Oni su bili među 15 ljudi koje su u nedelju uveče ubila dva naoružana napadača tokom proslave Hanuke na čuvenoj plaži Bondi u Sidneju. Komesar australijske federalne policije rekao je da je to bio teroristički napad inspirisan grupom Islamska država.

Evo detaljnijeg pogleda na nekih od žrtava:

Najmlađa žrtva koja je „videla lepotu u svima“
Matilda, desetogodišnjakinja čije prezime nije objavljeno na zahtev njene porodice, bila je najmlađa osoba ubijena u masakru.

Matildina nastavnica jezika, Irina Gudhju, koja je pokrenula GoFundMe kampanju za ožalošćenu porodicu devojčice, opisala ju je u objavi na Fejsbuku kao nežnu devojčicu koja je videla lepotu u svima.

„Matilda je bila vedra i voljena duša koja nas je naučila da se istinska dobrota nalazi u ljubavi i saosećanju koje delimo“, napisala je Gudhju. „Sećanje nas upućuje da nosimo dobrotu u svojim srcima i širimo je svetu. Neka svetlost njenih očiju živi kroz nas – u našim postupcima, našim rečima i našoj ljubavi, jednih prema drugima.“

Pomoćnik rabina koji je imao dobro srce
Eli Šlanger, pomoćnik rabina u Habad-Lubaviču iz Bondija, organizovao je nedeljni događaj Hanuka pored mora. Bio je otac petoro dece, od kojih je najmlađe rođeno pre samo dva meseca, (prema Habadu, ortodoksnom jevrejskom pokretu koji vodi enorijski rad širom sveta).

Četrdesetjednogodišnji Šlanger, rođen u Londonu, takođe je služio kao kapelan u državnom odeljenju za korektivne službe i kao kapelan u bolnici u Sidneju, gde je služio pacijentima i porodicama.

Šlanger je išao gde god je bilo potrebno da pomogne ljudima, uključujući i zatvore, rekao je njegov prijatelj Ben Rajt.

„Ili je bio  posebna osoba“, rekao je Rajt za Asošijejted pres dok je stajao blizu ograđenog dela Bondija jutro nakon napada, sa crnom kutijom sa stihovima Tore privezanom za ruku. „Mnogo vremena je provodio pokušavajući da natera Jevreje da učine jedno dobro delo.“

Rajt, koji je video kako su prijatelji i stranci ubijeni tokom napada dok je držao svoju šestomesečnu bebu, rekao je da se nada da će oponašati Šlangerovu dobrotu.

Stub jevrejske zajednice poznat po ljubaznosti
Jakov Levitan, rabin i otac četvoro dece, bio je poznat po svojoj ljubaznosti i posvećenosti pomaganju drugima, prema pokretu Habad, koji ga je opisao kao „vitalni, zakulisni stub“ jevrejske zajednice u Sidneju.

Poreklom iz Johanesburga, 39-godišnjak je bio generalni direktor Habada u Bondiju i radio je sa sidnejskim Bet Dinom, ili verskim sudom.

Pažljiva starija volonterka koja je dostavljala obroke
Marika Pogani, 82-godišnja baka i volonterka u zajednici, dostavila je hiljade košer obroka onima kojima je to potrebno, saopštila je Federacija jevrejskih zajednica u Mađarskoj.

COA, volonterska služba u Sidneju za stariju populaciju jevreja, rekla je u objavi na Instagramu da je Pogani deo „srca COA i izvor topline za hiljade ljudi“.

„29 godina je stizala u COA svojim tihim osmehom i svojom postojanom ljubaznošću“, napisala je COA. „Uzdizala je prostoriju jednostavno time što je bila u njoj. Nije tražila ništa, a davala je sve.“

Zuzana Čaputova, bivša predsednica Slovačke, zvala ju je „Marika“ i opisivala Pogani kao svog „dugogodišnjeg bliskog prijatelja“ koja je posećivala Slovačku svake godine od 1989. godine.

„Zlatna ličnost“ sa talentom za fudbal

Den Elkajam, 27-godišnji francuski državljanin koga je njegov brat opisao kao „zlatnu ličnost“, bio je talentovani fudbaler koji je živeo sa svojom devojkom u istočnom predgrađu Sidneja.

Elkajamov brat, Džeremi Elkajam, rekao je za emiter Frans Info da je njegov brat bio „neko izuzetan… ko je profitirao samo od života i nije bio nimalo materijalista a ko je razumeo vrednost stvari i ko je voleo da putuje“.

Penzionisani policajac smatran „legendom“ ragbi kluba
Piter Miger, prijateljima poznat kao „Marzo“, bio je penzionisani policajac, menadžer tima i voljeni volonter u ragbi klubu Randvik, koji je u ponedeljak u saopštenju osudio „gnusan ciljani napad na našu jevrejsku zajednicu“ i nazvao Migera „apsolutnom legendom u našem klubu“.

Miger je radio kao frilenser fotograf na događaju Bondi Hanuka, saopštio je klub, napominjući da je njegovo prisustvo „jednostavno katastrofalan slučaj da je bio na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme“.

 

Herojski prolaznik koji je pokušao da zaustavi nasilje
Ruven Morison (62) je ubijen pokušavajući da zaustavi jednog od strelaca, prema rečima njegove ćerke, Šejne Gutnik.

Gutnik je rekla za CBS News da je njen otac osoba koja se vidi na široko rasprostranjenom video snimku kako baca predmete na napadača, za koje je Gutnik rekla da su cigle, nakon što je drugi prolaznik, Ahmed al Ahmed, oteo pištolj od strelca.

„Verujem da je, nakon što je Ahmed uspeo da oduzme pištolj od teroriste, moj otac otišao da pokuša da ga oslobodi, da pokuša da ga spreči da puca. Vikao je na teroristu“, rekla je.

Morison je emigrirao u Australiju iz Sovjetskog Saveza pre pet decenija kako bi izbegao antisemitski progon. Mislio je da će Australija biti bezbedna, rekla je Gutnik.

„Ovde će imati porodicu, gde će živeti život daleko od progona“, rekla je. „I dugi niz godina je to i radio; živeo je divan, slobodan život. Sve dok se Australija nije okrenula protiv njega.“

Preživeli u Holokaustu koji je zaštitio svoju ženu
Aleks Klejtman je bio 87-godišnji preživeli Holokaust koji se preselio u Australiju iz Ukrajine.

„Nemam muža. Ne znam gde je njegovo telo“, rekla je njegova supruga Larisa Klejtman novinarima ispred bolnice u Sidneju u nedelju. „Niko ne može da mi da odgovor.“

Larisa je za australijske novine rekla da je njen muž poginuo dok ju je štitio.

„Stajali smo i odjednom je došlo ‘bum bum’, i svi su pali“, rekla je. „U tom trenutku, on je bio iza mene i u jednom trenutku je odlučio da mi se približi. Podigao je svoje telo jer je želeo da ostane blizu mene.“

Par je preživeo „neopisivi užas Holokausta“ dok su bili deca pre nego što su se preselili u Australiju, prema izveštaju JewishCare-a iz 2023. godine, pružaoca usluga za jevrejsku zajednicu u Australiji.

Deda ispunjen porodičnim ponosom
Tibor Vajcen, 78-godišnji deda koji je video najbolje u ljudima, emigrirao je u Australiju iz Izraela 1988. godine, rekla je njegova unuka.

„Moj deda je zaista bio najbolji što možete zamisliti“, rekla je Leor Amzalak za Australian Broadcasting Corp. „Bio je toliko ponosan na nas… i voleo nas je više od samog života.“

Simptom/AP