novac

Vodič za pametno trošenje i kućni budžet

February 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Finansijski plan deluje kao dosadna administrativna obaveza. Nešto što rade računovođe i ljudi opsednuti procentima. Međutim, budžet predstavlja nešto mnogo jednostavnije – mapu koja pokazuje odakle novac dolazi i gde završava. Bez te mape, svaki mesec liči na putovanje bez kompasa.

Finansijski konsultanti ističu zanimljivu paradoksalnu pojavu. Oni koji zarađuju najmanje često najbolje znaju kako da uštede. S druge strane, veći prihodi ne garantuju automatski veću ušteđevinu. Odnos između zarade i štednje zavisi isključivo od namere i discipline, a ne od visine primanja.

Ovo zapažanje otkriva nešto važno o prirodi novca. On se ponaša onako kako mu dozvolimo. Ako ne postavimo granice i pravila, novac će sam pronaći put do izlaza – obično kroz sitne, neprimećene troškove koji se nakupljaju kao prašina.

Pravilo koje menja perspektivu
Postoji jednostavan princip koji može transformisati način razmišljanja o ličnim finansijama. Nazovimo ga pravilom 30-30. Prema ovom pristupu, otprilike 30 procenata mesečnih prihoda odlazi na neizbežne troškove – račune, hranu, gorivo. Još 30 procenata spada u kategoriju troškova koji bi mogli, ali ne moraju da se dogode.

Ta druga kategorija predstavlja ključno bojno polje u borbi za finansijsku stabilnost. Svaka kupovina iz te zone zaslužuje kratku pauzu i jednostavno pitanje: da li mi ovo zaista treba ili samo mislim da mi treba?

Mnogi ljudi tvrde da nemaju dovoljno za štednju. Ako tako razmišljate, verovatno nikada nećete ni uštedeti. To nije kritika – to je psihološka zamka u koju upadamo kada posmatramo štednju kao ostatak novca posle svih troškova. Zapravo bi trebalo obrnuti redosled: prvo izdvojiti za štednju, pa onda trošiti ostatak.

Nastavak teksta možete pročitati ovde
https://forbes.n1info.rs/novac/planiranje-kucnog-budzeta-vodic-za-pametno-trosenje/

SAD obećavaju 2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć UN, dok Tramp smanjuje finansiranje i upozorava agencije da se „prilagode ili umru“

December 29, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

ŽENEVA (AP) — Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak objavile obećanje od 2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć UN, dok administracija predsednika Donalda Trampa nastavlja da smanjuje američku pomoć inostranstvu i upozorava agencije Ujedinjenih nacija da se „prilagode, smanje ili umru“ u vremenu novih finansijskih realnosti.

Novac je mali deo onoga što su SAD doprinele u prošlosti, ali odražava ono što administracija smatra velikodušnom sumom koja će održati status Sjedinjenih Država kao najvećeg svetskog donatora humanitarne pomoći.

Obećanje stvara krovni fond iz kojeg će se novac raspodeljivati pojedinačnim agencijama i prioritetima, što je ključni deo američkih zahteva za drastične promene širom svetske organizacije koje su uznemirile mnoge humanitarne radnike i dovele do ozbiljnog smanjenja programa i usluga.

2 milijarde dolara su samo delić tradicionalnog američkog humanitarnog finansiranja za programe koje podržavaju UN, koje je poslednjih godina dostiglo čak 17 milijardi dolara godišnje, prema podacima UN. Američki zvaničnici kažu da je samo 8-10 milijardi dolara od toga bilo u dobrovoljnim prilozima. Sjedinjene Države takođe plaćaju milijarde godišnjih članarina vezanih za članstvo u UN.

Kritičari kažu da su smanjenja zapadne pomoći bila kratkovida, dovela milione do gladi, raseljavanja ili bolesti i naštetila američkoj mekoj moći širom sveta.

Simptom/AP

Zašto je Srbiji potrebna socijalna penzija

December 12, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Svaka treća žena u toj starosnoj kategoriji nalazi se u riziku od siromaštva, a uvođenje socijalnih penzija moglo bi da doprinese smanjenju tog rizika, rečeno je danas na okruglom stolu “Socijalne penzije: Odgovor na siromaštvo starijih i rodne nejednakosti u organizaciji udruženja Žene na prekretnici“.

Ovo udruženje je u saradnji sa stručnjacima Ekonomskog i Pravnog fakulteta iniciralo je izradu studija koje pružaju prvi sveobuhvatan uvid u mogućnosti uvođenja socijalnih penzija u Srbiji i njihov potencijal da zaštite najugroženije starije ljude.

Marko Vladisavljević, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je predstavljajući studiju da se u poslednjih 10 godina položaj populacije starije od 75 godina značajno pogoršao, uprkos opštem trendu smanjenja ukupne stope siromaštva u zemlji.

Pored najstarijih žena, sa visokim i rastućim siromaštvom suočavaju se i žene i muškarci uzrasta 55–74.

Zašto bi bile važne socijalne penzije

„Glavni uzroci tavkve situacije su niži ili nepostojeći penzijski prihodi žena u starosti. Sve to je posledica dugoročne nejednakosti na tržištu rada, niža stopa zaposlenosti žena i veća zastupljenost u neformalnim oblicima rada“, naveo je.

