Na Evropskim izborima građani Evropske unije biraju predstavnike svoje zemlje koji će zastupati njihove interese u parlamentu. Ove godine bira se 15 više u odnosu na 2019. Broj članova Evropskog parlamenta, koje ima svaka zemlja, proporcionalan je njenom broju stanovnika. Nemačka, najmnogoljudnija zemlja Evropske unije, ima ih 96. Malta, Luksemburg i Kipar imaju minimalan broj od po šest poslanika.
Iako se izbori zovu evropski, na njima se nadmeću nacionalne političke stranke. Na primer, nemačke Socijaldemokrate ili španska Narodna partija. Ali, kada se članovi Evropskog parlamenta biraju sa nacionalnih lista, skloni su da postanu deo transevropskih političkih grupa. U ovom sazivu Evropskog parlamenta ima osam takvih grupa.
Najveća je Evropska narodna partija (EPP) širokog desnog centra. Slede je socijalisti i demokrate koji okupljaju stranke levog centra. Na drugoj strani ideološkog spektra su Evropski konzervativci i reformisti (ECR). Postoji mnoštvo drugih grupa, počevši od Obnove, koju čine centrističke liberalne stranke kao što je Renesansa francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tu su i Zeleni, dok su u poslednjoj grupi nezavisni poslanici.
U većini zemalja potrebno je da glasač bude punoletan. To ne važi za Nemačku, Austriju i Belgiju, gde može da se glasa sa 16 godina, dok je u Grčkoj minimalna starosna granica 17 godina. U malom broju zemalja, među njima u Luksemburgu i Bugarskoj, glasanje je obavezno.
Na temu evropskih izbora u emisiji Euronews Svet govorili su Jakov Devčić, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, kao i Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
“Izbori za evropski parlament će doneti novi saziv, koji će nakon predloga Evropskog saveta potvrditi i novog predsednika ili novu-staru predsednicu Evropske komisije, a samim tim nakon toga i ostatak Komisije koja je jedan izvršni organ Evropske unije i neko bi je kolokvijalno mogao nazvati i vladom Evropske unije. Tako da iz jednog zakonodavnog tela će proizaći izvršno telo odnosno Evropska komisija, a naravno Evropski parlament je i, zajedno sa Savetom EU zakonodavac, koji usvaja regulative, direktive i ostale pravne akte koji onda utiču i direktno i neposredno na život građana Evropske unije”, objašnjava Mitrović osnove funkcionisanja EU.
Devčić je napomenuo geopolitičku ulogu Evropske komisije, posebno zbog rata u Ukrajini, ali pominje i očekivanja da novi sastav ovog tela posle izbora jače promoviše proširenje.
“Kad pogledamo kraću istoriju evropske politike, imali smo predsednika Evropske komisije, Žan Klod Junkera, koji je pričao o tome da je Evropska komisija politička komisija, da ona želi da se umeša u pitanja članica Evropske unije. Onda smo imali, ili imamo još Ursulu fon der Lajen, koja je trenutna predsednica Evropske komisije, koja je pričala ontome da je njena Komisija geopolitička Komisija. Naravno još se uvećao i ubrzao taj trend kroz rat Rusije protiv Ukrajine. I sada sam, eto, čuo prošle nedelje da se očekuje i da će se očekivati da sledeća Komisija bude Komisija proširenja. Samim tim, ja mislim da ima puno pitanja, ali isto i očekivanja, da nova Evropska komisija, koja će da izađe iz ovih evropskih izbora, bude još snažnija, kada pričamo o proširenju i članstvu svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj Uniji”, kaže analitičar.
Devčić kaže da svakako zabrinjava da u svim evropskim zemljama imamo jačanje desnice, a to je odgovor na rat u Ukrajini i migrantsku krizu.
“Desničari koji imaju jednostavne odgovore na teška pitanja, oni dobijaju podršku”, rekao je Devčić.
Međutim, Mitrović kaže da ne misli da će doći do radikalnog zaokreta.
“Mislim da je to nešto što je prisutno više u medijskom narativu. Istraživanja pokazuju da će doći do jačanja grupacije koja sebe naziva Evropa konzervativaca i reformista. Reč je o jednoj konzervativnoj desnici i po svojim stavovima radikalnijoj od mejnstrim grupacija u EP, ali ne tako ekstremnoj kao što je to grupacija Identitet i demokratija. Da bih približio gledaocima, u grupaciji Identitet i demokatija nalazi se partija Marin Le Pen, dakle, Nacionalnog okupljanja, dok su, recimo, u ECR tu ipak proevropski lideri tradicionalnih shvatanja, vrlo konzervativnih stavova, poput Đorđe Meloni, na primer, iz Italije i njene partije Braća Italije, Voksa iz Španije, ili partije Kačinskog u Poljskoj”, objašnjava analitičar.
On takođe kaže da sva istraživanja takođe pokazuju da će tradicionalne partije demokratskog centra, Evropska narodna partija, socijaldemokrate i grupacija Obnovimo Evropu, ipak imati dovoljno poslaničkih mesta da potvrde izbor novog predsednika Evropske komisije i samu Komisiju kada za to dođe vreme.
EuroNews Srbija