“Preneli smo naše predloge američkoj strani”, rekao je u obraćanju u utorak naveče.

“Amerika može pomoći u jačanju naše odbrane, pre svega kroz protivvazdušnu odbranu, i može izvršiti pritisak na Rusiju kako bi se njeni planovi promenili – od produžavanja rata do pripreme za njegovo okončanje”, dodao je Zelenski.

Njegove izjave dolaze usled zastoja u mirovnim naporima kojima posreduju SAD, dok je rat između Rusije i Ukrajine ušao u petu godinu.

Pod posredovanjem SAD, Rusija i Ukrajina održale su tri runde mirovnih pregovora ovog januara i februara u pokušaju da pronađu rešenje za rat.

Međutim, pregovori su od tada zaustavljeni, a Moskva i Kijev pripisuju prekid američkom fokusu na Iran i oružani sukob na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara.

Ukrajinski predsednik je tvrdio, pozivajući se na izveštaj obaveštajnih službi svoje zemlje, da Rusija planira pozvati više trupa nakon izbora u septembru.

“On (ruski predsednik Vladimir Putin) želi stvoriti utisak da Rusi navodno podržavaju rat. A onda, nakon takozvanih izbora, planira dodatnu brzu mobilizaciju nekoliko stotina hiljada Rusa do kraja godine, plus još toliko sledeće godine. Ovo će biti pored regrutacije koju pokušavaju sprovesti putem ugovornog zapošljavanja”, rekao je.

Putin je dao svoj pristanak za delimičnu vojnu mobilizaciju u zemlji još 2022. godine, u okviru koje je 300.000 regruta regrutovano u vojsku.

Ukrajina je od tada periodično tvrdila da će Rusija pokrenuti novi talas mobilizacije. Ruski zvaničnici su negirali ove tvrdnje, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u martu rekao da ova tema “nije na dnevnom redu”.

U međuvremenu, Dmitrij Medvedev, zamenik predsedavajućeg Ruskog saveta bezbednosti, prošlog meseca je izjavio da u zemlji “nema potrebe za mobilizacijom”, opisujući izjave o toj temi kao “lažnu provokaciju” i “propagandu”.

Simptom/Anadolija