Navodi se da će se ceremonija održati u sredu, 22. aprila 2026. godine, u 16.00
časova, kod jermenskog hačkara u Zemunskom parku, ispred crkve Svetog arhangela Gavrila.
Ambasada Jermenije poziva da svojim prisustvom odamo poštu žrtvama.
Simptom/Ambasada Jermenije
Problem je bio u objavi u kojoj se koristio termin „genocid nad Jermenima“, oznaka koju američka vlada istorijski nije koristila za ono što se dogodilo, sa izuzetkom Bajdenove administracije. Bela kuća je okrivila grešku osoblja.
Evo nekoliko pitanja i odgovora o tome šta to znači, šta je sam Vens rekao, a šta nije, i zašto je to važno.
Šta je Vens video u Jermeniji?
Vens je posetio mesto pod nazivom Spomenik genocidu nad Jermenima, zvanični nacionalni spomenik Jermenije, u znak sećanja na njene građane koji su poginuli pod brutalnom kontrolom Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata.
U prvoj objavi na Vensovom zvaničnom X nalogu navodi se da je posetio spomenik „kako bi odao počast žrtvama genocida nad Jermenima“.
Zamenjen je drugim postom koji je prikazivao šta je napisao u knjizi gostiju, kao i snimkom potpredsednika i Uše Vens kako polažu cveće na spomen-obeležje.
Vens, prvi potpredsednik SAD koji je posetio Jermeniju, bio je u zemlji u okviru nastavka Trampove administracije nakon sporazuma postignutog uz posredovanje SAD, čiji je cilj okončanje višedecenijskog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, gde je Vens otputovao kasnije u utorak.
<
Foto video
Zašto je izbor reči važan?
„Genocid je opterećujući” i pravno različit termin koji nacionalne vlade, međunarodna tela i medijske organizacije pažljivo koriste.
Ujedinjene nacije su 1948. godine definisale genocid „kao određena dela, navedena u članu II, počinjena sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao takva“, prema dugogodišnjem shvatanju američkog Stejt departmenta.
Godine 2021, tadašnji predsednik Džo Bajden je formalno priznao da su sistematska ubistva i deportacije stotina hiljada Jermena od strane snaga Osmanskog carstva deo „genocida“.
Turska je tada reagovala besno. Ministar spoljnih poslova je rekao da njegova zemlja „neće slušati lekcije o našoj istoriji ni od koga“.
Vensa su u utorak posebno pitali o njegovoj poseti spomeniku i da li „priznaje“ genocid.
Izbegavao je upotrebu te reči i rekao je da je otišao da „oda počast“ na poziv svog domaćina, jermenskog premijera Nikola Pašinjana, i njegove vlade.
„Rekli su da je ovo veoma važno mesto za nas i očigledno sam prvi (američki) potpredsednik koji je ikada posetio Jermeniju“, rekao je Vens.
„Zamolili su nas da posetimo to mesto. Očigledno je da je to veoma strašna stvar koja se dogodila pre nešto više od sto godina i nešto što im je kulturno veoma, veoma važno.“Simptom/AP
Ambasador Hovakimijan kaže da bilateralne veze Jermenije i Srbije jesu tople, iako dodaje da postoji znatan prostor za njihovo unapređenje u više dimenzija.
Foto: FB, Ashot Hovakimijan
“Smatram da je za dalje jačanje ovih veza najvažnije održavanje istinske senzitivnosti na nacionalne prioritete jednih i drugih. U tom kontekstu, nadamo se da će Srbija, kao i svi ostali partneri, nedvosmisleno podržati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Jermenije, kao izraz i signal solidarnosti, koji bismo ocenili i koji već dugi niz godina sami jednostrano ispoljavamo”, naglasio je ambasador.
On je kazao da Jermenija dugo očekuje uzvratne posete visokih vladinih i parlamentarnih zvaničnika iz Srbije koje će pružiti priliku za istraživanje dublje saradnje u raznim oblastima, te pomoći da se “naše istorijsko prijateljstvo pretoči u konkretne projekte i inicijative”.