On je predstavljajući studiju „Simulacija uvođenja soscijalnih penzija u Srbiji“ u kojoj je data analiza potencijalnih efekata uvođenja univerzalne socijalne penzije na siromaštvo, nejednakost i fiskalne troškove u Srbiji, rekao da bi uvođenje ove mere obezbedilo minimalnu sigurnost i dostojanstvo u starosti posebno ženama u ruralnim područjima.

U okviru ove studije korišćen je pristup zasnovan na podacima iz Ankete o prihodima i uslovima života SILK 2023.

Vladisavljević kaže da bi bilo važno uspostavljanje sistema socijalnih penzija za lica starija od 65 godina koja nisu ostvarila pravo na penziju kroz postojeći sistem osiguranja.

Socijalne penzije mogu se uvesti na dva načina – kao univerzalna i targetirana, naveo je.

Univerzalna socijalna penzija bila bi dodeljivana svim građanima starijim od 65 godina, bez obzira na njihov imovinski ili prihodovni status.

Glavna prednost ovog pristupa jeste jednostavna administracija i niži transakcioni troškovi. Kao i ostvarivanje univerzalnog prava na starosnu sigurnost, čime bi se dodatno ojačao princip jednakosti.

Model socijalne penzije

Međutim, ovaj model bi podrazumevao i isplatu penzija osobama koje ne žive u siromaštvu. Time bi se smanjila efikasnost u borbi protiv siromaštva i povećali ukupni troškovi.

Targetirana (ciljana) socijalna penzija bi bila dodeljivana isključivo osobama koje ispunjavaju kriterijume. Oni bi bili zasnovani na prihodovnom statusu. Dobijali bi je oni koji se nalaze u riziku od siromaštva.

Prednosti ovog modela uključuju usmeravanje ograničenih budžetskih sredstava ka najugroženijima. Takođe, i efikasnije smanjenje siromaštva i nejednakosti u starijoj populaciji.

Ipak, ovakav sistem zahteva složeniju administraciju, uključujući sprovođenje testa prihoda i prikupljanje obimne dokumentacije. To može biti značajno opterećenje za starija lica, naročito ona sa niskim funkcionalnim sposobnostima ili bez podrške porodice, naveo je Vladisavljević.

Uvođenje socijalnih penzija, bilo univerzalnog ili targetiranog tipa, predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju minimalne socijalne sigurnosti za sve starije građane. Dovelo bi i do jačanja pravednosti penzijskog sistema u celini, naglasio je.

Visina socijalne penzije od oko 15.000 dinara

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi socijalna penzija u visini od oko 15.000 dinara – oko iznosa prosečne poljoprivredne penzije – mogla u značajnoj meri da smanji rizik od siromaštva.

Naveo je da u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji postoji oblik socijalne penzije. Imaju je, recimo, i skandinavske zemlje, ali i Kipar, Portugal i Estonija.

Negde se ta naknada vodi kao minimalna penzija na koju onda treba dodati doprinosnu penziju, a nekada kao targetirani transfer. Kao primer je naveo da u Hrvatskoj ta naknada iznosi 150 evra. U Severnoj Makedoniji je blizu 100 evra. U Sloveniji kao zaštitni dodatak isplaćuje se u iznosu od 140 do 200 evra.

Kako je naveo, važno je omogućiti pravičnost odnosno da ta penzija bude niža od minimalne poljoprivredne penzije i porodične penzije.

Simulacije obuhvataju tri scenarija sa mesečnim iznosima od 100, 150 i 200 evra.

Kako bi socijalne penzije uticale na smanjenje siromaštva

U ovoj studiji data je analiza prema kojoj bi uvođene socijalnih penzija obuhvatilo približno 122.000 osoba. Najveći primaoci bi bile žene (oko 77 odsto), rekao je Vladisavljević.

Više od dve trećine primalaca bi činili ljudi starosti između 65 i 74 godina. Socijalna penzija bi obuhvatila i petinu siromašnih odnosno 71.000.

Tačnije, od ukupnog broja siromašnih starijih od 65, ova penzija bila bi namenjena za 20,4 odsto njih, rekao je Vladisavljević.

On se osvrnuo na to koliko bi socijalna penzija uticala na smanjenje rizika od siromaštva.

Socijalna penzija od 100 evra smanjila bi stopu rizika od siromaštva starijih osoba sa 23,5 odsto na 21,3 odsto. Penzija od 200 evra smanjila bi tu stopu na 19,4 odsto.

Uvođenje socijalnih penzija bi imalo izraženije efekte u ruralnim područjima gde bi se stopa siromaštva smanjila sa 33,9 odsto na 31,2 do 28,2% u zavisnosti od visine penzije, dodao je Vladisavljević.

Fiskalni trošak na godišnjem nivou iznosio bi između 0,17 i 0,33 odsto BDP. U zavisnosti od scenarija odnosno iznosa penzije, rekao je Vladisavljević.

Najveće smanjenje siromaštva postigla bi visina penzije od 200 evra.

Starije žene udovice u velikom riziku od siromaštva
Jedan od najznačajnijih prediktora siromaštva kod starijih osoba, naročito žena, jeste bračni status.

Starije žene koje nisu u braku, najčešće udovice, imaju ubedljivo najveći rizik od siromaštva. Ne zbog same starosti, već zbog činjenice da žive bez supružnika.

U situaciji kada je supružnik prisutan, on je češće korisnik penzije, i ta penzija je u proseku viša.

