Na strani međunarodno priznate libijske vlade bore se sirijski pobunjenici, dok na strani pobunjenog “feldmaršala” Kalife Haftara ratuju vojnici regrutovani iz redova snaga Bašara el Asada. Od 5.000 koliko ih je došlo pre tri godine, u libijskim milicijama ih, sada, ima oko 2.000. Ostali su pobegli u Evropu i Sjedinjene Države.

Negde tačno u trenutku kada su sirijski ustanici počeli maljevima da mlate po bistama dojučerašnjeg predsednika Bašara el Asada u Damasku, nekoliko hiljada kilometara zapadno, u libijskoj pustinji, pristalice vlade u Tripoliju zapucale su po rivalima iz redova snaga Kalife Haftara.

Pucnjava je trajala taman toliko da Rusija svoje državljane pozove da što pre napuste Libiju, ali je Haftar već dva dana kasnije, u petak, obećao da njegove snage neće ometati letove turske aviokompanije “Turkiš erlajnz”. Na taj način okončan je poslednji u dugom nizu sukoba u kojem su se na suprotnim stranama fronta našli borci iz iste države – Sirije.

Sirijski front, istureno odeljenje Libija
U jeku borbi za prevlast nad Libijom, krajem 2019. godine u toj državi nalazilo se više od 5.000 boraca iz Sirije, koje su Turska i Rusija regrutovale iz redova Sirijske nacionalne armije i Asadove armije.

Plaćenik u Libiji

Turska je, kao ključnu pomoć vladi u Tripoliju, u Libiju uputila sirijske plaćenike i dronove, a ta podrška “razbila” je višemesečnu blokadu prestonice Libijske nacionalne armije, pod komandom samozvanog “feldmaršala” Kalife Haftara.

Plaćenici iz redova Sirijske nacionalne armije su, međutim, početkom godine masovno napustili kasarne i sa severa Afrike se, švercerskim rutama, prebacili u Evropu i Sjedinjene Države.

Razlog raspada plaćeničkih jedinica leži u činjenici da je borcima iz Sirije, među kojima je bilo i dosta maloletnika, plata sa 2.500 smanjena na jedva 150 američkih dolara.

Prvobitno, plaćenici su dolazili u Libiju na smene koje su trajale po tri meseca, da bi kasnije taj period bio produžen na godinu dana, što je dodatno doprinelo rasulu u tim jedinicama.

Tokom borbi, optuživani su za pljačke, reketiranje i uništavanje prodavnica, što lokalnim vlastima nije preterano smetalo sve dok su bili spremni da se upuste u borbu sa Haftarovim snagama.

Turske sirijske snage u Libiji

Među Haftarovim borcima, pak, bilo je i najmanje 2.000 Sirijaca, koji su posredstvom Asadove vlade i organizacije Vagner, za platu od oko 2.000 dolara, došli da se bore u Libiji.

Uticaj sirijskih plaćenika, na obe strane sukoba, biti prilično beznačajan pre svega zbog logističkih problema sa kojima su se njihovi sponzori suočavali. Ukupno na raznim stranama u sukobima u Libiji učestvovalo je oko 20.000 stranih boraca, navodi se u izveštaju organizacije Afričke unije.

Do početka 2021. godine, od kada datira poslednji izveštaj o broju poginulih sirijskih plaćenika, u Libiji je ubijeno 298 Sirijaca, od kojih su 17 bili maloletni.

Libija posle Asada

Rivalske libijske vlade, u Tripoliju i Bengaziju, su već godinama ušančene u borbi za prevlast, ali su otvoreni sukobi, gotovo po pravili, ograničeni na sporadična puškaranja.

Stabilnost situacije, smatraju Libijci, mahom je proizvod statusa kvo koji su, nekako, uspeli da, svojim snagama, uspostave ekspedicioni korpusi iz Turske i Rusije.

Ruske sirijske snage u Libiji

Razvoj događaja u Siriji, međutim, mogao bi da uzdrma krhke dogovore, pre svega jer je ruskim snagama dodatno zakomplikovao doturanje logistike u Libiju, uključujući oružje i borce.

Ipak, bez sirijskih luka i aerodroma koje je koristila kompanija “Čam vings”, Haftar bi mogao ostati bez baze preko kojih je “izvozio” gotovinu, razne potrepštine i dovozio ilegalne migrante, koji su, delom ostajali u njegovoj vojsci, ili nastavljali put ka Evropi.

Evropska unija, koja je u nekoliko navrata uvrštavala “Čam vings” na crnu listu, procenjuje da ilegalne migracije Haftarovoj vojsci donose više miliona dolara svake godine.

EU i Interpol tvrde da je vrednost robe koja je švercovana između Libije i Sirije dostizala vrednost od 300 miliona dolara.

Poslednji susret na visikom nivou između ove dve strane datira iz marta prošle godine kada se Maher el Asad, brat sada već bivšeg predsednika Sirije, sastao sa “feldmaršalom” Haftarom.

Upravo zbog toga, bučna slavlja i pucnjave koja su u Tripoliju i Misrati pratila pad Asadovog režima, izostala su u delovima Libije koje kontrolište Haftar, koji se poslednjih godina profilisao kao protivnik islamista i džihadista.

Simptom/RTS