Postoje četiri različite vrste virusa denga. Kada se osoba zarazi jednim od njih, ona je obično zaštićena od tog tipa do kraja života. Međutim, ta osoba će biti zaštićena od ostala tri tipa virusa u kratkom vremenskom periodu. Ako se kasnije zarazi jednim od tri tipa virusa, veća je verovatnoća da će imati ozbiljnih problema.
Ne postoji vakcina koja ljude štiti od zaraze virusom denga
Postoji nekoliko načina kako se ljudi mogu zaštititi od zaraze denga groznicom. Ljudi se mogu zaštititi od komaraca i ograničiti broj ujeda. Naučnici takođe predlažu smanjivanje veličine staništa komaraca kao i smanjenje broja komaraca. Nakon infekcije denga groznicom, oboleli se obično može oporaviti uzimanjem dovoljno tečnosti, ukoliko je infekcija slaba ili srednje jačine. Ukoliko je kod obolelog prisutan teži oblik bolesti, potrebno je unošenje tečnosti intravenskim putem (tečnosti se uvode u venu, koristeći iglu i brizgalice) ili transfuzija krvi (krv donira druga osoba).
Od 1960-ih, povećan je broj osoba koje oboljevaju od denga groznice. Oboljenje je postalo problem širom sveta od Drugog svetskog rata. Pojavljuje se u više od 100 država. Godišnje, oko 50–100 miliona ljudi oboli od denga groznice.
Ljudi rade na vakcini i lekovima za direktno lečenje od virusa. Ljudi takođe čine različite stvari kako bi se oslobodili komaraca.
Prvi put denga groznica se pominje 1779. godine. Početkom 20. veka, naučnici su saznali da ovu bolest izaziva virus denga kao i da se prenosi (ili širi) preko komaraca.
Slika koja pokazuje simptome denga groznice
Oko 80% ljudi (ili 8 od 10) koji su zaraženi virusom denga nemaju simptome, ili imaju blage simptome (kao što je standardna groznica). Oko 5% zaraženih osoba (ili 5 od 100) postaju ozbiljno bolesni. Kod malog broja ovih osoba, oboljenje je opasno po život. Simptomi se pojavljuju između 3 i 14 dana nakon što je osoba bila izložena virusu denga. Najčešće, simptomi se pojavljuju nakon 4 do 7 dana. Stoga, ako se osoba vrati iz područja gde je denga groznica česta, i dobije groznicu ili drugi simptom nakon više od 14 dana po povratku, ta osoba verovatno nema denga groznicu.
Često, kada se deca dobiju denga groznicu, njihovi simptomi su isti kao i kod prehlade ili gastroenteritisa (ili stomačnog gripa; na primer, povraćanje i proliv).Međutim, veća je verovatnoća da deca imaju većih problema u slučaju da obole od denga groznice.[5]
Klinički tok
Klasični simptomi denga groznice su groznica koja počinje naglo; glavobolja (obično iza očiju); osip; i bolovi u mišićima i zglobovima. Nadimak ove bolesti, „kostolomna groznica“, opisuje jačinu ovih bolova. Denga groznica se odvija u tri faze: febrilna faza, kritična faza i oporavak.[
U febrilnoj fazi, obolela osoba obično ima visoku temperaturu. („Febrilno“ znači da osoba ima temperaturu.) Ova temperatura često može biti veća od 40 °C. Osoba takođe može imati generalizovane bolove i glavobolju. Febrilna faza obično traje od 2 do 7 dana.[7][8] U ovoj fazi, oko 50 do 80% osoba koje imaju simptome dobijaju osip. Prvog ili drugog dana, osip može izgledati kao iritirana (crvena) koža. Kasnije tokom bolesti (od 4. do 7. dana), osip može izgledati nalik malim boginjama.Male crvene tačke (petehije) se mogu pojaviti na koži. Ove tačkice se ne nestaju kada se koža pritisne. Njihovu pojavu izazivaju naprsli kapilari.[8] Kod osobe se takođe može pojaviti blago krvarenje iz sluzokože usta i nosa. Sama temperatura obično prestaje (snižava se) i vraća se na jedan ili dva dana. Međutim, ovaj obrazac se razlikuje od osobe do osobe.
Kod nekih osoba, bolest prelazi u kritičnu fazu nakon pada visoke temperature. Kritična faza obično traje 1 do 2 dana.Tokom ove faze, tečnost se može sakupiti u grudima i abdomenu. Ovo se dešava usled curenja malih krvnih sudova. Tečnost se nagomilava, i više ne cirkuliše telom. To znači da vitalni (najvažniji) organi ne dobijaju normalnu količinu krvi. Zbog toga, organi ne rade pravilno. Kod obolele osobe takođe može doći do ozbiljnog krvarenja (obično iz gastrointestinalnog trakta.)
Kod manje od 5% osoba obolelih od denga groznice se javlja cirkulatorni šok, šok sindrom denga i hemoragijska denga groznica. Ako je obolela osoba ranije bolovala od drugog tipa denga groznice („sekundarna infekcija“), veća je verovatnoća da će se kod njih javiti ozbiljniji problemi.
U fazi oporavka, tečnosti koje su izašle iz krvnih sudova se vraćaju u krvotok.[8] Ova faza obično traje 2 do 3 dana. Tokom nje, obolela osoba počinje znatno bolje da se oseća. Međutim, kod njih se može javiti snažan svrab i smanjena brzina pulsa.Tokom ove faze, osoba može doći u stanje prekomerne količine tečnosti (u kome se prekomerna količina tečnosti vraća u krvotok.) Ukoliko to bude uticalo na mozak, može izazvati napade ili promeniti nivo svesti (razmišljanje, svesnost i ponašanje mogu biti drugačiji nego uobičajeno).