Nastavak teksta možete pročitati na

https://forbes.n1info.rs/novac/licne-finansije/zasto-je-srbiji-potrebna-socijalna-penzija-i-koliko-bi-iznosila/

Da li će Srbija platiti 42 miliona evra drugim zemljama da učestvuju na EXPO 2027

November 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Iznos individualne podrške definisaće se u ugovorima o učešću sa pojedinačnim zemaljama, vidi se iz Izveštaja o obimu podrške državama i međunarodnim organizacijama na EXPO 2027 u koji je Forbes Srbija imao uvid.

Ovaj izveštaj je deo dokumenta koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, a podrška je predviđena za opremanje paviljona, osoblje, promotivne aktivnosti, te Nacionalni dan (svaka zemlja imaće svoj nacionalni dan u toku izložbe).

Program podrške se primarno nudi najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju, zemljama u razvoju bez izlaza na more, kao i međunarodnim organizacijama koje zvanično učestvuju na izložbi.

Ono što se naglašava u dokumentu jeste da Srbija nije usamljen slučaj u ovakvoj praksi

Podršku za učešće davale su i zemlje organizatori prethodnih specijalizovanih i svetskih EXPO izložbi. „Zemlje poput Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazhstana, Italije i Kine snažno su podržale učešće brojnih država i međunarodnih organizacija“.

Obaveza da se podrže druge zemlje
Srbija se na program podrške obavezala u Dosijeu za priznanje Međunarodne izložbe EXPO 2027, koji je usvojio Međunarodni biro za izložbe (BIE). Pod pokroviteljstvom BIE se i održavaju EXPO događaji.

Dosije je zapravo dokument koji sadrži detalje o programu i sadržaju izložbe. Njegovim odobravanjem Generalna skupština BIE potvrdila je status Srbije kao organizatora.

„Podrška učešću država i međunarodnih organizacija predstavlja ustaljenu i značajnu praksu na specijalizovanim i svetskim izložbama“, navodi se u izveštaju.

Podrška za 81 zemlju
Krajem decembra 2024. Vlada Srbije je donela zaključak kojim je usvojila tekst „verbalne note“. Tim tekstom se obaveštavaju države i međunarodne organizacije o nameri Srbije da pruži podršku njihovom učešću na EXPO 2027.

Usvojena je i lista na kojoj se nalazi 81 zemlja i jedna međunarodna organizacija kojima se dostavlja nota.

Do sredine oktobra 2025. učešće na izložbi u Beogradu je potvrdilo 69 zemalja i jedna organizacija sa te liste.

„Ukoliko i ostalih 12 zemalja, kojima su prosleđene verbalne note, potvrde učešće, biće takođe podržane punim obimom podrške“, piše u izveštaju.

Moguće i proširenje spiska
Zaključkom Vlade od 30. decembra prošle godine koji se pominje u izveštaju, predviđeno je da Koordinacioni tim za praćenje realizacije specijalizovane izložbe EXPO 2027 (koji je osnovan zaključkom Vlade još 2023.) ima mogućnost da samostalno odlučuje o proširenju spiska država i međunarodnih organizacija, i obimu podrške koji im se pruža.

On to radi na osnovu preporuke Konsultativnog tima za pitanja podrške državama i međunarodnim organizacijama.

Konsultativni tim u cilju davanja preporuke dobija prethodno obaveštenje od Komesara izložbe, Sektora za međunarodne učesnike EXPO 2027 i Ministarstva spoljnih poslova.

„Nakon odluke Koordinacionog tima o proširenju spiska država i međunarodnih organizacija, kojima će se pružiti podrška, Ministarstvo spoljnih poslova modifikuje ‘verbalne note’ čiji je tekst usvojen 30. decembra 2024. Potom ih prosleđuje odgovarajućim diplomatskim kanala državama i međunarodnim organizacijama na koje se obim podrške odnosi“, piše u dokumentima u koje je Forbes imao uvid.

Maksimalno 4,9 milijardi dinara
Srbija je predvidela 4,9 milijardi dinara, bez PDV-a, za ovu podršku. Odnosno toliko iznosi preliminarna procena maksimalnih sredstava za podršku svim državama i međunarodnim organizacijama.

Taj iznos je podeljen po kategorijama:

Opremanje paviljona – 2,34 milijardi dinara
Podrška za stalno osoblje – 822 miliona dinara
Nacionalni dan – 1,66 milijardi dinara
Promotivne i komunikacione aktivnosti – 83,3 miliona dinara.

U okviru druge i treće stavke, predviđena je i „naknada dnevnih troškova ključnih predstavnika država i međunarodnih organizacija, u cilju obezbeđivanja operativnog funkcionisanja njihovih paviljona“.

Koliko su druge zemlje davale za podršku učesnicima
Kako se tvrdi u dokumentu, pozivajući se na zvanična dokumenta organizatora prethodnih manifestacija, podatke BIE i druge javne izvore, podrška je stalna praksa organizatora.

Tako se navodi da je na specijalizovanoj izložbi EXPO 2017 u Astani učestvovalo 115 država i 22 međunarodne organizacije. Podrška je bila obezbeđena za više od 60 država.

Budžet za to je iznosio 62 miliona evra. Bio je namenjen za najmanje razvijene zemlje, zemlje u razvoju bez izlaza na more, male ostrvske države u razvoju, i međunarodne organizacije. Obuhvat podrške odnosio se na obezbeđivanje i izgradnju paviljona, dizajn i opremanje postavki. Takođe i na logistiku , carinske olakšice, operativnu podršku, organizaciju Nacionalnih dana.

