Olimpijske igre će se održavati u zanimljivom političkom trenutku ne samo za svet, već i za Francusku. Održani su izbori za Evropski parlament, ali i nacionalni izbori. Za srpsku javnost je bilo zanimljivo da se posmatra na koji način funkcioniše francuski politički sistem. Jedni su tvrdili da je on nepravedan, a drugi su objašnjavali da je reč o klasičnom evropskom glasanju i većinskom sistemu. Kakav je vaš odgovor na to?

– Imali smo jedan intenzivan izborni ciklus. Prvo su bili evropski izbori koji se dešavaju u svakoj zemlji, a zatim parlamentarni izbori posle raspuštanja skupštine, što se opet odigrava na lokalnom nivou. Pročitao sam puno komentara u Srbiji o francuskom izbornom sistemu. Prvo, moram da kažem da je to bio demokratski izraz volje birača uz izlaznost od skoro 70 odsto. Istovremeno su izbori koji su organizovani u kratkom roku protekli uspešno. Nije bilo nikakvih sporova u Francuskoj i inostranstvu. Izbori su bili dobro organizovani. Mi imamo jedan poseban sistem koji je većinski sa dva kruga.

I kao što se to tradicionalno kaže u Francuskoj, jer nije uvek lako razumeti, u prvom koraku glasači biraju. Oni kažu ko je njihov izbor. U drugom krugu kada obično ostanu dva ili tri kandidata glasači eliminišu. Oni u stvari kažu koga neće. I upravo se to desilo u Francuskoj. Glasači su poslali jasnu poruku u prvom krugu, i u drugom krugu gde su rekli koga neće na vlasti u Francuskoj. Rezultat je jedan parlament gde postoje tri velika bloka, Videćemo kako će se postići određeni dogovori radi formiranja vlade. Mogu da kažem da je sve organizovano tako da ni na koji način ne utiče na odvijanje i organizaciju OI. Francuske institucije su stabilne, a vlast će ove izbore kao i neke druge poštovati.

– Kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu sada postoji neka dominantna ideja da Evropska unija treba da se širi i to što je brže moguće. Inače, u francuskom sistemu je predsednik republike taj koji određuje spoljnu politiku i koji je šef oružanih snaga. Dakle, on je izabran pre dve godine sa jasnim programom na evropskom planu – jedna snažnija Evropa koja se širi, između ostalog i na Zapadni Balkan, suverena Evropa. To će po definiciji ostati u domenu ovlašćenja predsednika.

Gospodin Makron je u čestom kontaktu sa predsednikom Srbije. Nedavno je najavljeno da bi uskoro mogao da dođe u zvaničnu posetu Beogradu. Možete li da nam otkrijete datum te posete? 

– Ne mogu da vam kažem datum. Mogu da vas uverim da predsednik Francuske želi da dođe, to je inače i rekao. Želi da dođe relativno brzo, datum još nije određen, ali to je njegova čvrsta namera.

Ta poseta je u sklopu strateške saradnje dve države i može se reći da će ona biti nastavak posete iz aprila kada je predsednik Srbije bio u Parizu. Da li je realno da bilo koji dogovor koji je tada postignut sada bude realizovan? 

– Jeste. kada je predsednik Vučić posetio Pariz 8. aprila održani su važni razgovori u raznim domenima. Određene piste saradnje su otvorene, neki sporazumi su potpisani. Ideja je praktično da se produže te neke orijentacije da bi se napredovalo u našoj saradnji i da bi se proširio domen saradnje. Imamo neke oblasti koje su već dobro razvijene, još od posete predsednika Makrona Srbiji 2019. godine i želimo da ih otvorimo u pravcu drugih domena. Recimo, veštačka inteligencija, energetika i prerada otpadnih voda. To je sve pomenuto u Parizu. Ideja tih kontakta na visokom nivou je da se potvrde te nove orijentacije saradnje.

