Posle razgovora održanih u švajcarskom letovalištu Birgenštok, Vens je izjavio da bi razgovori sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) mogli da počnu veoma brzo, čak i istog dana. On je naveo da očekuje da proces povratka inspektora započne najkasnije tokom ove sedmice, navodi BBC.

Međutim, iransko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je da je tokom pregovora postignut bilo kakav novi dogovor o inspekcijama. Portparol ministarstva Esmail Bagai izjavio je za državnu novinsku agenciju IRNA da Iran nije preuzeo „nikakve nove obaveze“ kada je reč o nuklearnim kontrolama.

“Svaka buduća saradnja sa inspektorima IAEA odvijaće se isključivo u skladu sa postojećim procedurama koje su odobrili parlament i Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost”, rekao je Bagai.

Neslaganje između dve strane ukazuje na jedno od najosetljivijih pitanja sa kojim se pregovarači suočavaju dok pokušavaju da krhki prekid vatre pretvore u sveobuhvatan sporazum. Međunarodni nadzor nad iranskim nuklearnim programom ostaje ključno pitanje za zapadne zemlje, koje godinama izražavaju zabrinutost zbog aktivnosti Teherana u toj oblasti.

Iran je prošlog leta suspendovao pristup inspektora IAEA postrojenjima koja su oštećena tokom izraelskih i američkih napada u dvanaestodnevnom ratu, dok je mesec dana kasnije agencija povukla svoje preostale inspektore iz zemlje.

Uprkos nesuglasicama, obe strane pokazale su spremnost da nastave pregovore. U zajedničkom saopštenju Katara i Pakistana, koji posreduju u razgovorima, navedeno je da su SAD i Iran usaglasili „mapu puta“ za postizanje konačnog sporazuma u roku od 60 dana.

Vens je ocenio da su razgovori postavili „veoma dobre temelje“ za dalje pregovore, dodajući da su delegacije razgovarale i o ponovnom otvaranju Hormuskog moreuza, kao i o mehanizmima za očuvanje regionalnog primirja.

Istovremeno, administracija predsednika Donalda Trampa privremeno je ublažila sankcije Iranu, omogućivši toj zemlji da po prvi put posle više decenija prodaje naftu u američkim dolarima. Američko Ministarstvo finansija izdalo je dozvolu koja važi 60 dana i omogućava proizvodnju, prodaju i isporuku iranske nafte i petrohemijskih proizvoda do 21. avgusta.

Prema rečima ministra finansija Skota Besenta, ova odluka doneta je u zamenu za navodnu obavezu Irana da omogući povratak inspektora IAEA i da održi otvorenim strateški važan Hormuski moreuz. Teheran, međutim, tvrdi da takav dogovor nije postignut.

Američki predsednik Donald Tramp dodatno je pojačao pritisak porukom na društvenim mrežama da će Iran pristati na „opsežne inspekcije naoružanja“. Vens je otkrio da su iranski pregovarači tokom razgovora čak razmatrali mogućnost napuštanja pregovora nakon Trampovog upozorenja da bi SAD mogle „ponovo veoma snažno da udare na Iran“.

Prema njegovim rečima, američka delegacija objasnila je da predsednik samo odgovara na, kako je naveo, „provokativnu retoriku“ iz Teherana.

Tramp je i nakon pregovora ponovio upozorenje Iranu, poručivši da će preduzeti potrebne mere ukoliko Teheran ne bude poštovao postignute dogovore.

Jedan od konkretnih rezultata razgovora jeste uspostavljanje posebnog komunikacionog kanala između dve zemlje kako bi se sprečili incidenti i nesporazumi u Hormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza za transport energenata.

Pored toga, dogovoreno je formiranje zajedničkog tela za koordinaciju između SAD, Irana i Libana, uz posredovanje Katara i Pakistana, s ciljem okončanja vojnih operacija u Libanu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči ocenio je da će upravo situacija u Libanu predstavljati prvi pravi test uspešnosti novog pregovaračkog procesa.

Prema navodima iranskih državnih medija, u narednom periodu biće formirane posebne radne grupe koje će se baviti nuklearnim pitanjima, sankcijama i posleratnom obnovom, dok se razgovori između Vašingtona i Teherana nastavljaju.

Simptom/Direktno