Nedavne epidemije i ebole i hantavirusa pokazuju stalnu ranjivost na brzo širenje zaraznih bolesti, upozorio je Tedros Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije, u završnim rečima na 79. Svetskoj zdravstvenoj skupštini u Ženevi.

Nedostatak finansiranja otežava odgovor.

„Pokušavamo da se borimo protiv bolesti raspoloživom opremom i resursima kako bismo spasili naš narod, koji već dugo pati od nesigurnosti i sada se suočava sa novim iskušenjem“, rekao je Čerubin Radžabu, medicinska sestra u području epidemije. Trenutna epidemija se takođe odvija u područjima pogođenim sukobima, kao i usred smanjenja globalne pomoći i napete političke situacije u zemlji, što bi sve moglo značajno da zakomplikuje odgovor.

Nedavne epidemije i ebole i hantavirusa pokazuju stalnu osetljivost na brzo širenje zaraznih bolesti, upozorio je Tedros Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije, u završnim rečima na 79. Svetskoj zdravstvenoj skupštini u Ženevi

 

Kasno otkrivanje

Jedan od izazova je vreme između infekcije osobe i postavljanja dijagnoze (identifikovanja bolesti u laboratoriji). Ovo kašnjenje u otkrivanju je veliki problem jer da bi se kontrolisalo širenje bolesti, zaražene osobe moraju biti izolovane. Ebola je veoma zarazna.

Kasno otkrivanje je odgovorno za rane smrtne slučajeve i povećan broj slučajeva ebole u ​​Sijera Leoneu tokom epidemije 2013-2016. Rani slučajevi su tamo ostali neprimećeni jer je ebola bila nova u zemlji. Kliničari i laboratorijski naučnici nisu bili upoznati sa njom.

DR Kongo je upoznat sa epidemijama ebole i bio je svedok više nego bilo koja druga zemlja.

Ali u DR Kongu, kasno otkrivanje podstiče brzo širenje bolesti i prvenstveno je posledica nesigurnosti u regionu.

Vreme potrebno za identifikaciju zaraznog patogena u laboratoriji zavisi od toga koliko je vremena potrebno da se patogen replicira do nivoa koji se može detektovati, vrste korišćenih laboratorijskih testova i (za neke bolesti) razvoja antitela. Idealno, za virus ebole varira između jednog i 32 dana.

Pogrešna dijagnoza

Kašnjenje u dijagnozi je takođe moglo biti posledica suptilnih ranih simptoma ebole koji se mogu pogrešno dijagnostikovati. I malarija i tifus imaju identične simptome groznice.

Drugi izazov sa dijagnozom u ovoj epidemiji je to što je u pitanju drugačiji virus od onog koji je lečen u najnovijim epidemijama ebole. Virus Bundibugjo je prvi put identifikovan u Ugandi 2007. godine. Za razliku od bolesti izazvane virusom ebole u ​​Zairu, koja je otkrivena pre nekoliko decenija, relativna novost bolesti izazvane virusom ebole Bundibugjo znači da je manje istražena, posebno u smislu razvoja vakcina i lekova.

Kulturni faktori

Drugi faktori koji utiču na širenje su kulturne prakse poput ritualnih sahrana. Ritualne sahrane su uobičajene u mnogim afričkim zemljama, poput Sijera Leonea i DR Konga. To su ceremonije nastale iz verovanja da je smrt sveti prelaz u drugi svet ili carstvo predaka. Uglavnom počinje zajedničkim tugovanjem i bdenjem, nakon čega sledi ceremonijalna priprema tela.

U Sijera Leoneu, ritualna sahrana visokog sveštenika koji je umro od ebole u ​​južnom gradu Mojamba tokom epidemija ebole 2013-2016. godine dovela je do smrti desetina ljudi koji su učestvovali u ceremonijalnoj pripremi njegovog tela. Nije iznenađujuće saznati da su rođaci zapalili šatore u bolnicama obolelih od ebole samo zato što im je bilo sprečeno da rukuju lešom svoje voljene osobe.

Pročitajte više: Preživeli ebole se bore da se vrate normalnom životu: šta sam otkrio u Sijera Leoneu i Liberiji

Nedostatak globalnih zdravstvenih sredstava

Smanjenje globalnih zdravstvenih sredstava i završetak mnogih projekata raspuštanjem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u velikoj meri utiče na rad i efikasnost aktivnosti javnog zdravlja širom sveta.

Većina globalnih projekata zdravstvene bezbednosti imala je za cilj da se pripremi i ublaži bilo kakva buduća epidemija bolesti.

Sijera Leone i druge zemlje pogođene epidemijama ebole 2014-2016. imale su ogromne koristi od podrške međunarodnih donatora (uključujući USAID) tokom te epidemije.

Nažalost, DR Kongo će imati manje međunarodne podrške da pomogne u borbi protiv ove epidemije. Zemlja ima dugogodišnje iskustvo u suzbijanju epidemija bolesti (posebno ebole), ali nedostatak stručnjaka i logistike na licu mesta podrazumeva duže kašnjenje u upravljanju ovom situacijom. DR Kongo ima ljudstvo i potrebne laboratorije i objekte. Glavni izazov sa trenutnom epidemijom je to što je počela u nebezbednom okruženju gde je pristup objektima za testiranje oskudan, pa otuda i kasno otkrivanje.

Pored toga, zemlja je otprilike veličine zapadne Evrope (uključujući Francusku, Nemačku, Španiju, Veliku Britaniju i Italiju). Ova ogromna veličina, zajedno sa nesigurnošću, otežaće usmeravanje logistike kroz pogođene regione.