Pravilo 50/30/20 potiče iz knjige „All Your Worth: The Ultimate Lifetime Money Plan“, objavljene 2005. godine. Napisale su je Elizabet Voren , danas američka senatorka, i njena ćerka Amelija Voren Tajagi . Oslanjajući se na više od dvadeset godina istraživanja potrošačkih finansija, autorke su zaključile da komplikovan budžet nije preduslov za finansijsku stabilnost. Dovoljno je rasporediti novac u tri kategorije i pratiti odnos između njih.

Iza tog zaključka stoji jedna suštinska istina: problem nije što ne znate koliko zarađujete. Problem je što ne znate na šta trošite.

Šta znače ti brojevi
Pravilo 50/30/20 funkcioniše tako što se mesečni neto prihod deli u tri jasno definisana dela.

Prvih 50 odsto ide na potrebe. To su troškovi bez kojih se ne može: kirija ili rata stambenog kredita, struja, grejanje, prevoz, osnovna ishrana, zdravstveno osiguranje, minimalne rate zajmova. Ako uzmemo kao primer mesečni prihod od 100.000 dinara, na potrebe odlazi tačno 50.000.

Sledećih 30 odsto ide na želje. Ovde se nalazi sve ono što ulepšava život, ali bez čega se može preživeti, bar teorijski: restorani, pretplate na televizijske i muzičke servise, putovanja, teretana, odeća izvan osnovnih potreba, aktivnosti u slobodno vreme. Na istom primeru, to je 30.000 dinara mesečno.

Preostalih 20 odsto odlazi na štednju i otplatu dugova. Ovde spadaju vanredne uplate na kredit iznad minimuma, izgradnja rezervnog fonda za hitne slučajeve, štednja za penziju ili akumulacija kapitala za neki dugoročni cilj. Iz prihoda od 100.000 dinara, to je 20.000 dinara mesečno. Za godinu dana, bez ikakvog finansijskog podviga, to je 240.000 dinara.

Zašto toliko budžeta propada pre trećeg dana
Budžetske aplikacije, proračunske tabele i detaljni planovi troškova često propadaju iz jednog razloga. Često zahtevaju previše detaljnog praćenja da bi ih većina ljudi dugoročno održavala. Kada svaki kafić, svaka parking karta i svaka spontana kupovina moraju biti kategorisani i uneseni, ceo sistem postaje teret. Čim taj teret postane dovoljno velik, budžet se napušta.

Pravilo 50/30/20 funkcioniše drugačije. Ono ne traži evidenciju svake transakcije. Traži samo da znate u koju od tri kategorije spada svaki trošak.

Imate li osećaj da vam iznos na kartici pada previše brzo? Proverite korpu sa željama, ne ceo budžet. To je mnogo jednostavniji, održiviji i daleko delotvorniji pristup ka trajnoj promeni ponašanja.

 
Šta se događa kada 50 odsto ne pokriva potrebe
Ovo je pitanje koje mnogi imaju, ali retko postavljaju naglas. Šta ako kirija, računi i hrana progutaju 65 odsto prihoda? Da li sistem tada ne važi?

Važi, ali kao dijagnoza, ne kao rešenje. Kada potrebe prelaze polovinu prihoda, to je signal da negde postoji strukturni problem koji treba rešiti. Ponekad je to promena dobavljača struje ili interneta. Ponekad je to promena životne situacije, poput pronalaska cimera ili preseljenja u jeftiniji stan. Ponekad su u pitanju dugoročniji potezi, poput povećanja prihoda.

Pravilo 50/30/20 ne obećava da će preobraziti skroman prihod u komforan život. Ono otkriva gde je problem, i to je vrednije od bilo kog saveta koji zaobilazi tu realnost.

Korak po korak: kako primeniti pravilo
Počnite od neto prihoda. To je iznos koji stvarno stigne na račun posle svih poreza i doprinosa. Ako su vam na platnom listiću već odbijena zdravstveno ili penzijsko osiguranje, dodajte ih nazad jer su deo vaših finansija, samo usmerenih drugačije.

Zatim prođite kroz poslednje četiri nedelje troškova. Izvod sa bankovnog računa, pregled transakcija u mobilnoj banci, bilo koji prikaz gde novac odlazi. Razvrstajte svaki trošak u jednu od tri kategorije: potreba, želja ili štednja. Budite iskreni prema sebi. Dnevna kafa je želja, a ne potreba. Mesečna pretplata na teretanu koju ne posećujete takođe.

Kada se ukažu ukupni iznosi po kategorijama, uporedite ih sa ciljanim procentima. Tu nastaje uvid koji menja ponašanje. Kada vidite crno na belo da 40 odsto prihoda odlazi na restorane i dostave hrane, ne trebaju vam lekcije o štednji. Takav pregled jasno pokazuje gde postoji prostor za promene.

Kada štednja od 20 odsto deluje nedostižno
Ima perioda u životu kada 20 odsto za štednju jednostavno nije realno. Neočekivani troškovi, pad prihoda, porodične okolnosti, sve to može privremeno pogurati potrebe naviše. U tim trenucima, pravilo 50/30/20 ne treba napustiti, već prilagoditi.

Većina ljudi ne troši nužno previše, već nesvesno. Razlika je ogromna, i upravo tu leži koren gotovo svakog finansijskog problema sa kojim se prosečna osoba susreće tokom života. Plate dolaze, odlaze, a na kraju meseca ostaje nejasan osećaj da je novac nekako nestao, iako niste radili ništa posebno rasipničko.

Počnite sa 5 odsto. Ili čak sa fiksnim iznosom, recimo 5.000 dinara mesečno, bez obzira na procenat. Brojni stručnjaci za lične finansije ističu da je važnije razviti naviku redovne štednje nego odmah izdvajati velike iznose. Navika da određeni iznos automatski ode na štednju pre nego što se potroši vrednija je od povremenih velikih uplata kada „ostane“ nešto na računu. Jer, ako čekate da nešto ostane, najčešće neće.

Lični budžet kao ogledalo, ne kazna
Ovaj metod raspoređivanja novca nije nastao da vas ograniči. Nastao je da vam pokaže gde ste. Kada znate koliko zaista trošite na potrebe, na želje i koliko odvajate za budućnost, možete donositi svesne odluke umesto da nagađate zašto vam novac nestaje.

Lični budžet koji počiva na pravilima kao što je 50/30/20 upravo je to: ogledalo vaših finansijskih navika. Kada imate jasnu sliku svojih finansija, mnogo je lakše donositi bolje odluke i postepeno graditi zdravije finansijske navike.

Simptom/Forbes