Dautović za portal “Simptom” povodom sporazuma koji su tri muslimanske zemlje potpisale u petak u svetom gradu Meki (Saudijska Arabija), i u kome se kaže da će “napad na bilo koju od njih biti tretiran kao napad na sve tri”, smatra da je pre reč o nameri da se pokaže zajednički front i da je upitno koliko je pakt uverljiv, ne samo po pitanju odvraćajućih sposobnosti prema potencijalnom agresoru, već i u pogledu solidarnosti među državama potpisnicama.

“Ne verujem u preteranu kredibilnost tog sporazuma. Svaka od tih zemalja ima drugačiju pretnju: Pakistan se boji Indije, Saudijska Arabija se boji Irana i Izraela, ali i unutrašnje revolucije, dok se Turska prevashodno boji Izraela. (U više navrata izraelski lideri i opozicioni političari nagoveštavali su da bi želeli rat sa Turskom.) Postavlja se pitanje: da li bi npr. Pakistan zaista podržao Tursku ako bi je Izrael napao? Iskreno, nisam sklon da verujem u to, ni u mogućnosti ni u želju Pakistana da interveniše protiv Izraela”, objašnjava Dautović.

X mreža

On dodaje da ne treba prenebregnuti činjenicu da savezi na Bliskom istoku u principu imaju kratak prosečni vek i život.

Upitan zar ne bi, u slučaju potencijalnog napada na državu članicu NATO alijanse (npr. Tursku) važio član 5 Severnoatlantskog pakta, praktično i pre važenja najnovijeg odbrambenog saveza u Aziji, sagovornik odgovara odrično, objašnjavajući da je “famozni član 5 jako slabo formulisan”, jer se tu, dodaje on, kaže da bi, u stvari, “svaka zemlja članica pomogla drugoj napadnutoj zemlji na način na koji ona to vidi da je potrebno”.

Foto: Wikipedia

“Druga stvar je član 6 koji govori o tzv. geografskoj odrednici. To bi značilo, u skladu sa onim što je potpisano kada je osnivan NATO 1949, da npr. napad na neku evropsku zemlju, a tad se mislilo na hipotetički napad SSSR-a, ne bi važio u smislu kolektivne odbrane i na prostoru kolonije te zemlje ako je ima izvan Evrope. Mislim da bi zemlje NATO-a bile nerade oko npr. pomenute Turske da se uključuju u nekakav sukob, opet pod verovatnim izgovorom da odbrana važi za evropske teritorije itd. Naprosto, ima puno načina da se stavka o zajedničkoj odbrani razvodni”, pojašnjava Dautović, te ističe da se danas čini da se “nijedna zemlja ne bi usudila da napadne Izrael”.

Na pitanje zašto baš u ovom trenutku, opterećenom izrazitim bliskoistočnim tenzijama i turbulencijama (nakon i za vreme američko-iranskog rata sa neizvesnim primirjem i memorandumom o razumevanju koji bi okončao sukob Vašingtona i Teherana), dolazi do deklaracije iz Meke o odbrambenoj saradnji, za sagovornika nema dileme: vrlo je jasno da “SAD nisu sposobne a ni dovoljno razumne da zaštite ove tri zemlje koje su joj sve tri saveznice”.

Turska joj je saveznik preko NATO-a, Saudijska Arabija ima svoj paket saradnje sa Amerikom, kao i Pakistan svoj, objašnjava sagovornik, ali i ističe da “sve tri prepoznaju trenutak da pod administracijom Donalda Trampa ne postoje nikakve garancije bezbednosti, i da stari savezi ne vrede ni boba”.

Press TV/X mreža

“Čak i da su SAD rade da podrže i pomognu neku od ovih zemalja u potencijalnom ratu, veliko je pitanje da li bi to i mogle. Podosta već u mejnstrim medijima u SAD i u javnosti postoje informacije da je američki arsenal protivbalističke odbrane ispražnjen u američko-iranskom ratu, kao i da će biti potrebne minimum četiri godine da se to nadomesti. A onda se postavlja i pitanje ko će u tom trenutku odlučivati u SAD, da li bi bio spreman reagovati itd.”, ocenio je Dautović, te naglasio da su Pakistan, Turska i Saudijska Arabija “verovatno shvativši da je američki kišobran donekle šupalj, odnosno da nije ostalo mnogo toga, rešile da naprave jedan ovakav vid saveza”.

Simptom