Pašinjan je kritikovao pozive političkih snaga da Jermenija traži garante sigurnosti, tvrdeći da se oslanjanje na takve aranžmane u prošlosti pokazalo nepouzdanim.

“Jedan od tih garanata sigurnosti, zapravo, dao je vrlo otvorenu i transparentnu izjavu tokom službene posete Bakuu – mislim na predsednika Belorusije – rekavši da je učestvovao u pripremnim radovima za 44-dnevni rat”, rekao je Pašinjan.

“Ta osoba je bila jedan od naših garanata sigurnosti, članica ODKB-a”, dodao je, misleći na Organizaciju Ugovora o kolektivnoj sigurnosti.

Pašinjan je rekao da Jermenija ne može nastaviti “stajući na iste grabulje svaki put”.

“U konačnici, moramo prevladati ciklus u kojem dozvoljavamo drugima da nas koriste protiv drugih, a zatim odbacuju”, rekao je, nazivajući to ključnim istorijskim i političkim pomakom za Jermeniju.

Odnosi između dve bivše sovjetske republike napeti su od 1991. godine, kada je jermenska vojska okupirala Karabah – teritoriju međunarodno priznatu kao deo Azerbejdžana – i sedam susednih regija.

Većinu teritorije oslobodio je Azerbejdžan tokom 44-dnevnog rata u jesen 2020. godine, koji je završen nakon mirovnog sporazuma postignutog uz posredovanje Rusije koji je otvorio vrata pregovorima o normalizaciji i demarkaciji.

U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je uspostavio puni suverenitet u Karabahu nakon što su se snage Nagorno-Karabaha u regiji predale.

Prošlog avgusta, oboje su na trilateralnom samitu u Beloj kući, zajedno s američkim predsednikom Donaldom Trampom, potpisali deklaraciju o okončanju višedecenijskog sukoba, uz obaveze prestanka neprijateljstava, ponovnog otvaranja transportnih ruta i normalizacije odnosa.