Ukazao je posebno na značaj skorašnjeg očekivanog osnivanja jermensko-srpske Međuvladine komisije, gde, kako je naveo, “imenovanje srpskog kopredsedavajućeg čeka duži vremenski period”.
Foto: Pixabay
“Kada komisija postane potpuno operativna, može poslužiti kao praktična platforma za unapređenje naše ekonomske i sektorske saradnje.”
Na pitanje o konkretnoj ekonomskoj saradnji, Hovakimijan ističe da postoji značajan prostor za dve zemlje da je prošire u sektorima kao što su ‘digitalna ekonomija’, ‘obnovljivi izvori energije’ i ‘razvoj infrastrukture’.
“Možemo istražiti zajednička ulaganja u oblastima kao što su razvoj softvera, fintek, pametna proizvodnja i zelene tehnologije, kako bi se poboljšala konkurentnost na regionalnim i globalnim tržištima; turizam je takođe još jedno polje sa značajnim neiskorišćenim potencijalom, koje bi direktno doprinelo koristima za oba naša naroda.
Foto: Ashot Hovakimijan, FB
Nastavljajući na prethodnu temu, a upitan postoji li šansa da se otvori direktna avio-linija Beograd–Jerevan koja bi nesumnjivo predstavljala dodatni impuls razvoju turističke privrede i još većem povezivanju i prijateljstvu dve zemlje i dva naroda, ambasador je rekao da je ta mogućnost veoma često tema koja se nameće u razgovorima koje vodi i sa jermenskim i sa srpskim partnerima.
Jermenija/Edgar Torabyan/Unsplash
“Iako u ovoj fazi ne mogu da objavim ništa konkretno, logika koja stoji iza takve veze je neosporna. Građani obe zemlje već uživaju u putovanjima bez viza i pokazuju sve veće interesovanje za međusobne destinacije. Direktna avio-linija bi uklonila trenutne neugodnosti prilikom putovanja, skratila vreme i podstakla turizam, ali i ohrabrila jaču poslovnu, obrazovnu i kulturnu razmenu, te učinila obe prestonice znatno pristupačnijim i atraktivnijim — čime bi se naše dve nacije još više zbližile”, zaključuje Ashot Hovakimijan.
Simptom/M. M.
Dogovor predviđa produženje saradnje između SAD i Jermenije u pogledu tranzitnog koridora sa Azerbejdžanom na period do 99 godina, a prilikom potpisivanja Tramp je izjavio da Jermenija i Azerbejdžan mogu da računaju na njegovu intervenciju ako jedna od strana prekrši ovaj sporazum.
“Jermenija i Azerbejdžan su posvećeni trajnom okončanju svih neprijateljstava, otvaranju trgovine, putovanja i diplomatskih odnosa”, rekao je Tramp na ceremoniji potpisivanja između Bakua i Jerevana u Beloj kući, preneo je Rojters.
Tramp je najavio i značajne investicije američkih kompanija u razvoj infrastrukture u Jermeniji i Azerbejdžanu.
“Očekujemo veliki razvoj infrastrukture uz učešće američkih firmi. One su veoma zainteresovane za tržišta ove dve zemlje i spremne su da ulože velike, zaista velike investicije, koje će doneti ekonomsku korist svim trima državama”, rekao je Tramp.
Tramp je najavio i proširenje saradnje u oblastima energetike, trgovine i veštačke inteligencije.
“SAD potpisuju bilateralne sporazume sa obe zemlje o unapređenju saradnje u trgovini, energetici i tehnologiji, uključujući veštačku inteligenciju”, rekao je američki predsednik tokom ceremonije potpisivanja mirovnog sporazuma.
Istovremeno, Tramp je izjavio i da se ukidaju postojeća ograničenja u oblasti odbrambene saradnje između SAD i Azerbejdžana, ocenjujući taj potez kao veliku stvar.