Podršku su davali i organizatori svetskih EXPO izložbi.

Ostatak teksta procitajte na

https://forbes.n1info.rs/novac/otkrivamo-srbija-ce-platiti-42-miliona-evra-drugim-zemljama-da-ucestvuju-na-expo-2027/

Simptom/Forbes

Orban: Slanje dodatne novčane pomoći Ukrajini je kao slanje gajbe votke alkoholičaru

November 17, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Orban je rekao da je danas dobio pismo od predsednice EK u kome ona piše da je finansijski jaz u Ukrajini značajan i traži od država članica da pošalju više novca.

“U vreme kada je postalo jasno da ratna mafija oduzima novac evropskim poreskim obveznicima, umesto da zahteva stvarni nadzor ili obustavu isplata, predsednica Komisije predlaže da pošaljemo još više. Čitava ova stvar je pomalo kao pokušaj da se pomogne alkoholičaru slanjem još jedne gajbe votke”, izjavio je Orban u objavi na društvenoj mreži Iks.

Simptom/RTS

Kada banke proveravaju poreklo novca?

August 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ali zašto banke traže dokaz o poreklu novca i kada to tačno rade? Šta sve možete koristiti kao dokaz? I kako se pripremiti da izbegnete neprijatna iznenađenja? Ovaj članak Forbs Srbija će vas provesti kroz složen, ali sve važniji proces dokazivanja porekla novca u Srbiji.

Pravni okvir za proveru porekla novca
Osnova za proveru porekla novca u Srbiji nalazi se u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovaj zakon propisuje radnje i mere koje preduzimaju obveznici (među kojima su i banke) kako bi sprečili i otkrili moguće nezakonite aktivnosti.

Prema informacijama Narodne banke Srbije, banke su dužne da „pribave i procene verodostojnost informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika.“ Ove provere se sprovode ne samo prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, već i tokom trajanja tog odnosa, posebno kada dođe do značajnih promena okolnosti.

Svaka banka je obavezna da usvoji i primeni unutrašnja akta kojima se definiše postupak provere porekla novca. Ovo znači da postupci mogu da se razlikuju od banke do banke, iako svi moraju biti usklađeni sa zakonom.

Kada banke proveravaju poreklo novca?
Možda ste se pitali zašto banka nije proverila poreklo novca odmah kada je legao na račun, već tek kada ste pokušali da ga upotrebite. Ovo je često zbunjujuće za klijente.

Prema objašnjenju NBS, banke ocenjuju rizik svake transakcije. Zanimljivo je da „transakcije bezgotovinskog prenosa sa računa druge banke, domaće ili strane banke čije je sedište u državi koja primenjuje odgovarajuće međunarodne standarde“ obično nisu ocenjene kao visokorizične. To objašnjava zašto prilikom samog priliva sredstava možda neće biti posebne provere.

Međutim, kada planirate veliku transakciju, poput kupovine nekretnine u vrednosti od više stotina hiljada evra, takva transakcija se najčešće ocenjuje kao visokorizična. U tom trenutku banka primenjuje pojačane mere provere, uključujući i proveru porekla novca.

Dakle, nije neobično da novac možete primiti bez detaljne provere, ali kada taj isti novac želite da upotrebite za značajnu kupovinu, banka primenjuje dodatne mere opreza.

Koji dokumenti dokazuju poreklo novca?
Kada dođe trenutak da dokažete odakle vam novac, koje dokumente možete priložiti? Lista prihvatljivih dokaza uključuje:

Ugovor o prodaji nekretnine (ako ste prodali imovinu)
Potvrda o nasledstvu ili rešenje o ostavinskom postupku
Ugovor o poklonu overen kod notara
Potvrda o zaradi ili penziji (za ušteđevinu tokom dužeg perioda)
Dokaz o dobitku na igrama na sreću
Potvrda o prodaji akcija ili drugih hartija od vrednosti
Potvrda o dividendi ili drugim prihodima od investicija
Sudska presuda (u slučaju odštete)
Ugovor o kreditu (ako su sredstva pozajmljena)

Važno je napomenuti da nije dovoljno samo priložiti dokument – iznosi moraju biti usklađeni sa transakcijom koju planirate. Ako ste, na primer, prodali nekretninu za 100.000 evra, a želite da kupite stan od 300.000 evra, moraćete da objasnite i dokažete odakle vam preostalih 200.000 evra.

Procena rizika i različite provere
Zašto neke transakcije prolaze bez provere, dok su druge pod mikroskopom? Odgovor leži u procesu procene rizika koji banke sprovode.

Iznos transakcije (veći iznosi = veći rizik)
Vrsta transakcije (kupovina nekretnine, prenos sredstava u inostranstvo)
Profil klijenta (politički izložena osoba, strani državljanin)
Geografski rizik (transakcije povezane sa zemljama visokog rizika)
Neobične okolnosti (transakcije koje odstupaju od uobičajenog ponašanja klijenta)

U slučaju ruskog državljanina iz našeg primera, kombinacija faktora poput visokog iznosa, kupovine nekretnine i stranog državljanstva verovatno je doprinela pojačanoj proveri.

