Okrenula sam se da ne vidi da ga gledam. Prišao mi je potom i zapitao: “Izvinite, da li je ovo kraj Beograda?” Upitala sam na šta tačno misli a on je započeo svoju priču koju sam poželela da prenesem čitaocima portala Simptom.

“Znate, ja sam rođen na rečnom šlepu. Otac mi je bio ribar. Kuća nam je u Jovanovoj. Stari smo Beograđani.
1973.g.sam, kao fudbaler, otišao u Melburn i tamo živim i danas. Bio sam trener i kasnije razvio svoj život u Australiji. Radio sam u velikoj kompaniji Capral. Danas putujem i uspevam da održim stara prijateljstva ali su mi i prijatelji po svetu.
Volim svoj Beograd i dolazim povremeno, gledam kako se menja. Sve vidim. Uživam u onome što ide na lepše ali me i zaprepašćuje nemar na svakom ćošku. Posmatram ljude a na reci gledam ribare jer je to deo mene. Priroda im je dala da upecaju ribu. Za to vreme su koristili plastične flaše, koje nakon toga bace i ne gledajući gde. To je nezahvalnost i nedostatak onog vaspitanja koje mora imati svako a koje ide samo iz kuće.
Mladi takođe. Neki su divni i ne mogu da kažem da to rade samo mladi ali nije retka pojava..
Eno deponije na sred metropole, u reci, na ćošku ulice, zgrade, Kovačev razočarano pokazuje na jednu i nastavlja
“Pitaću Vas, da li iko bez kućnog vaspitanja može da ima pravo da živi u našem gradu? Da li ima pravo i da kritikuje bilo kog predsednika, koji god da je ili bilo kakvu vlast ako preko prozora baca smeće ili prazni pikslu sa cigaretama i izbacuje limenke iz auta, pljuje po ulici? Verujte, gledajući kulturu i poštovanje spoljašnje sredine po svetu, palo mi je na pamet da Beograd mora uvesti neki red, na primer, potvrde o vaspitanju i kulturnom ponašanju na javnom mestu, da bi se uopšte dozvolio boravak, kraći ili duži, kako god to zvučalo. Beograd zaslužuje vaspitanje! Naš Beograd. Verujem da me razumete,” kaže ovaj sjajnodržeći bivši sportista i zauvek Beograđanin.

Složim se sa njim i kažem ono što bi verovatno svako i odgovorio a on nastavlja…
“Sve je neobično. Neke nove zgrade su divne, neke ne baš. Pamtim stari Beograd. Svaki njegov ugao. Stari Dorćol. Ulice, kuće dvorišta. Da li znate da je na mestu današnjeg Studentskog parka nekada bio bazen?! Da, malo ko to zna. Svaki put kada ovde dođem vidim neki novi detalj kao i velike delove koji su nastali za vreme mog odsustva, ljude koji su se promenili i one koji nisu.

Poželli smo da se Beograd u budućnosti poštuje onako kako su ga poštovali oni koji su u njemu nekada živeli kao i oni koji su ga gradili i sagradili velika i mala zdanja a koja su mu danas za ponos a svoja imena ovekovečili u njegovoj istoriji.

Simptom M.P.