Razgovor vodimo u trenutku kada se u Beogradu dešavaju protesti pojedinih udruženja zbog iskopavanja litijuma. Ta tema će ovog leta biti veoma značajna za Srbiju, a čini se i Evropu, Kakav je stav Francuske povodom projekta Jadar? 

– Pre svega ću vam reći da je to važna tema za Evropu kao što znate, francuski predsednik insistira da Evropa bude strateški autonomna u raznim domenima ali i u domenu kritičnih materijala. Zbog toga mi nastojimo da pronađemo resurse litijuma. Otvoren je jedan rudnik u središtu Francuske. Što se tiče Srbije, ono što je jasno, o tome treba da odluči srpski narod. Ja lično potpuno shvatam da postoje zabrinutosti u vezi sa životnom sredinom. To važi i za Francusku. Tako da, zabrinutost za životnu sredinu je prioritet, na to se mora transparentno i jasno odgovoriti.

Ali, jednom kada se to uzme u obzir, mislim da litijum može da bude adut za Srbiju, možda čak i veliki adut. Rekao bih čak, adut u njenom putu ka EU, zato što bismo onda mogli da napravimo određene lance vrednosti koji bi omogućili Srbiji i drugim evropskim zemljama da steknu tu čuvenu energetsku nezavisnost. Odluka nije na Francuskoj, ni na nekoj drugoj zemlji, već na Srbiji koja treba da prouči uslove u kojima ta eksploatacija litijuma može da bude prihvatljiva. Ekološki kriterijumi moraju biti uzeti u obzir i to je normalno.

Na kraju će Vlada Srbije doneti odluku. Ali čini se da je interes krupnih zemalja EU i Amerike da taj projekat počne da funkcioniše u Srbiji. Imamo izjave vaših kolega ambasadora, ali i izjavu američkog sekretara za energetiku o potrebi da se iskopava litijum u Srbiji i da se manje govori o ekologiji, a više o ekonomskoj koristi. A postoje ozbiljni strahovi.  

– Ja sam shvatio te ekološke zabrinutosti ljudi koji su zabrinuti zbog tog projekta. Niko ne ignoriše pitanja ekologije, čak ni kompanije koje učestvuju u tom projektu što se tiče lanca vrednosti i same eksploatacije. Niko ne može da ignoriše zabrinutost zbog mogućeg uticaja na životnu sredinu. Sada je potrebna stručna, detaljna debata da bismo znali da li je ta zabrinutost uzeta u obzir i da li će zaista taj projekat pogoditi životnu sredinu. Mi imamo iste razgovore u Francuskoj, imali smo slične debate, npr. kada je trebalo eksploatisati gas iz uljanih škriljaca. Potrebna je jedna mirna depolitizovana debata bazirana na činjenicama. Da li ćemo moći da uvedemo postupke i procedure za zaštitu životne sredine? Ako je odgovor “da”, hajde da iskoristimo litijum da možemo da imamo napredak. Ako je odgovor “ne”, možda postoje neka druga rešenja, ali niko ne ignoriše pitanje životne sredine. Niko ne sme, niti želi da to ignoriše.

Da li vidite da litijum može da bude nešto što bi pomoglo Srbiji da postane članica EU ili to nema nikakve veze? 

– Eksploatacija litijuma nije nikakav uslov da Srbija uđe u EU. I nema tu nikakve trgovine, iako neki pominju nešto kao da ćete nam dati litijum, a dobićete nešto zauzvrat. To jednostavno nije slučaj. Da li litijum može da bude adut za Srbiju, za njen ekonomski razvoj i kapacitet da se uzdigne na nivo razvoja jedinstvenog tržišta Evrope? Najverovatnije. To sad kažu neki eksperti, ali, da ponovim, sve to mora da se detaljno prouči. Da se vidi koliko to košta. U ekološkom smislu to treba proučiti i na kraju odluka nije na Evropljanima već na Srbima – da li hoće ili neće da eksploatišu litijum u Srbiji.

Euronews