Izazovi u dokazivanju porekla novca
Dokazivanje porekla novca ponekad može biti izazovno. Evo nekoliko čestih prepreka:

Nedostatak dokumentacije se javlja kada novac potiče iz perioda kada niste čuvali dokumentaciju ili iz zemalja gde takva dokumentacija nije bila standardna praksa. Ovo je posebno problematično za ljude koji su godinama štedeli gotovinu

Složeni tokovi novca predstavljaju izazov kada je novac prošao kroz više računa, konverzije valuta ili je bio kombinovan iz različitih izvora. Što je složeniji put novca, to je teže dokazati njegovo poreklo.

Vremenski jaz između sticanja novca i njegove upotrebe takođe može stvarati probleme. Dokumenti mogu biti zastareli, izgubljeni ili teško dostupni ako je prošlo mnogo godina.

Međunarodne transakcije često podležu pojačanom nadzoru zbog različitih standarda između zemalja i potencijalnog rizika od pranja novca.

Praktični saveti za bezbrižno dokazivanje porekla novca
Kako biste izbegli komplikacije pri dokazivanju porekla novca, razmotrite sledeće savete:

Vodite urednu dokumentaciju o svim značajnijim finansijskim transakcijama. Čuvajte ugovore, izvode, potvrde o primanjima i druge važne dokumente. Danas postoje brojne aplikacije za skeniranje i bezbedno čuvanje dokumenata.
Koristite bankarske kanale umesto gotovinskih transakcija kad god je to moguće. Novac koji je već u bankarskom sistemu lakše je pratiti i dokazati njegovo poreklo.
Unapred se posavetujte sa bankom o potrebnoj dokumentaciji pre planiranja velike transakcije. Mnoge banke imaju stručnjake za usklađenost poslovanja koji vam mogu dati savete prilagođene vašoj situaciji.

Održavajte doslednost u vašim finansijskim aktivnostima. Velike, iznenadne transakcije koje odstupaju od vašeg uobičajenog ponašanja često privlače pažnju i zahtevaju dodatnu proveru

Razmislite o korišćenju stručne pomoći. Računovođe, poreski savetnici i advokati specijalizovani za finansijska pitanja mogu vam pomoći da pravilno dokumentujete i strukturirate vaše finansije.

Šta ako ne možete dokazati poreklo novca?
Pitanje koje mnogi postavljaju je: šta se dešava ako ne mogu da dokažem odakle mi novac? Posledice mogu biti ozbiljne.

Banka može odbiti da izvrši transakciju ako proceni da dokazi nisu dovoljni ili verodostojni. U slučaju kupovine nekretnine, ovo može dovesti do propadanja kupoprodajnog ugovora i mogućih penala.

U ozbiljnijim slučajevima, banka je dužna da prijavi sumnjive transakcije Upravi za sprečavanje pranja novca, što može dovesti do dalje istrage i mogućih pravnih posledica.

Novac čije poreklo ne možete dokazati može biti „zarobljen“ i nećete moći da ga koristite za planirane svrhe, ali ga možda nećete moći ni povući ili preneti.

Uloga banke u procesu provere
Važno je razumeti da banke ne proveravaju poreklo novca samo da bi otežale život klijentima. One su zakonski obavezne da sprovode ove mere i mogu snositi ozbiljne posledice ako ih ne primenjuju pravilno.

Narodna banka Srbije naglašava da je „upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma složen proces koji se zasniva na proceni rizika, i da banke unutrašnjim aktima, koja moraju biti u skladu sa Zakonom, uređuju svoje poslovanje“.

Bankarski službenici koji rade na proveri porekla novca prošli su posebne obuke i prate striktne procedure. Njihov posao nije da vas optužuju, već da osiguraju da sve transakcije budu u skladu sa zakonom.

Promene u regulativi i pojačan nadzor
U poslednjih nekoliko godina, regulativa u vezi sa proverom porekla novca značajno je pooštrena, ne samo u Srbiji već i na svetskom nivou. Ovo je rezultat međunarodnih napora za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija je, kao zemlja koja teži punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, uskladila svoje propise sa međunarodnim standardima, uključujući i direktive EU i preporuke Radne grupe za finansijske mere protiv pranja novca (FATF).

Ovo znači da možemo očekivati da će provere porekla novca postajati sve detaljnije i češće, posebno za transakcije većeg iznosa i one koje uključuju međunarodne transfere.

Transparentnost u finansijskim transakcijama postaje novo pravilo, a ne izuzetak. Za građane koji posluju legalno i mogu dokazati poreklo svojih sredstava, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem, već samo dodatni korak u procesu.

Pravovremena priprema dokumentacije i razumevanje procesa su ključni za bezbrižno korišćenje vašeg novca, bez obzira na to da li planirate kupovinu nekretnine, investiciju ili neki drugi značajan finansijski poduhvat.

Simptom/Forbes Srbija

Tačan broj Trampovih biliona, zamišljenih i ostvarenih od carina

August 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp, međutim, izostavlja činjenicu da carine plaćaju američke kompanije za uvoz strane robe. A te troškove na kraju snose potrošači u SAD.

Nove carine donele tek 96 milijardi
Sjedinjene Američke Države su do sada u ovoj fiskalnoj godini, koja se završava u septembru, prikupile 142 milijarde dolara od carina, prema podacima Ministarstva finansija objavljenim juče. Od kada su Trampove carine stupile na snagu u aprilu, one su donele oko 96 milijardi dolara prihoda. U julu su carinske dažbine skočile na 28 milijardi dolara, što je godišnji rast od 273%. Carine su iznosile 27 milijardi u junu, 22 milijarde u maju i 16 milijardi u aprilu.

