Govoreći o jučerašnjoj tišini u Novom Sadu, kada je na 14 minuta sve stalo, Božidar Andrejić kaže da je bila potresna i opominjuća.

„Mnogo joj se više Novosađana odazvalo, nego što je moglo da se vidi. Istovremeno, ona je i jedan znak, upozorenje, i poziv na mnoge slične potrebne akcije“, rekao je on.

Pola Srbije, ipak, ne zna ni o čemu se radi.

„Na ovu tragediju, kao i na one prethodne dve, vlast reaguje tako što čini sve da se zatomi istina, da je negde nema i da be izbije. Imali smo nešto sličnu, a možda i goru situaciju sa nestankom male Danke. Tada je bilo rezolutno saopštenje, minutaža od strane ministra Gašića, šta se dseilo, da bi to na kraju utonulo u još desetak sličnih slučajeva“, rekao je on.

Andrejić kaže da ljudi koji prate medije jasno vide da se ovde stvari zakazuju, pa se onda vrše dodatne pripreme kako bi se odložilo sprovođenje toga što je zakazano ili da bi se potpuno odustalo.

„Jedna od osnovnih strategija u političkom marketingu ove vlasti je zbunjivanje, potpuno zbunjivanje da se nikad ne zna u kojem trenutku će se šta desiti. Ovde je reč o jednom potpuno isčašenom sistemu i mora se na neki način ući u tu isčašenost da bi joj se pariralo. Setite se predsednika koji na Istriveru ispred Generalne skupštine UN pre tri, četiri godine priča da ne razlikuje gaće od bermuda. To pali kod ljudi koji stvarno ne razlikuju gaće od bermuda. S druge strane opozicija govori da treba ili ići od vrata do vrata, ili se koncentrisati na društvene mreže. Kako da ubediš one ljude koji ne znaju šta su društvene mreže? Lutovac, moj drugar, kaže da ide na pijacu i razgovara s ljudima. Ja mislim da nekad treba, figurativno rečeno, neko da stane na tezgu na pijaci i da drži govor kao Filip Mladenović ’90-ih godina na Trgu Republike sa megafonom“, ocenio je on.

Smatra da je ovo trenutak da se razmisli o nečem dubljem.

„Često se govori da sistem treba resetovati. Ja mislim da treba u potpunosti promeniti softver, ali za to je potrebno vreme, duboke pripreme i razmišljanje o nečem što je mnogo potrebnije ovoj zemlji. Ne znam kako se do toga dolazi, da li onom parolom ‘Srbija treba jednom da stane’, da li nekim generalnim štrajkovima, akcijama, ali zaista naše društvo i naša politika su u tako dubokom stanju pokvarenosti, raspada, da ćemo mi izgubiti suštinu jedne društvene zajednice i organizacije. Pa plemenska društva su bila bolje organizovana nego ovo“, rekao je on.

Generalštab – i to će proći na „pa šta?“
Sinoć je stigla i vest odluci vlade da se zgrade Generalštaba ukine status kulturnog dobra.

Upitan o vezi te odluke i ponovnog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, ali i političke krize u našoj zemlji, Andrejić kaže da se sve u ovoj vlasti svodi na „pa šta?“.

„Naš državni vrh ja u svojim tekstovima zovem državno društvance – sve što smisle, mogu da urade. A Tramp, on se kao misica zalaže za mir u svetu, a ovde šalje porodične specijalce da zauzmu Generalštab. To je nečuveno! Koja vlada, je li ovo vlada? Ona u kojoj je ministar Toma Momirović, jedno neuko derište? Ali i da nije pobedio Tramp, i da nisu ukinuli status zaštićenog dobra, oni bi našli način da kapitalizuju ovo“, ocenio je on.

Struka se vrlo jasno izjasnila da je protiv ovoga, ali Andrejić kaže da nema ko da reaguje na njihova upozorenja.

„Struka se generalno ponaša kao da su svi stručnjaci ničim korumpirani. Po principu ‘bolje mi je da ćutim, da me neko ne otpusti, da ne ostanem bez hleba, da nemam čime da hranim decu’.  Sve je toliko razdobljeno, da se i kada govorimo o struci vidi da su godinama izgubljene vrednosti kao što su čast, čestitost, obraz, moja veza sa mojom profesijom, da nekad ne mogu da popustim da bih ostao profesionalan. Za takve stvari, za obraz, čast, datu reč – žrtvuje se i posao, i ugodnost, i lagodnost. Ali mi smo i to izgubili u ovom tom posle-ratnom raspadu svih sistema“, zaključio je on.

Dodao je da je sve što je rekao zapravo optimistično, jer pokušava da ukazivanjem na realnost pozove na akcije.

Simptom/N1