Kako piše politička komentatorka Marija Tadeo u uticajnoj evropskoj publikaciji, u pitanju nije samo politička budućnost Kalasove, već i sudbina Evropske službe za spoljne poslove, poznatije kao EEAS, institucije stvorene pre 15 godina kako bi Evropska unija nastupala jedinstvenije na međunarodnoj sceni.

Povod za unutrašnju buru bilo je curenje neformalnog dokumenta koji su, prema navodima publikacije, francuske diplomate dostavile Briselu. U njemu se predlažu duboke i radikalne promene u strukturi i ovlašćenjima EEAS-a. Diplomate upoznate sa sadržajem dokumenta tvrde da predlog u suštini ima za cilj da, kako se navodi, „ubije svetu kravu” evropske diplomatije.

Francuski predlog predviđa nekoliko mogućih scenarija. Prvi podrazumeva da Evropska komisija faktički preuzme ključnu ulogu u spoljnoj politici EU. U tom slučaju, EEAS bi bio u velikoj meri apsorbovan u strukture Komisije, što bi dodatno ojačalo položaj predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Prema oceni autora teksta, fon der Lajenova već sada aktivno koristi pojedine ideje i inicijative koje dolaze iz resora Kaje Kalas, ugrađujući ih u sopstveni politički nastup. Ukoliko bi ova opcija preovladala, spoljna politika EU postala bi još centralizovanija i u većoj meri zavisna od kabineta predsednice Evropske komisije.

Drugi scenario predviđa da kontrolu nad spoljnopolitičkim odlukama preuzmu lideri zemalja članica, odnosno Evropski savet. To bi značilo da bi Kalasova formalno ostala na funkciji, ali sa znatno ograničenim ovlašćenjima. Operativna kontrola prešla bi u ruke nacionalnih prestonica, pre svega najmoćnijih članica EU.

Zvaničnik upoznat sa dokumentom ocenio je da bi takav pristup možda ubrzao donošenje odluka, ali bi istovremeno mogao da „otkrije duboke razlike između zemalja i učini ih javnim”. Drugim rečima, spoljna politika Unije mogla bi da se pretvori u arenu otvorenih međudržavnih nadmetanja, u kojoj bi svaka prestonica nastojala da zaštiti sopstvene interese.

Treća mogućnost, koja se u Briselu smatra najmanje verovatnom, jeste jačanje uloge samog visokog predstavnika za spoljnu politiku. Taj scenario podrazumevao bi da najviši diplomata EU dobije veći uticaj i na oblasti koje su sada pod kontrolom Evropske komisije, poput trgovine i pojedinih aspekata ekonomske politike. EEAS u tom slučaju ne bi bio ukinut, već proširen.

Međutim, prema ocenama koje se mogu čuti u diplomatskim krugovima, takav ishod bio bi moguć samo ukoliko bi na mestu visokog predstavnika bila druga ličnost, a ne Kaja Kalas, čiji je autoritet u Briselu ozbiljno doveden u pitanje.

U evropskim diplomatskim krugovima sve češće se za njen izbor koristi nelaskava francuska formulacija „Une erreur de casting”, odnosno „greška u kastingu”. Jedan diplomata je, govoreći za publikaciju, sarkastično primetio da bi Kalasova trebalo da „pronađe bar jednu delegaciju koja će braniti njena dostignuća” van baltičkih zemalja.

Prema navodima više izvora, zamerke na račun Kalasove odnose se i na njen politički stil i na način upravljanja resorom. Ocenjuje se da „nema razumevanja za umetnost diplomatije”, da „nespretno odstupa od scenarija” i da je „najefikasnija u govoru o NATO-u na društvenim mrežama”.

Pojedini sagovornici opisuju je kao „jednodimenzionalnog političara” kojem nedostaju veštine, iskustvo i mreža kontakata za delovanje van ukrajinskog pitanja. Posebno se navodi da je u sukobu sa zemljama južne Evrope, koje smatraju da se prema njihovim bezbednosnim interesima u Briselu postupa pristrasno.

Kritike se odnose i na unutrašnje funkcionisanje Evropske službe za spoljne poslove. Generalna sekretarka EEAS-a Belen Martinez napustila je dužnost posle nešto više od godinu dana i upućena je u Meksiko, što je u Briselu protumačeno kao još jedan znak ozbiljnih potresa unutar institucije.

Marija Tadeo podseća da slabosti Kalasove nisu bile nepoznate ni u trenutku njenog imenovanja. Pre dolaska na visoku evropsku funkciju imala je ograničeno iskustvo u spoljnoj politici, ali je u Briselu predstavljena kao „gvozdena ledi” i političarka čvrstog antiruskog kursa, što je krajem 2023. godine odgovaralo prioritetima evropskih lidera.

„Ako Kalas više ne može da se nosi sa tim, krivi su lideri EU”, piše Tadeo.

Ipak, kako se ocenjuje, evropske prestonice za sada nisu spremne da otvoreno priznaju sopstvenu odgovornost za kadrovsku politiku koja je, u trenutku ukrajinske krize, favorizovala ideološku tvrdoću prema Rusiji umesto diplomatskog iskustva i sposobnosti da se gradi širi konsenzus.

Zato se u Briselu sve više postavlja pitanje da li je kriza oko Kaje Kalas samo lični problem jedne evropske funkcionerke ili simptom dubljeg rasula u spoljnopolitičkom aparatu Evropske unije.

Simptom/Politika