Pre aprilske najave, carine su u martu iznosile osam milijardi dolara, a u februaru i januaru po sedam milijardi dolara. Carinske dažbine predstavljaju namete koje uvoznici plaćaju u međunarodnoj trgovini. To znači da kompanije, preduzeća ili pojedinci u SAD moraju da plate dažbine prilikom ulaska robe u zemlju. Potrošači obično snose teret ovih troškova, jer kompanije prilagođavaju cene da bi nadoknadile ili apsorbovale efekat carina.

Procena ministra finansija
Čak je i ministar finansija Skot Besent ovog meseca za MSNBC izjavio da očekuje kako će carine donositi 300 milijardi dolara godišnje. Dodao je da „postoji šansa da taj iznos bude i veći“ 2026. godine. Poreska fondacija (Tax Foundation) procenjuje da bi Trampove carine u narednih 10 godina donele oko 2,5 biliona dolara. One bi verovatno povećale cene dobara i troškove za prosečno domaćinstvo za gotovo 1.300 dolara u 2025. i 1.700 dolara u 2026. Komitet za odgovoran savezni budžet (CRFB), neprofitna organizacija za javne politike, očekuje da će Trampove carine doprineti američkom BDP-u sa 2,8 biliona dolara do fiskalne 2034. godine, ukoliko ostanu na snazi.

Inflacija je u julu pala na niži nivo od očekivanog, na 2,7%, iako su osnovne potrošačke cene — pokazatelj koji isključuje hranu i energiju — porasle za 3,1% na godišnjem nivou. To je isti nivo kao u januaru, najviši ove godine. Čini se da su Trampove carine ipak povećale cene. Neki ekonomisti upozoravaju da bi ove dažbine mogle da podignu troškove do kraja godine. Glavni američki ekonomista u Džej Pi Morgan Čejsu, Majkl Feroli, naveo je u jednoj analizi početkom godine da bi Trampove carine mogle dovesti do „značajno većih povećanja“ potrošačkih cena i više inflacije u nekom trenutku ove godine. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je prošlog meseca da je američka ekonomija u „solidnoj poziciji“, ali da „ostaje da se vidi“ kakav će biti efekat carina na privredu i inflaciju.

Simptom/Forbes

Amerika u zalihama zlata vrednim 750 milijardi dolara, zvanično procenjenim na 11 milijardi

August 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nagli rast cena zlata i nacionalni dug od 37 biliona dolara ponovo su pokrenuli raspravu o ponovnoj proceni vrednosti zlatnih rezervi. Nova analiza Federalnih rezervi razmatra kako su druge zemlje prikupile sredstva putem revalorizacije.

Cena zlata porasla je više od 40% u poslednjih godinu dana. Sa manje od 2.400 dolara po unci na više od 3.400 dolara. U međuvremenu, nacionalni dug SAD približava se cifri od 37 biliona dolara.

To je oživelo ideju koja je dugo bila smatrana marginalnom. Revalorizacija zlatnih rezervi države radi prikupljanja novca. Zvuči neostvarivo, ali nova analiza Federalnih rezervi sugeriše da možda i nije tako nerealno.

Federalne rezerve objavile su 1. avgusta dokument pod nazivom „Zvanične revalorizacije rezervi: međunarodno iskustvo“. U njemu se opisuje kako je pet zemalja iskoristilo dobitke od svojih zlatnih rezervi za prikupljanje sredstava. Dokument ne predlaže da SAD učini isto. Ali objašnjava korake koji bi bili potrebni i šta se može očekivati ako bi se to desilo.

Knjigovodstvena i stvarna vrednost
Analiza obuhvata Nemačku, Italiju, Liban, ostrva Kurasao i Sveti Martin, i Južnu Afriku. Neke zemlje su prihode od revalorizacije koristile za smanjenje duga. Druge su ih iskoristile za pokrivanje gubitaka centralnih banaka. Primeri su ograničeni, ali pokazuju kako su vlade uspevale da iskoriste skrivenu vrednost bez povećanja poreza ili izdavanja novih obveznica.

Ministarstvo finansija SAD procenjuje svoje zlato po ceni od 42,22 dolara po unci. To je cena koja je postavljena još 1973. godine. Država poseduje 261,5 miliona unci zlata, većinom uskladištenog u Fort Noksu u Kentakiju. Po toj zvaničnoj ceni, zlato vredi 11 milijardi dolara. Po današnjoj tržišnoj ceni, vredelo bi više od 750 milijardi dolara. Revalorizacija ne bi zahtevala prodaju zlata. Samo bi se ažurirala njegova knjigovodstvena vrednost.

Ministarstvo finansija moglo bi da prilagodi vrednost američkih zlatnih rezervi kroz nekoliko računovodstvenih koraka. Moglo bi da „penzioniše“ trenutni zlatni sertifikat od 11 milijardi dolara (koji je izdalo Ministarstvo finansija) i da utvrdi višu zvaničnu cenu zlata (koja može biti niža ili viša od tržišne). Zatim bi moglo da „prenese“ zlato Federalnim rezervama po toj novoj ceni, potencijalno ostvarivši dobit od više milijardi – pa i triliona dolara (napomena: nije neophodno da cena bude jednaka tržišnoj). Fed bi potom vratio zlato Ministarstvu u zamenu za novi sertifikat. Zlato fizički ne menja mesto, ali Ministarstvo na taj način dobija znatna sredstva.

