Stefan Sejourne, bivši francuski ministar spoljnih poslova koji se bori da preuzme moćan portfelj unutrašnjeg tržišta od drskog Bretonca, pitak je čovek koji je zaslužio pohvale i prijatelja i neprijatelja za svoje vešto manevrisanje politikom Evropskog parlamenta.

Za njegove pristalice, on je pametan zakulisni operater čije će mu dubinsko poznavanje briselske mašinerije, sposobnost sklapanja dogovora i čvrst odnos sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen pomoći da uspe. U razgovoru za POLITICO, jedan od Sejourneovih savetnika pohvalio je iskustvo svog šefa u donošenju različitih glasova za sto i postizanju „snažnih kompromisa“.

Za njegove klevetnike, međutim, on je “ovca koja ide u vučju jazbinu” – to jest, neki vukovi ostanu živi do trenutka kada Fon der Lajen završi svoj sadašnji petogodišnji mandat.

Jedan visoki francuski zvaničnik rekao je da će Sejourne „pojesti“ Fon der Lejen dok pooštrava kontrolu, dok je diplomata EU rekao da će ga Bjorn Siebert, moćni šef kabineta Fon der Lajen, „slomiti“ prvom prilikom . Obojica, kao i drugi citirani u ovom članku, govorili su pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivoj stvari.

Bliski saveznik francuskog predsednika, Sejourne, je prisluškivan u žurbi da postane evropski komesar i suočava se sa teškom bitkom da dokaže svoju vrednost.

„On je jedan od najslabijih političara koje sam ikada video na tom nivou“, rekao je isti diplomata EU. „Evropski nivo je da i on jednostavno nije iznad, to je izvan njegovih kapaciteta“, rekao je on.

Koja god verzija Sejournea, koji je odbio da bude intervjuisan za ovaj profil, se pojavi tokom njegovog saslušanja za potvrdu 12. novembra, to će stajati u oštroj suprotnosti sa Bretonom, njegovim prethodnikom u Evropskoj komisiji koji je bio toliko dobar u stvaranju neprijatelja da je bio zbačen u dramatičnom sukobu u poslednjem trenutku u kojem je Fon der Lajen ponudila Makronu veći portfelj Komisije u zamenu za Bretonovu glavu.

Ali šta god da se mislilo o Bretonu i njegovoj sklonosti ka trolovanju kolega i rasturanju perja, ne može se poreći njegova sposobnost da obavi stvari koristeći šarm ili čistu snagu ličnosti.

39-godišnji Sejourne tek treba da ubedi svoje kritičare da će moći da utiče na briselsku politiku na isti način kao što je to učinio njegov prethodnik, posebno imajući u vidu njegovu tendenciju da izbegava pažnju. Čak se i njegova romantična veza sa bivšim premijerom Gabrijelom Atalom, koja ih je učinila jednim od najprepoznatljivijih parova moći u francuskoj politici, odigrala gotovo potpuno privatno.

„On ne voli toliko da bude viđen“, rekao je Dacian Ciolos, bivši rumunski premijer i Sejourneov prethodnik kao lider grupe Renev u Evropskom parlamentu. Nisam osećao da on ulaže energiju u svoj imidž, želi rezultate, želi da radi u timu.

Štaviše, Sejourne se vraća u Brisel ne uživajući u nedavnoj slavi, već “liže rane” nakon dva izborna poraza i neupadljivog boravka kao najviši francuski diplomata.

Centristička grupa Renev Europe koju je vodio nešto više od dve godine izgubila je četvrtinu svojih članova, uključujući 10 francuskih poslanika, na evropskim izborima u junu. Sejourne, koji i dalje vodi Makronovu Renesansnu partiju dok se ne izabere naslednik u narednim mesecima, takođe je nadgledao poraz na vanrednim izborima koje je Makron sazvao kao odgovor na to ometanje na nivou EU.

Pre nego što je nominovan za evropskog komesara, Sejourneovo bogatstvo je bilo na izmaku jer se očekivalo da će njegov položaj u vladi i kao šef Renesansne partije prestati.

Jedan od prvih predsednikovih pristalica, Sejourne ga je upoznao tokom intervjua za posao 2014. godine kada je Makron bio ministar ekonomije koji je želeo da izađe iz političkog pejzaža kojim dominiraju socijalistički teškaši. Sejourne, sin menadžera France Telecom-a i operatera centrale, bio je jedan iz grupe političkih obožavatelja poznatih kao „Macron bois“ ili „The Mormons“, a nadimke  su zaradili tako što su imali tendenciju da se drže zajedno kao bliski i religiozni.

Simptom/Politico