„Sporazum SAD i Irana o prekidu vatre je korak nazad s ivice ponora nakon sedmica eskalacije“, napisala je šefica diplomatije EU Kaja Kalas na društvenoj platformi X.

Napomenula je da prekid vatre stvara „preko potrebnu priliku za ublažavanje pretnji, zaustavljanje projektila, ponovno pokretanje pomorskog saobraćaja i stvaranje prostora za diplomatiju u cilju postizanja trajnog sporazuma“. Takođe je zahvalila pakistanskom ministru spoljnih poslova Išaku Daru na naporima u posredovanju.

„Vrata za posredovanje moraju ostati otvorena, jer osnovni uzroci rata ostaju nerešeni. EU je spremna podržati te napore i u kontaktu je s partnerima u regiji“, dodala je Kalas.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je pozdravila prekid vatre i zahvalila Pakistanu.

„To donosi preko potrebnu deeskalaciju. (…) Sada je ključno da se nastave pregovori za trajno rešenje ovog sukoba. Nastavićemo koordinaciju s našim partnerima u tom cilju“, napisala je na X.

– „Veoma dobra stvar“
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je pozdravio prekid vatre kao „veoma dobru stvar“.

„Upravo kroz pregovore možemo osigurati sigurnosne garancije neophodne za stabilnost u celom regionu“, rekao je on uoči sastanka veća za odbranu. Ponovio je potrebu za potpunim poštovanjem preuzetih obaveza na terenu u narednim danima.

Makron je kazao da je uključivanje Libana u prekid vatre takođe neophodno, upozorivši da situacija ostaje kritična.

„Hezbolah je napravio stratešku grešku napadom na Izrael i uvlačenjem Libana u regionalnu krizu. Međutim, ono čemu danas svedočimo – i udari i okupacija južnog Libana od strane Izraela – ne može biti održiv odgovor“, dodao je on.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je pozdravio prekid vatre, naglasivši da je cilj sada pregovarati o trajnom okončanju rata.

„Pozdravljam sporazum o prekidu vatre postignut tokom noći, koji će doneti trenutak olakšanja regiji i svetu. Zajedno s našim partnerima moramo učiniti sve što možemo da podržimo i održimo ovaj prekid vatre, pretvorimo ga u trajni sporazum i ponovo otvorimo Hormuški tesnac“, objavio je britanski premijer Kir Starmer na X-u.

Medijski izeštaji su kasnije otkrili, citirajući njegov kabinet, da će Starmer otputovati u Zaliv kako bi se sastao s regionalnim liderima i iskazao podršku prekidu vatre.

„Prekidi vatre su uvek dobra vest. Naročito ako vode do pravednog i trajnog mira. Ali ovo trenutno olakšanje ne sme nas naterati da zaboravimo haos, uništenje i izgubljene živote“, napisao je španski premijer Pedro Sančez na X-u.

On je, međutim, odbio aplaudirati „onima koji zapale svet samo zato što se pojave s kantom vode“.

„Ono što je sada potrebno: diplomatija, međunarodna zakonitost i MIR“, dodao je Sančez.

– Podrška naporima za okončanje rata
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide rekao je da prekid vatre daje šansu diplomatiji, „u trenutku kada je svet stajao na ivici opasne eskalacije“. Zahvalio je Pakistanu, Turskoj i Egiptu na njihovim naporima za dijalog.

„Nastavljamo podržavati sve napore za okončanje rata i za pretvaranje ovog prekida vatre u trajniji aranžman u Hormuškom tesnacu i na celom Bliskom istoku“, napisao je i finski predsednik Aleksander Stub na X-u.

Ministarstvo spoljnih poslova Portugala nazvalo je prekid vatre „odlučujućim prvim korakom ka trajnom i održivom diplomatskom rešenju sukoba“, izrazivši podršku diplomatskom putu.

„Letonija pozdravlja sporazum o prekidu vatre koji su sinoć postigli SAD i Iran. Njegova implementacija je ključna za postizanje dugotrajnog mira u regiji“, navela je letonska premijerka Evika Silina na X-u.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je u utorak da je pristao da „obustavi bombardovanje i napade na Iran u periodu od dve sedmice“.

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je odigrao ključnu ulogu u posredovanju, objavio je na X-u da je pozvao iranske i američke delegacije u Islamabad u petak, navodeći da su se Vašington i Teheran, zajedno sa svojim saveznicima, složili o hitnom prekidu vatre u svim zonama sukoba, uključujući Liban.

Regionalne tenzije su eskalirale otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku ofanzivu na Iran 28. februara, u kojoj je do danas ubijeno više od 1.400 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Iran je uzvratio napadima dronovima i projektilima na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zalivske zemlje u kojima su stacionirani američki vojni kapaciteti. Takođe je ograničio kretanje brodova kroz Hormuški tesnac.

Simptom/Anadolija