Azerbejdžan i Jermenija su dva puta ratovali zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah, koju je Azerbejdžan ponovo zauzeo od jermenskih snaga u brzoj ofanzivi 2023. godine, što je izazvalo egzodus više od 100.000 etničkih Jermena.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Azerbejdžansko predsedništvo potvrdilo je da je Alijev stigao u SAD u sklopu radne posete na Trampov poziv, detaljno navodeći da su ga u Zajedničkoj bazi Endrjuz u Merilendu dočekali vladini zvaničnici.
Alijev je stigao u SAD dan nakon što je sekretar za štampu jermenskog premijera Nazeli Bagdasarjan na Facebooku objavila da će Tramp biti domaćin trilateralnih mirovnih pregovora u kojima će učestvovati Alijev i Pašinjan u Vašingtonu kako bi se “promovirali mir, prosperitet i ekonomska saradnja u regiji”.
Rekla je da će Pašinjan posetiti SAD 7. i 8. avgusta, te da će održati i bilateralni sastanak s Trampom.
Izjava dolazi nakon što je “Vašington Post” izvestio da će Tramp u petak ugostiti dvojicu lidera u Beloj kući, pozivajući se na dvojicu visokih zvaničnika Bele kuće, te da bi kao rezultat razgovora mogao biti objavljen mirovni sporazum.
Predsednik Azerbejdžana i premijer Jermenije poslednji put su se sastali u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, prošlog meseca, kako bi razgovarali o naporima za normalizaciju odnosa i složili se da nastave pregovore i mere izgradnje poverenja.
Odnosi između dve bivše sovjetske republike napeti su od 1991. godine, kada je jermenska vojska okupirala Karabah – teritoriju međunarodno priznatu kao deo Azerbejdžana – i sedam susednih regija.
Većinu teritorije oslobodio je Azerbejdžan tokom 44-dnevnog rata u jesen 2020. godine, koji je završen mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Rusije, a koji je otvorio vrata pregovorima o normalizaciji i demarkaciji.
U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je uspostavio puni suverenitet u Karabahu nakon što su se separatističke karabaške snage u regiji predale.
U martu ove godine, dve zemlje su izjavile da su postigle konsenzus o svih 17 članova mirovnog sporazuma, iako sporazum još nije potpisan.
U julu je Tramp tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Ovalnom kabinetu rekao da se čini da se napori za postizanje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana kreću ka “uspešnom završetku”.
Simptom/Anadolija
Pred poslanicima jermenske skupštine, Pašinjan je naveo da su ostale da se razjasne još neke stavke čija je suština razmimoilaženja oko raspuštanja struktura OEBS-a, odnosno takozvane Minske grupe, te se stoga nailazi na različita tumačenja.
Azerbejdžan zahteva prethodno raspuštanje Minske grupe, dok se Jermenija sa takvom formulacijom ne slaže.
Jermenija je, prema rečima premijera, spremna na raspuštanje Minske grupe, kako bi bila stavljena tačka na sukob oko Nagorno-Karabaha, ali pod uslovom da potpisivanje konačnog mirovnog sporazuma i raspuštanje OEBS-ove Minske grupe bude “paralelan proces da bi se izbeglo eventualno otvaranje novih žarišta na teritoriji Jermenije”.
Takođe, Pašinjan se u Skupštini u Jerevanu osvrnuo na rezervu Azerbejdžana “da Jermenija prema svom ustavu ima teritorijalne pretenzije prema Azerbejdžanu”, ističući da to ne treba biti shvaćeno kao izbegavanje Azerbejdžana da potpiše sporazum i izgovor nego kao “iskrenu zabrinutost”.
“I mi, Jermeni, vidimo u Ustavu Azerbejdžana teritorijalne pretenzije prema Jermeniji ali mi na tome ne insistiramo zato što nacrt sporazuma o miru predviđa formulacije koje rešavaju to pitanje… Jedino Ustavni sud Jermenije može dati zvanično i autentično tumačenje teksta Ustava Republike Jermenije”, rekao je Pašinjan, a prenosi saopštenje koje je prosledila jermenska ambasada u Pragu, koja pokriva i teritoriju Srbije i ostalih eksjugoslovenskih zemalja, osim Severne Makedonije.