Upisivanje novih sredstava Ministarstvu povećava količinu novca u opticaju. To bi moglo podstaći inflaciju. Kritičari ovu ideju nazivaju „zaobilaznim štampanjem novca“ ili čak običnom „računovodstvenom manipulacijom“. Neki podsećaju na revalorizaciju zlata iz 1934. godine. Ona je dovela do naglog povećanja novčane mase. Tada je Federalna rezerva bila gurnuta u stranu, a Ministarstvo finansija preuzelo je faktičku kontrolu nad monetarnom politikom, sve do Sporazuma Fed-Ministarstvo iz 1951. kojim je vraćena nezavisnost centralne banke.

To istorijsko iskustvo možda je jedan od razloga zašto ideja nije sprovedena. Sa obnovljenim kritikama Federalnih rezervi od strane Trampove administracije – uključujući i zamerke zbog odlaganja sniženja kamatnih stopa – svaki potez koji bi mogao da se protumači kao podrivanje nezavisnosti Feda mogao bi izazvati političke napade i negativnu reakciju tržišta.

To verovatno objašnjava zašto su zvaničnici brzo zatvorili vrata toj ideji.

Simptom/Forbes

Savet terapeuta ako ste zabrinuti zbog novca; Postaviti sebi „čudesno pitanje“ radi sledećeg poteza

July 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Razlika je između finansijskog stresa i finansijske anksioznosti, kaže Megan Mekoj, finansijski terapeut i profesor na Državnom univerzitetu u Kanzasu. Stres povezan sa novcem „je nešto opipljivo što ima kratkoročne posledice“, kaže ona. Pomislite: „Ako ne mogu da uzmem još jednu smenu ove nedelje, neću moći da otplatim kreditnu karticu.“

Finansijsku anksioznost je teže definisati.

„Finansijska anksioznost nema taj spoljašnji efekat. To je samo taj osećaj koji se nadvija“, nedavno je Mekoj rekla za CNBC Make It. „To je dvosmislen strah da će nešto poći po zlu ili da ne radite dovoljno dobro ili da nećete imati dovoljno u budućnosti.“

Da bi detaljnije objasnila zašto se ljudi mogu osećati ovako – i kako najbolje mogu ublažiti svoju anksioznost – Mekoj postavlja klijentima ono što naziva „čudesnim pitanjem“:
“Ako biste se sutra probudili i nekim čudom vaša finansijska anksioznost nestala, šta bi se desilo da se osećate drugačije?“

Odgovor ne bi trebalo da bude o broju na vašem bankovnom računu, kaže Mekoj. „Koji su tragovi? Šta je drugačije u vašem životu što vas tera da se osećate kao da se čudo dogodilo?“

Simptom/CNBC

BBC: Avganistanski zemljoradnici se oglušuju o talibansku zabranu uzgoja maka: ‘Ako nema novca, nemam izbora’

July 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Muhamed sadi mak koji proizvodi opijum – ključni sastojak od kog se pravi heroin.
On to radi uprkos talibanskoj zabrani uzgoja iz aprila 2022. godine, mesecima posle haotičnog povlačenja Amerike i savezničkih trupa iz zemlje.
U to vreme je talibanski vrhovni vođa Haibatulah Ahundžada propisao da će svakome ko prekrši zabranu polja biti uništena, a on sam kažnjen prema Šerijatskom zakonu.

Talibani su rekli da je to zbog štetnih posledica opijuma i zato što se on kosi sa njihovim verskim uverenjima.

Uprkos ovome, Muhamed ipak uzgaja useve.

„Primoran sam to da radim, nemam ništa drugo. Ne mogu čak ni da obezbedim hranu za vlastitu porodicu”, kaže on.
Suša je jedan od glavnih razloga zašto zemljoradnici poput Muhameda nerado prelaze na alternativne useve – maku treba vrlo malo vode da bi preživeo.
Muhamed takođe kaže da nema poslova i da bi bez prihoda od maka imao problema da prehrani decu.
„Davno sam završio sam srednju školu, ali mi niko nije dao posao i još uvek mi ga ne daje. Šta onda drugo mogu da radim?”
Štaviše, ako požanje sav mak koji je posadio, kaže Muhamed, prihodi će pokriti troškove njegove porodice za čitavu godinu.

Prekinuti lanci snabdevanja
Mnogi su se, međutim, povinovali zabrani koja je ostavila očiglednog traga na svetske lance snabdevanja.
Proizvedeno je oko 72 odsto manje opijuma u svetu prošle godine u odnosu na 2022. godinu, prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNDC).
Procenjeni bruto godišnji prihod od trgovine opijatom bio je 15,5 milijardi dolara između 2019. i 2022. godine.

Pre zabrane, Avganistan je proizvodio više od 80 odsto opijuma u svetu.
Ali proizvodnja se u međuvremenu strmoglavila za oko 95 odsto, prema najnovijem izveštaju UNDC-a.
Međutim, ona je dostigla delić povećanja preko ilegalnog uzgoja opijuma u Avganistanu između 2023. i 2024. godine.
Zalihe droge u Avganistanu pre sezone žetve 2023. godine doživljene su kao dovoljne da namire potražnju do kraja 2026. godine, zaključuje se u izveštaju.
Ali sada, osušeni opijum se u zemlji kupuje za desetostruko veću cenu nego pre zabrane.

