Bivši malezijski premijer Mahatir Muhamed je početkom meseca tokom svoje posete Tokiju, gde je prisustvovao radu Foruma o budućnosti Azije, neobično oštro kritikovao američku spoljnu politiku u svom intervjuu japanskom časopisu Nikei Azija.

Bez dlake na jeziku, Mahatir koji je u dva navrata obavljao funkciju premijera u ukupnom trajanju od oko 25 godina, optužio je Zapad za agresivnost i rekao da on svet vodi u Treći svetski rat svojim pritiscima na Rusiju.

“Možda se krećemo ka Trećem svetskom ratu, jer ako previše pritiskate Rusiju i dajete utisak da želite da je pokorite, ona bi mogla da posegne za nuklearnim oružjem, što bi štetilo celom svetu“, poručio je Mahatir. ( Azijski otpor antikineskoj i antiruskoj politici EU).

Ideološka isključivost i militarizam SAD
Mahatir je i okrivio SAD za isključivost i nastojanje da sve druge države preobrati u sopstvenu političku ideologiju.

“SAD svakog ko ih na neki način izazove smatraju neprijateljem. Zato imamo probleme između SAD i Irana, Rusije i Kine. SAD nisu tolerantne. Ljudi ne mogu biti 100 posto isti kao vi, prihvatimo razlike“, rekao je on i rezignirano dodao da Amerikanci nisu ništa naučili iz svojih prethodnih ratova.

Iskusni političar, koji je predvodio Maleziju od 1981. do 2003. godine i od 2018. do 2020, primetio je da SAD od završetka Hladnog rata nastoje da održe svoj dominantni položaj na globalnoj sceni “gledajući na uspon drugih nacija, naročito Kine, kao direktnu pretnju”.

Mahatir je istakao da su SAD zemlja koja prodaje najviše oružja u svetu i da je njima u interesu da se širom sveta vode ratovi. I zaista, pišu japanski novinari, po podacima američkog Ministarstva inostranih poslova, u 2023. SAD su sklopile ugovore o prodaji naoružanja vredne čak 81 milijardu dolara.

On je kritikovao krilaticu koja se često može čuti u anglosaksonskim medijima o tome kako je naoružavanje, odnosno priprema za rat neophodna za očuvanje mira: “Na Zapadu postoji uverenje da ako želite da imate mir treba da se spremate za rat, ali, to je pogrešno, jer pripreme za rat čine da rat bude neizbežan”.

Interesantno je da je Mahatir, koji sledećeg meseca puni 99 godina, bez zadrške izneo i svoje mišljenje o američkoj unutrašnjoj politici, odnosno, preciznije rečeno, kandidatima na predstojećim predsedničkim izborima u SAD: “Primetno je da Bajden stari. Mislim da on ne može da pruži SAD dinamično liderstvo i da one neće dobro proći pod njegovim vođstvom, ni u spoljnim odnosima. S druge strane imamo Trampa, koji je vrlo nestalan. Ono što je on činio nema smisla”.

Mahatirovi motivi
Otvorena, direktna kritika Mahatira u odnosu na SAD nesumnjivo je motivisana njegovom religijskom solidarnošću sa muslimanima Bliskog i Srednjeg istoka, gde su SAD proteklih decenija u više navrata vojno intervenisale. On je posebno postao glasan u osudi američke spoljne politike od početka sukoba u Gazi u oktobru prošle godine, u kojem Vašington otvoreno (politički, ekonomski i vojno) podržava Izrael.

I u intervjuu japanskom časopisu, Mahatir se osvrnuo na velike žrtve u Gazi: “Mnogo nepravde je počinjeno, ali SAD i Evropa te nepravde ne vide kao nešto što se njih tiče i ne pokušavaju da spreče Izrael da čini razne vrste zločina”.

Maleziju, državu sa 34 miliona stanovnika, pored većinskih muslimana Malajaca i etničkih Kineza, koji su uglavnom hrišćani i budisti, naseljavaju i brojna plemena sa ostrva Borneo, koja su prihvatila Islam.

Treba reći i da je Mahatir bio na čelu svoje države u vreme Azijske finansijske krize 1997. godine, koja je ozbiljno uzdrmala Maleziju i u dobroj meri bila izazvana naglim povlačenjem zapadnog, pre svega američkog spekulativnog kapitala. Ilustracije radi, tada je malezijski BDP po glavi stanovnika za samo godinu dana pao za čak 19 odsto.

