EU-a, jer je “Unija za stanovništvo u Srbiji prokockala svoj kredibilitet”.

“Onaj ko je pogledao u lica tih delom jako mladih ljudi, ko je video kako se hrabro i ustrajno bore za budućnost, a ko zatim mora da shvati da za njih EU ne igra nikakvu ulogu i da njeno pominjanje u najboljem slučaju izaziva sleganje ramenima, taj može da procijeni koliko nisko je EU ovdje potonuo”, naveo je list.

Istraživanja javnog mnijenja u Srbiji pokazuju da građani mnogo više preferiraju Rusiju i Kinu te veruju da te dve zemlje najviše pomažu Srbiji, iako svi podaci pokazuju da EU pruža najveću pomoć.

Na pitanje da li se ta percepcija jednog dana može promijeniti, Novaković kaže kako „misli da se to apsolutno može promeniti, jer narativ koji je prema EU u poslednjih 13 godina bio uglavnom neutralan, dok je s druge strane glorifikovao Rusiju i Kinu, dolazio je iz provladinih medija“.

„Pre svega tu mislim na tabloide, te nekoliko televizija s nacionalnom frekvencijom koje su najuticajnije. Ovde govorimo o stavu vlasti, kako šalje te narative, te verovatno s nekom drugačijom kompozicijom, proevropska priča bi se verovatno vratila u fokus. Pored toga, ukoliko bi priča koja dolazi iz Brisela postala ozbiljnija, što ona već jeste, ali je to više rezultat rata u Ukrajini, pa se tu nekako ubacio i Zapadni Balkan, mislim da bi jedan novi zamah koji je vezan za proširenje EU imao daleko veći uticaj i povećao bi podršku građana za EU integracije“, dodaje Novaković.

„Ne treba zaboraviti da se već skoro 22 godine klackamo u kontekstu evropskih integracija, pa građani ne vide da se nešto suštinski dešava“, zaključuje.

‘Kontrola medija’

S Novakovićem se slaže i Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, koji kaže kako je „najveći problem kontrola medija“.

„Dokle god RTS i provladini tabloidi oblikuju javni diskurs, narativ o ‘bratskoj Rusiji’ i ‘zloj EU’ će opstajati. RTS nije moguće reformisati – on mora biti ugašen i zamenjen novim javnim servisom koji će biti profesionalan i politički nepristrasan“, mišljenja je Beširi.

„Drugi ključni korak je jasna strategija spoljne politike – Srbija mora prestati sa politikom ‘četiri stuba’ i jasno se fokusirati na EU kao primarni pravac integracije, dok bi Kina, Rusija i SAD trebalo da budu tretirane kao važni, ali ne i dominantni političko-ekonomski faktori“, dodaje.

Na pitanje kako promijeniti taj narativ, Beširi kaže kako je „neophodna društvena katarza“.

„Ključna razlika je u tome što Rio Tinto dolazi iz anglosaksonskog sveta, dok su kineske i ruske investicije deo narativa koji vlast koristi za jačanje antizapadnog sentimenta“ (Al Jazeera)
„Ona mora uključiti dekonstrukciju mitova koji su decenijama građeni o ‘tradicionalnim saveznicima’. To zahteva političku viziju, dugoročan strateški plan i mandat građana da sprovedu tu promenu. Bez toga, EU će i dalje biti viđena kao ‘neprijatelj’, dok će se Kina i Rusija predstavljati kao ‘spasitelji’, uprkos realnim ekonomskim podacima koji govore suprotno.“

Beširi kaže kako „veliki deo građana ne razume uticaj eksploatacije minerala na životnu sredinu, što objašnjava zašto nema značajnijih protesta protiv kineskih rudarskih kompanija koje već eksploatišu znatno veće površine od planiranog litijumskog rudnika“.

„Ključna razlika je u tome što Rio Tinto dolazi iz anglosaksonskog sveta, dok su kineske i ruske investicije deo narativa koji vlast koristi za jačanje antizapadnog sentimenta.“

Simptom/Aljazeera