U odnosu na proklamovane ciljeve, ideale i smernice u svom političkom delovanju, kojih se verno držao, posebno tokom 90-ih, i ponajviše u zalaganju da Srbija postane uređena, evropska zemlja i deo modernog i razvijenog (zapadnog) sveta, a imajući u vidu kroz šta je sve prošao, kako sam tako i njegova stranka na tom putu, verovatno najpozvaniji da prokomentariše aktuelna dešavanja u Srbiji uoči velikog studentsko-građanskog protesta 15. marta jeste upravo Vuk Drašković, najpopularniji opozicioni političar u Srbiji 90-ih, čiji je SPO nosio baklju slobode i borbe protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Meta i žrtva tih istih “crvenih beretki”, čiji su se penzionisani pripadnici našli na mestu gde bi, nedaleko odatle, u subotu trebalo da se okupe, na poziv srpskih studenata, svi oni koji vape za slobodom, normalnošću i pristojnošću u našoj zemlji, Drašković je, najblaže rečeno, ostao zgrožen i zatečen prizorom i ikonografijom viđenom ispred zgrade Predsedništva Srbije.

Vuk Drašković/video

MNOŠTVO MIRNOG NARODA JE SILA NA KOJU NIKAKVO ZLO NE SME DA UDARI

“Pozvavši pod svoje predsedničke prozore veterane ‘crvenih beretki’, terorističke jedinice koja je rasformirana posle ubistva Zorana Đinđića, a pre toga je ubila Ivana Stambolića, Slavka Ćuruviju, sudiju Nebojšu Simeunovića, počinila masakr na Ibarskoj magistrali, Aleksandar Vučić je, hteo to on da prizna ili ne, odao priznanje ubicama za sve njihove zločine. Strašno!” istakao je Drašković.

Na ironičnu konstataciju da vrh vlasti i(li) neki njeni delovi, možebiti, slave rođendan bivšeg komandanta te jedinice, Milorada Ulemeka Legije, 15. marta, upravo u Pionirskom parku (simbolika povodom obeležavanja godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića pre 22 godine verovatno nije ni potrebno da bude analizirana), on kaže:

“Rođendan komandanta te razbojničke trupe je 15. mart, dan najvećeg studentskog i narodnog bunta. Ali, 15. mart je, po verovanju starih Rimljana, i Martus Idii, Dan martovskih ida, zlokoban za silnike. Baš toga dana, zaverenici su ubili Julija Cezara. Sigurno je jedno: ni studenti ni desetine hiljada građana koji će 15. marta mitingovati na istom mestu na kome su ulogoreni veterani ‘crvenih beretki’, niti žele niti će izazvati bilo kakvo nasilje”, navodi Drašković, uzdajući se u to da će “mnoštvo mirnog naroda biti sila na koju nikakvo zlo neće smeti da udari”.

Vuk Drašković/video

STUDENTSKI SU KARNEVALI SLOBODE; ISKORAČIĆE SRBIJA KA EVROPI, I OBRNUTO

Kao zagovorniku evropske Srbije, punopravne članice EU, višedecenijska tumaranja sigurno da mu ne prijaju, pa upitan može li aktuelni studentski pokret i bunt učiniti neophodan proboj ka boljem i pravednijem, naposletku, i u nekoj većoj meri, evropskom društvu, ex predsednik SPO-a ističe da će “iskoračiti i Srbija prema Evropi, ali i Evropa prema Srbiji”.

“Studentski karnevali slobode, skinuli su, i pred Evropom i pred svetom, sa lica Srbije masku da su Srbi ono što Srbi nisu: zločinci, razbojnici, otpadnici od civilizacije. Tu masku Srbiji su na njeno lice navukli Udbini eskadroni smrti i medijska lobotomija nad srpskim narodom, propaganda koja je slavila zločine, zločince, kriminalce, bašibozuk i neistine o svemu”, ocenio je bivši ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (Srbije), i povodom nekih trenutnih trzavica i razmimoilaženja na liniji Evropa – Amerika, nastavio:

“Prividni i prolazni sukob EU i Trampove Amerike probudio je Evropu iz sna večnog blagostanja pod američkim NATO gromobranom. Evropa mora da se naoružava, da izrasta i u vojnu silu, snažnu saveznicu Amerike i NATO alijanse. Evropa mora i da skine konopac sa svoga vrata, koji je navukla sebi nedemokratskim i diskriminatorskim načelom da svaka članica EU ima pravo veta; da Viktor Orban, recimo, može da blokira svaku odluku EU.”

“Ta i takva Evropa će”, zaključuje Vuk Drašković, “delovati, a ne isprazno mudrovati.”

Drašković je plodonosni srpski književnik, od 1990. do 2024. predsednik SPO-a.

Bio je potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije za vreme NATO agresije, dajući sve od sebe da najpre spreči, kasnije i minimizira posledice bombardovanja zemlje.

Ministar spoljnih poslova Državne zajednice Srbije i Crne Gore, kasnije Srbije, bio je od 2004. do 2007. godine.

Predvodio je čuvene devetomartovske demonstracije 1991, prve masovne demonstracije protiv Slobodana Miloševića.

1996. bio je ključni činilac formiranja opozicione koalicije “Zajedno”, koja je na lokalnim izborima krajem te godine trijumfovala u svim većim gradovima Srbije i bila uvod u pad režima četiri godine kasnije.

Takođe, pomalo se zaboravlja, da je pobednička opoziciona koalicija DOS (Demokratska opozicije Srbije) iz 2000, formirana upravo u sedištu SPO-a, 10. januara te godine. (Jedan od najvećih mitinga tih godina održan na Trgu republike, 14. aprila 2000, u organizaciji velikog DOS-a, na kome su govorili svi njegovi osnivači, to i potvrđuje; kasniji sled događaja i formalni izostanak SPO-a iz učešća na zajedničkoj izbornoj listi u septembru mesecu 2000. nije umanjio doprinos koji su pristalice i simpatizeri te stranke imali u Petom oktobru – prve “borbene redove” tog dana predvodile su upravo zastave SPO-a.)

Na današnji dan, 14. marta, pre 35 godina, formiran je Srpski pokret obnove.

Simptom/M. M.