Naveo je da ako Ustavni sud Jermenije odluči da je tekst predviđenog nacrta sporazuma u skladu sa Ustavom Jermenije, nema prepreka za njegovo potpisivanje i ratifikaciju u parlamentu.
Dve strane su u Pragu 2022. započele proces sveobuhvatnog rešenja međusobnih odnosa.
Na jesen 2023. Azerbejdžan je u munjevitoj akciji slomio otpor nagorno-karabaške vojske iza koje je decenijama stajao Jerevan. Oko 120.000 izbeglica krenulo je put Jermenije.
Simptom
Usvojen u poslednjem čitanju sa 64 glasova za i sedam protiv, tekst poziva jermensku vladu da pokrene proces.
U ovoj bivšoj sovjetskoj republici raste nepoverenja prema Rusiji, istorijskom savezniku koji i dalje ima vojnu bazu na jermenskoj teritoriji.
Jermenija kritikuje Moskvu i zbog nedovoljne podrške u odnosu na Azerbejdžan, koji je u jesen 2023, ponovo osvojio azerbejdžanski region Karabah sa većinski jermenskim stanovništvom, a tri decenije su ga kontrolisali separatisti.
Simptom/N1/Beta/AFP
Najpre je prezentovana izložba fotografija Paradžanova iz života i za vreme stvaranja filma (igrani film u korežiji Paradžanova iz 1988): “Ašik Kerib – Izgubljeni tragovi”; potom i projekcija dokumentarnog filma posvećenog ovom velikom stvaraocu: “Osvetiću ovaj svet ljubavlju”.
Ovaj dokumentarni film čiju režiju potpisuje Zara Đian, o životu, delu, trijumfima i tragedijama Sergeja Paradžanova, kroz sećanja i razgovore ljudi koji su upali u zamku političkih režima današnjice, prikazan je u MTS dvorani u okviru 30. Festivala autorskog filma.
Događaj je upriličen pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Jermenije u Srbiji, a prisustvovao mu je nj. e. ambasador Jermenije Ashot Hovakimijan.
Hovakimijan je kazao da je Paradžanov Jermenin rođen u Gruziji, “sveti čovek i veliki svetski režiser”.
“On je praktično ujedinio tri naroda i tri zemlje – Jermeniju, Ukrajinu i Gruziju. Postoje ljudi, poput Šarla Aznavura koji je ujedinio Francusku i Jermeniju, koji zbližavaju narode i predstavljaju mostove saradnje i kulture. Sergej Paradžanov se ne može odvajati, puno je uradio za Jermeniju i jermenski narod, ali je takođe veliki čovek za Ukrajinu u teško sovjetsko doba (stvarao u Sovjetskom Savezu) kada je utkao jedan ukrajinski nacionalni deo. I Gruziju je nosio u svom srcu, gde je rođen”, naveo je ambasador i dodao da mu je iznimno drago da su na događaju i ambasador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, kao i predstavnica gruzijske ambasade.
Ambasador Ukrajine rekao je u MTS dvorani da je 100. godisnjica rođenja Paradžanova ogroman jubijel jer se radi o čoveku “primeru multikulturalnosti”, koji je dao veliki doprinos ukrajinskoj kinematografiji.
“Postoji puno autora koji obeležili jedno doba i dali istinski doprinos kulturi Ukrajine, među njima svakako posebno mesto zauzima Paradžanov. Teško je gledati film danas, a ne videti ga kao revitalizaciju naše nacionalne istorije. Sergej je bio inicijalna kapisla za našu i druge generacije, naša umetnost se nastavila od 60-ih i baš ju je on pokrenuo”, istakao je ukrajinski ambasador u Srbiji, dodajući da su Ukrajinci “pomalo ukrali Paradžanova od Jermena”.
Predstavnica Ambasade Gruzije navela je da je u pitanju umetnik kakav se ne viđa često, i da je posedovao posebnu “mističnu dimenziju”.
Uz prisustvo ostalih zvanica javnog i kulturnog života Beograda i Srbije organizovan je i prigodan koktel.
Simptom/M. M.
