Ako je jedna strana pretrpela brutalan iznenadni napad u kojem su ubijene stotine civila, kao što je to Izrael 7. oktobra 2023. godine, ona ne dobija izuzeće od zakona. Zaštita civila je zakonski zahtev u planu borbe.

To je, barem, teorija koja stoji iza Ženevskih konvencija. Najnovija verzija, četvrta, formulisana je i usvojena posle Drugog svetskog rata kako bi se sprečilo da se takvo klanje i okrutnost prema civilima ikada više ponove.

U sedištu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ženevi (MKCK) reči „Čak i ratovi imaju pravila“ ispisane su ogromnim slovima na staklenoj rotondi.

Dobijanje informacija iz Gaze je teško. To je smrtonosna ratna zona.

Najmanje 181 novinar i medijski radnik je ubijen od početka rata, skoro svi Palestinci u Gazi, prema Komitetu za zaštitu novinara. Izrael neće dozvoliti međunarodnim novinskim timovima ulazak u Gazu.

Pošto je najbolji način da se provere kontroverzne i teške priče iz prve ruke, to znači da je maglu rata, uvek teško probiti, gusta kao nikada do sada u ratnom izveštavanju.

“Jasno je da Izrael želi da bude tako. Nekoliko dana nakon početka rata bio sam deo konvoja novinara koje je vojska pratila u pogranične zajednice koje je Hamas napao, dok su spasioci izvlačili tela Izraelaca iz dimećih ruševina njihovih domova, a izraelski padobranci su i dalje čistili zgrade rafalima.

Izrael je želeo da vidimo šta je Hamas uradio. Zaključak mora biti da ne želi da strani reporteri vide šta radi u Gazi.

Da bismo pronašli alternativni put kroz tu maglu, odlučili smo da joj pristupimo kroz prizmu zakona koji bi trebalo da regulišu ratovanje i štite civile. Otišao sam u sedište MKCK-a, jer je ono čuvar Ženevskih konvencija.

Takođe sam razgovarao sa uglednim advokatima; sa humanitarcima sa dugogodišnjim iskustvom u radu u skladu sa zakonom kako bi pružili pomoć Gazi i drugim ratnim zonama; i sa visokim zapadnim diplomatama o rastućem nestrpljenju njihovih vlada prema Izraelu i nervozi da bi mogle biti viđene kao saučesnici u budućim krivičnim istragama ako ne progovore o katastrofi u Gazi.”

U Evropi sada postoji široko rasprostranjeno uverenje, kao i u Izraelu, da premijer Benjamin Netanjahu produžava rat ne da bi zaštitio Izraelce, već da bi sačuvao ultranacionalističku koaliciju koja ga drži na vlasti.

Kao premijer, on može da spreči nacionalnu istragu o svojoj ulozi u bezbednosnim propustima koji su dali Hamasu priliku pre 7. oktobra i da uspori svoje dugotrajno suđenje po ozbiljnim optužbama za korupciju koje bi ga mogle dovesti u zatvor.

Netanjahu retko daje intervjue ili konferencije za novinare. On više voli direktne izjave snimljene i objavljene na društvenim mrežama. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar odbio je zahtev za intervju.

Boaz Bizmut, poslanik iz Netanjahuove stranke Likud, ponovio je stavove svog lidera: da u Gazi nema gladi, da Izrael poštuje ratne zakone i da neopravdane kritike njegovog ponašanja od strane zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Kanadu, podstiču antisemitske napade na Jevreje, uključujući ubistva.

Jasno je da Izrael ima teška pitanja na koja treba da odgovori i koja neće nestati.

Takođe se suočava sa pravnim postupkom u kojem se navodi genocid pred Međunarodnim sudom pravde i ima premijera sa ograničenim mogućnostima putovanja dok se suočava sa nalogom za hapšenje po optužbama za ratne zločine koje je izdao Međunarodni krivični sud (MKS).

Rivalski političari unutar Izraela optužuju Netanjahua da je predsedavao ratnim zločinima i da je Izrael pretvorio u državu izgnanika.

On se snažno suprotstavio, upoređujući sebe – kada je nalog izdat – sa Alfredom Drajfusom, jevrejskim oficirom pogrešno osuđenim za izdaju u antisemitskom skandalu koji je potresao Francusku 1890-ih.

Dokazi u brojkama
Dokazi o tome šta se dešava u Gazi počinju brojkama. 7. oktobra 2023. Hamas je provalio u Izrael, ubivši 1.200 ljudi. Više od 800 bili su izraelski civili. Ostali su bili pripadnici izraelskih snaga bezbednosti, službe za hitne intervencije i strani radnici. Oko 250 ljudi, uključujući i ne-Izraelce, odvučeno je nazad u Gazu kao taoci.

Brojke se malo razlikuju, ali se veruje da je u Gazi ostalo 54 taoca, od kojih se za 31 smatra da je mrtav.

Sabiranje ogromnog ukupnog broja palestinskih žrtava u Gazi je mnogo teže. Izrael ograničava kretanje unutar Gaze i veći deo severnog dela pojasa je nedostupan.

Najnoviji podaci ministarstva zdravlja u Gazi pokazuju da je Izrael ubio najmanje 54.607 Palestinaca i ranio 125.341 između napada 7. oktobra i 4. juna ove godine. Njihove brojke ne razlikuju civile od pripadnika Hamasa i drugih oružanih grupa.

Simptom/BBC