U vihoru Prvog svetskog rata, dok su mnogi bežali od fronta, jedna žena je krenula pravo ka njemu.

Govoreći o životu Eveline Haverfild pre dolaska u Srbiju, istoričar iz Bajine Bašte Aleksandar Simić je za Newsmax Balkans istakao njen društveni aktivizam i humanitarni rad u mladosti, još pre rata.

“Po izbijanju Prvog svetskog rata učestvovala je u formiranju korpusa škotske hitne pomoći. Već naredne 1915. godine zajedno sa Elsi Inglis, škotskom lekarkom, dolazi u Srbiju i stavlja se na raspolaganje srpskoj vojsci kao bolničarka, i sve do povlačenja srpske vojske preko Albanije ona je aktivno učestvovala u radu bolnica, vojnih saniteta, borbi protiv pegavog tifusa koji je u to vreme divljao u čitavom području Srbije, i na taj način zadužila mnoge porodice i spasila mnogo života u Srbiji”, nagasio je Simić.

Škotlanđanka Evelina Haverfild ostavila je udoban život britanske aristokratkinje i došla u razorenu Srbiju da pomogne narodu koji dotad nije ni poznavala. Bila je medicinska sestra, negovateljica, ratnica, majka siročadi i iskren prijatelj.

Neumorna humanitarka ostavila je neizbrisiv trag u jednom malom gradu podno Tare, Bajinoj Bašti, i u srcima onih koje je spasila.

Evelina Haverfild, rođena kao Prečasna Evelina Skarlet, bila je britanska sifražetkinja, humanitarka i ratna heroina. Rođena je u gradiću Inverloh u Škotskoj, 9. avgusta 1867. godine, u plemićkoj porodici.

Još kao mlada, pokazala je nezavisnost i hrabrost nesvojstvenu vremenu u kojem je živela. Bila je strastvena biciklistkinja, jahačica i odlučna u borbi za prava žena.

Borba za ženska prava
Evelina se u politički aktivizam uključila početkom 20. veka, prvo kroz umerene ženske organizacije, a kasnije se pridružila radikalnoj Socijalno-političkoj uniji žena, predvođenoj Emelinom Pankherst.

Sifražetkinje je naziv koji se krajem 19. i početkom 20. veka u anglosaksonskim zemljama koristio za pripadnice pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena, odnosno uvođenje ženskog prava glasa.

One su organizovale demonstracije, razbijanje prozora, podmetanje požara i štrajkove glađu kada bi bile poslate u zatvor. Upuštale su se u nasilje, kršile zakone i oštećivale imovinu.

Evelina je više puta hapšena zbog svojih aktivnosti, ali je nisu pokolebali ni nasilje ni zatvor. Verovala je da žene moraju imati pravo glasa, i borila se za to istim žarom kojim se kasnije borila za ranjenike u ratu.

Izbijanje rata je zapravo pomoglo cilju sifražetkinja. Žene su u ratu obavljale poslove koje obično obavljaju muškarci i obavljale su ih podjednako dobro.

Zakon iz 1918. godine dozvolio je ženama starijim od 30 godina koje su ispunjavale uslove za imovinu da glasaju. Konačno tek je Zakonom o jednakim pravima glasa iz 1928. godine omogućeno ženama starijim od 21 godine da glasaju. One su stekle ista prava glasa kao i muškarci.

U službi Srbije tokom Prvog svetskog rata
Kada je izbio Prvi svetski rat, Evelina je napustila političke govornice i okrenula se pomoći onima kojima je bila najpotrebnija. Priključila se škotskoj lekarki Elsi Inglis i sa njom došla u Srbiju kao deo Misije škotskih žena.

U najtežim trenucima, rame uz rame sa srpskim lekarima i vojnicima, negovala je ranjenike. Kao višem sanitetskom radniku u zemlji zahvaćenoj ratom, Evelinina svakodnevnica se kod nas pretvara u stalni kontakt sa bolesnicima i ranjenicima.

Potpuno se saživela sa novom sredinom i njoj, do tada, nepoznatim narodom. Brzo je savladala osnove srpskog jezika, a ostalo je zapamćeno da se u vreme nestašice hrane preoblačila u odelo seljanke i tako odlazila na pijacu gde je prodavala svoj nakit kako bi od dobijenog novca kupovala ranjenicima neophodne namirnice i lekove.

Hrabra i među okupatorima
Nakon nemačke invazije 1915, Evelina je ostala u Srbiji uprkos opasnosti. U Kragujevcu je sa koleginicama odbila da napusti ranjene i bila svedok pljačkanja bolničkih zaliha.

Nastavak teksta možete videti na Newsmax Balkans

https://newsmaxbalkans.com/magazin/vesti/18290/evelina-haverfild-bajina-basta/vest