“Mi ne predlažemo mirovni sporazum od 13 tačaka, nego od 16 tačaka. Imamo usaglašen sadržaj svih 16 tačaka. Sadržaj tri tačke je delimično dogovoren u poređenju sa prvobitnim. Ostale su u potpunosti dogovorene. Dakle sporazum čini 16 tačaka”, objasnio je Pašinjan.
On je ranije isticao da je sa azerbejdžanskom stranom dogovorena preambula i 13 tačaka mirovnog sporazuma. Po rečima Pašinjana, Jerevan predlaže Bakuu da potpišu i ratifikuju sve dogovorene tačke i formulacije kao mirovni sporazum, a da se nakon toga nastavi razgovor o preostalim pitanjima.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana ranije je kritikovalo stav Jermenije, optužujući je da želi da skrati tekst mirovnog sporazuma u cilju bržeg potpisivanja dokumenta.
Jerevan i Baku su 2022. godine, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da pregovaraju o budućem mirovnom sporazumu.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja prošle godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Nagorno Karabahom.
Sputnjik/B92
Inače, jermenski premijer Nikol Pašinjan istakao je da nijedan jermenski zvaničnik neće putovati u Belorusiju dok god je na vlasti u toj zemlji Aleksandar Lukašeno i naveo da će Jermenija, usled napisa i navoda o beloruskoj pomoći Azerbejdžanu – suparniku Jermenije sa kojim ova zemlja ima teritorijalne sporove i bolno pitanje Nagorno-Karabaha koji je vojno slomljen jesenas – kao i planiranju rata protiv Jermenije, napustiti ODKB. Svoj stav će, dodao je takođe Pašinjan, promeniti samo ako se Belorusija javno izvini Jermeniji ili se ona povuče iz pomenute organizacije koju mnogi kvalifikuju kao “ruski NATO”.
Životić za portal “Simptom” pojašnjava da su pitanja koja se tiču Jermenije potpuno van fokusa srpske javnosti, u smislu svega onoga što se dešava na Zakavkazju (južnom Kavkazu) u poslednjim mesecima, čak i godinama od kada se razgoreo konflikt između Jermenije i Azerbejdžana (2020. prvi sukob, 2023. drugi).
“Odaljavanje Jermenije i nesuglasice sa Ruskom Federacijom i ODKB-om počele su za vreme tog rata kada je Jermenija pretrpela poraz, a nikakvu pomoć od svojih saveznica nije dobila. Štaviše, ni ono što je bilo obećano ranije, po različitim ugovorima, Jermeniji nije ispostavljeno i to je izazvalo veliki revolt i bes unutar zemlje. Drugi sukob za Nagorno-Karabah je doveo nezadovoljstvo do ključanja i vrhunca. Usled svega toga, poslednjih meseci smo svedoci vrlo intenzivnih kontakata između Jermenije i zapadnih zemalja, najviše Francuske, od koje je počela da dobija i materijalnu i vojnu pomoć”, kaže Životić.
On dodaje da je rezultat svega sporazum o napuštanju jerevanskog aerodroma od ruskog osoblja dok je pitanje baze Ruske Federacije u Jermeniji trenutno otvoreno.
“Jednostavno, stoji činjenica da je jermenske interese u Azerbejdžanu (Nagorno-Karabah) i Jermeniju porazio Azerbejdžan, koji ne samo da nije član ODKB-a već je tu organizaciju napustio 1999”, navodi istoričar.
Upitan koliko bi sve pomenuto moglo da se odrazi na položaj i budući uticaj Rusije, Životić kaže:
“Desila bi se krupna promena geopolitičkog karaktera jer je Rusija na dobrom putu da izgubi svog ključnog saveznika na Zakavkazju. To bi za Rusiju značilo ne samo gubitak savezništva nego i zatvaranje prilično velike vojne baze u Jermeniji. Čitav region je turbulentan, a u Jermeniju bi, teoretski, umesto Rusije, ušli neki novi saveznici sa Zapada što bi s jedne strane ojačalo njen položaj i položaj Zapada, a sa druge bi drastično oslabilo ruske pozicije u tom delu sveta”, zaključio je Životić.
Simptom/M. M.
