Koji elementi, genetika ili navike u ishrani daju svežiji izgled kože?

– Kultura nege kože je presudna za njen izgled u toku celog života. Dve glavne stavke nege  kože su hidratacija i održavanje kožne zaštitne barijere. Pripravci za redovnu, svakodnevnu negu lica i kompletnog tela i mlađih a posebno starijih, treba da sadrže u visokom procentu prirodne vlažeče faktore kao što je urea i esencijalna biljna ulja poput ulja žutrog noćurka, ulja pšeničnih klica, košpica grožđa kao i peptide, hijaluron, glukane, alge, bisabolol i mnoge druge aktivne supstance. Naravno da i raznovrsna, izbalansirana ishrana kao i unošenje većih količina tečnosti igra važnu ulogu u očuvanju osnovnih funkcija kože svih dobi.

Koliko su kožne bolesti u vezi sa psihičkim stanjem ili stresom?

-Postoji značajna povezanost stresa sa oboljenjima kože. Zapravo stres i jeste okidač velikog broja dermatoza: psorijaze, ekcema, seboroičnog dermatitisa, herpes zostera kao i mnogih drugih kožnih oboljenja.

Da li su obavezno i nasledne?

-Nasleđe igra bitnu ali ne i obaveznu ulogu u bolestima kože. Kao primer za ulogu nasleđa možemo ovde pomenuti samo neke: ćelavost po muškom tipu, atopiju, psorijazu itd.

Da li nekada praktikujete da pacijenta sa trenutnom ili hroničnom kožnom bolešću, nakon određivanja terapije a radi lečenja mogućeg uzroka, uputite kod psihoterapeuta?

-Retki su, mada postoje, slučajevi da pacijent  zbog svog dermatološkog problema treba kosultaciju psihologa ili psihijatra. Ćešči je slučaj da sam dermatolog u terapiju određenih bolesti kože kao i pratećih subjektivnih tegoba poput svraba ili pruritusa npr. predloži dodatnu terapiju.

Koliko je koža podlozna ekcemima ili drugim tegobama i da li su neke “podloge” sklonije od drugih?

-Koža plaća danak vremenu. Danas je nauka dokazala da koža pamti i da je njen izgled do starije dobi u direktnoj korelaciji sa načinom života, profesijom i hobijima, radnim vekom, higijenom i negom. Koža pacijenata preko 60 godina je suva, istanjena, slabog turgora i elasticiteta, sklona boranju, hiperpigmentacijama i fragilna, kaže doktor Terzić.
-Ako kažemo da oko 70% kožnih bolesti čine takozvane suve dermatoze onda je potpuno jasno da je koža starijih sklona ekcematoznim promenama i reakcijama kao i promenama poput keratoza! Koža se u poznim godinama slabije hrani jer je oslabljena cirkulacija što naročito važi za okrajine (narodni izraz za podlaktice, šake, podkolenice, stopala, najdalje delove tela u odnosu na srce, gde krv najdalje putuje da bi ih hranila)

Da li se češće pregledaju žene ili muškarci? Ko se manje ustručava da dođe i otvoreno predoči problem?

-Na pregled dermatologu dolaze podjednako i dame i gospoda.  Sem u retkim slučajevima, strahu i nema mesta, konkretno pacijentima u starijim godinama, što se same kože tiče.

Foto M.Paunović

 

– Koliko je čest slučaj da se od mladeža napravi opasnija komplikacija i koje su današnje metode za sigurno eliminisanje zloćudnih pojava nastalih od mladeža?

-Poslednjih decenija je signifikantan porast obolelih od melanoma doprineo napretku dijagnostičkih metoda za prevenciju i rano otkrivanje obolelih pa samim tim i smanjenu smrtnost od karcinoma atipično izmenjenih mladeža. Danas su svakom pacijentu dostupne metode poput digitalne dermoskopije i dermomapiranja koje treba raditi najmanje jednom godišnje a po potrebi i češće naročito kod starijih koji po pravilu imaju mnogo više mladeža i pigmentnih promena nego mlađe populacije.

Šta je konačni stav lekara kao predlog pacijentima sa većim brojem mladeža, kada je tema količina izlaganja suncu?
-Pacijenti sa puno mladeža se umereno mogu izlagati suncu u rano jutarnjim i kasno popodnevnim letnjim danima uz obaveznu zaštitu kože a posebno mladeža kremama i losionima sa visokim faktorima zaštite SPF 30 i više.
Kada je u pitanju psorijaza zaštita i neizlaganje suncu u najtoplijem delu letnjeg dana ostaju na snazi uz podsećanje da takvim pacijentima prija boravak na moru i doprinosi poboljšanju tj. remisiji bolesti!

Da li ljudi ikada dolaze kod dermatologa samo radi konsultacije oko nege za bolji izgled kože i da li biraju pre doktora nego  kozmetičara?
-Na žalost, veoma, veoma retko ljudi dolaze dermatologu a verujem i kozmetičaru samo za savet za negu! Pa ipak kroz praksu, nakon rešavanja problema zbog koga su primarno došli, uvek odvojim i vreme za savete o negovanju i očuvanjau zdravlja kože.

Da li su kožne bolesti postale učestalije nakon pandemija?
-Godine pandemije nisu dovele do značajnog porasta broja dermatoloških pacijenata već porast određenih dermatoza koje traže tretman lečenja a nastale su zbog prečeste dezinfekcije ruku agresivnim dezificijensima, dugog nošenja zaštitnih maski kao i smanjenog kretanja a samim tim smanjene cirkulacije! Sledstveno tome slabija je ishrana kože pa tako ćešče srećemo ekceme šaka, kontaktne dermatitise, akne i dermatitise ispod maski, stazne dermatitise na koži potkolenica itd.

Foto: Pixabay

 

Šta mislite o boginjama koje se povremeno pominju u poslednje vreme. Ima li tog virusa i da li ga dobijaju i stariji ljudi?

– Ako govorimo o boginjama starije životne dobi, najčešće mislimo, zapravo na sekundarnu infekciju virusom varičele koja se manifestuje, ustvari, kao herper zoster! Naime, skoro svi u detinjstvu preležimo tzv.ovčije boginje ili varičelu pa taj virus ostaje inaktivan u našem organizmu. U toku života, usled stresa ili pada imune sposobnosti, dolazi do aktivacije virusa varičele na kraju senzitivnog nerva kao i promena na koži, praćenih bolovima, samo na jednoj polovini tela.

Simptom/M.Paunović