Malezijsko pivotiranje prema Kini?
Nakon Mahatirovog intervjua datog u Tokiju 1. juna, u kojem on između ostalog izražava otpor zapadnjačkom shvatanju Kine kao agresivnog remetioca međunarodnog poretka, sadašnji malezijski premijer Anvar Ibrahim je u Kuala Lumpuru održao govor u kojem je demantovao učestale tvrdnje sa Zapada da se njegova zemlja u svojim spoljnim odnosima okrenula prema Pekingu, rekavši da su one predstavljaju preterano pojednostavljenje i pogrešno shvatanje nacionalnih interesa i karaktera Malezije. Po njemu, Malezija je na strani Malezije, a ne neke velike sile.

Valja pomenuti da je u martu ove godine, tokom učešća na samitu ASEAN-Australija u Melburnu, premijer Ibrahim osetio potrebu da otvoreno odgovori na pritiske, koje, po njegovim rečima, njegova vlada trpi sa Zapada da se ekonomski i politički udalji od Kine, rekavši da je njegova država “nezavisna nacija, koja ne želi da joj se išta silom diktira”. On je tada naglasio i da “Malezijci nemaju problema sa Kinom” i da “SAD, Evropa i Australija ne treba da pokušavaju da nas odgovore od prijateljstva prema jednom od naših važnih suseda, Kini”.

Ipak, brojke ukazuju na to da se bivša britanska kolonija zaista sve čvršće ekonomski vezuje za Kinu. Naime, Kina je već 15 godina najveći spoljnotrgovinski partner Malezije, a poslednjih desetak godina i najveći investitor, koji svoj novac uliva u saobraćajnu infrastrukturu, nekretnine, proizvodne kapacitete i energetska postrojenja u toj državi u jugoistočnoj Aziji (Kineski kapital zamajac infrastrukturnog razvoja Jugoistočne Azije).

Kina je od 2013. do 2018. uložila ukupno oko 35 milijardi dolara u Maleziju. Poznate su gigantske kineske investicije u industrijski park Kuantan, izgradnju žlezničke pruge duž istočne obale Malezije ili ogromni urbani kompleks Forest siti vredan oko 100 milijardi dolara (Produbljuje se kriza u građevinskom sektoru i na tržištu nekretnina u Kini).

U 2022. ekonomska razmena između dve zemlje je iznosila čak 104 milijarde američkih dolara, što je bilo čitavih 17 posto ukupne spoljne razmene Malezije.

Prošle godine kineske kompanije su postigle načelni sporazum o petogodišnjim direktnim ulaganjima u malezijsku privredu u iznosu od 170 milijardi ringita (preko 38 milijardi dolara). One obuhvataju investicije u malezijskog proizvođača automobila “PROTON”, rafineriju nafte u Džohoru i zajedničko traganje za rezervama nafte i gasa, u elektronsku industriju, digitalizaciju i zelene tehnologije.

Dve vlade obavile su i pregovore o eliminaciji dolara iz međusobne trgovine, a premijer Ibrahim saopštio je u maležanskom parlamentu i da je kineski predsednik Si Đinping pozdravio njegovu inicijativu za formiranje Azijskog monetarnog fonda, koji bi umanjio zavisnost država tog kontinenta od Međunarodnog monetarnog fonda, u kojem dominira kapital država Zapada i njihovih saveznika kao što je Japan. Inače, Anvar je od početka svog mandata u novembru 2022. već dva puta posetio Kinu.

Kineske investicije i tržište stub razvoja Malezije
Malezijski stručnjaci ističu da će pomenute krupne investicije ne samo omogućiti zapošljavanje i ekonomski rast, već i doprineti modernizaciji i prestruktuiranju domaću privrede i privlačenju drugih stranih ulaganja. Oni, međutim, istovremeno upozoravaju i na opasnost od korupcije pri realizaciji kineskih investicija, od inflacije, pa i rasta uticaja Pekinga na političke prilike u njihovoj zemlji.

Dalje, upravo ove nedelje poznata kineska kompanija “Bajtdens”, koja je tvorac popularne aplikacije Tik-Tok, najavila je krupnu investiciju od 2,1 milijarde američkih dolara u otvaranje centara za obradu podataka i razvoj veštačke inteligencije. Treba reći da kineske kompanije iz oblasti elektronske industrije koje snabdevaju američke mušterije, u nastojanju da zaobiđu sankcije Vašingtona protiv svoje zemlje, sve više prebacuju svoje proizvodne kapacitete u Maleziju.

Zato je jasno da malezijska vlada želi da ostane po strani geopolitičkog sučeljavanja Kine i SAD u Južnom kineskom moru i, uprkos pritisku Zapada, održi snažne ekonomske odnose sa Pekingom, koji joj pružaju priliku za razvoj i tehnološku transformaciju privrede i povećanje standarda stanovništva.

RTS