Lekornu, imenovan za premijera prošle nedelje, je „čovek sa kojim [Makron] pije viski u 3 ujutru“, rekao je jedan vladin savetnik, kome je dodeljena anonimnost da bi govorio otvoreno. Bivši ministar oružanih snaga takođe često provodi odmore sa Makronom u primorskom bastionu Fort de Breganson.

Okretanje ka nekome iz posvećenog užeg kruga ima prizvuk poslednjeg očajničkog bacanja kockice. Ako Lekornu ne može da spase Makrona, teško je videti ko može.

Lekornu je peti francuski premijer za manje od dve godine i još uvek se čini veoma malo verovatnim da će uspeti da natera gorko podeljenu Narodnu skupštinu da prihvati desetine milijardi evra budžetskog stezanja kaiša koji su potrebni da bi se sprečila dužnička kriza u drugoj najvećoj ekonomiji EU.

Pa zašto Makron misli da bi Lekornu mogao biti baš taj čovek koji može da postigne dogovor?

Ukratko, predsednik ga vidi kao popravljača koji može da premosti političke podele. Lekornu je stekao predsednikov ugled izgradnjom širokog parlamentarnog konsenzusa o povećanju vojnog budžeta 2023. godine i pomažući mu da smiri proteste „Žutih prsluka“ koji su zahvatili naciju 2018. i 2019. godine.

Kao bivši konzervativac, on ima „dobre odnose sa Republikanskom strankom“ i predstavlja „kontinuitet“ sa prethodnim predsednikovim vladama, rekao je Makron. S druge strane, „zaslužio je poštovanje levičarskih snaga“ načinom na koji je vodio ponovno naoružavanje Francuske nakon rata u Ukrajini. A tokom razgovora o vojnom budžetu 2023. godine, smatralo se da je Lekornu slušao opoziciju i uzeo u obzir njihove stavove.

Sebastijan Lekornu je peti francuski premijer za manje od dve godine.

Ključna stvar je da Makron možda neće poslati Lekornua u bitku nenaoružanog kao što je to učinio sa svoja dva prethodna premijera, veteranom EU Mišelom Barnijeom i centristom Fransoa Bajruom. Ovog puta bi mogao da dozvoli svom premijeru da napravi neke značajne ustupke u vezi sa ključnim ekonomskim pitanjima.

Simptom/Politiko