Cena heroina u Avganistanu i nekim susednim zemljama takođe se utrostručila, prema UNDC-u.
Ovo bi, kažu oni, moglo da ohrabri više zemljoradnika da se upuste u uzgoj maka ili da ga nastave zbog njegove vrednosti.
A uz zabranu uzgoja maka i nestašice heroina na svetskom tržištu kao posledice toga, UNDC je izrazio „ozbiljnu zabrinutost” zbog pravljenja i uvođenja novih alternativnih sintetičkih opioida kao što su nitazeni, i prebacivanja čitavog tržišta na druge opioide kao što je fentanil, koji su izuzetno jaki i smrtonosni, čak i u malim dozama.
Tokom prisustva NATO i američkih snaga u Avganistanu i pre talibanske zabrane, milioni dolara su potrošeni na sprečavanje uzgoja maka
Ali zemljoradnici kažu da obećana pomoć za alternativne useve ili načine zarađivanja za život nikada nije stigla do njih i sada su prisiljeni da izaberu između kazne i siromaštva – zatvora ako prekrše zabranu i nemaštine ako joj se povinuju.

‘Strpaće vas u zatvor’
Pre zabrane, Helmand je bio ubedljivo najveća avganistanska pokrajina u proizvodnji opijuma.
Ali zvaničnici kažu da je nivo uzgoja maka u pokrajini sada spao na nulu.

Uprkos tome, mak je prošle godine u tajnosti bio uzgajan na oko 14.000 hektara zemljišta.
U distriktu Novzad u pokrajini Helmand, Aminulah se prebacio sa uzgoja maka na berbu kukuruza, pamuka i pšenice iz straha od talibana.

„Strpaće vas u zatvor na šest meseci”, kaže on, sedeći u prostoriji sa zidovima od blata sa malom decom.

„Ako provedem u zatvoru šest meseci, moja deca će ostati bez staratelja. I zato mi je bolje da ostanem s njima.”
Aminulah je uspeo da uzgoji useve na samo oko 15 odsto svog zemljišta.
Ostatak ostaje neplodan zbog suše.
„Ovi prinosi mi čak ni ne pokrivaju troškove”, dodaje on.
Uprkos izazovima, Aminulah kaže da je spreman da gladuje da bi bio sa rođenom decom.

Oni, poput Muhameda, koji se ogluše o zabranu suočavaju se sa čitavim dijapazonom kazni.
Jedan džerib iznosi 0,2 hektara.

„Ako zemljoradnik uzgoji manje od pola džeriba, kazna za njega je šest meseci zatvora”, rekao je za BBC portparol policije Helmanda kapetan Ezatulah Hakani.
Ona iznosi i do devet meseci za uzgoj između pola i jednog džeriba, a jednu godinu za sve iznad jednog džeriba, dodaje Hakani.

Foto: video

‘Uništi sve’
Ahmad je iz prve ruke okusio talibansku primenu zabrane uzgoja maka.
Govoreći uz oklevanje iz mračne prostorije, on se priseća popodneva kad su talibani pokucali na njegova vrata.

„Rekao sam im, sigurno ste da ste došli zbog opijuma, pa ću ga uništiti.”
Ahmad kaže da je dobio rok za uništenje maka do devet ujutro narednog dana.
Ali talibani su se vratili ranije.
„Iako sam uspeo da uništim samo deo, deo je ostao, pa su me uhapsili i zatvorili”, kaže on.
Ahmad sada priprema zemljište za alternativne useve, ali kaže da mu je potrebna pomoć, inače bi mogao da se vrati na uzgoj maka.

„Ako nema novca, onda nemam izbora nego da se vratim ponovo na uzgoj maka. Nemam novca”, kaže on.

Za mnoge, odricanje od izuzetno profitabilnih useva nije laka odluka.

Oni na vlasti bi takođe mogli da se suoče sa dilemom u budućnosti
Bez održive alternative uzgoju maka – i načina da zemljoradnici prehrane porodice – zabranjivanje ove biljke bi na kraju moglo da košta talibansku vladu podrške koju uživa.

Američki sud naložio isplatu novca Radiju Slobodna Evropa

May 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Američki okružni sudija je 30. maja odobrio zahtev RSE po tužbi protiv Američke agencije za globalne medije (USAGM) koja njime upravlja i naredio joj da odmah isplati majska sredstva tom radiju, zadržana iako je isplatu odobrio Kongres SAD, a Tramp tu odluku potpisao.

Sudija Rojs Lambert je odbacio argument USAGM-a da ta agencija nije obavezna da isplati novac jer drugi donatori navodno nameravaju da finansijski podrže RSE.

Sudija je ranije naložiio da se RSE-u za april isplati 12 miliona dolara, ali je 7. maja veće Žalbenog suda donelo presudu kojom se to odlaže što je još više ugrozilo već znatno smanjen rad RSE, a nekoliko sati kasnije žalbeni sud je na kraju ipak prihvatio hitnu peticiju RSE-a za isplatu.

Pravosudna borba sa USAGM je počela pošto je Tramp 14. marta izdao izvršnu naredbu za smanjenje USAGM i emitera koje ta agencija nadgleda, uključujući Glas Amerike i RSE.

RSE je nastavio da emituje program, ali je drastično smanjio rashode, uključujući slanje stotina zaposlenih na prinudni odmor i otkazivanje ugovora sa honorarnim saradnicima.

RSE je privatna, nezavisna međunarodna novinska organizacija čiji programi na više platformi nedeljno imaju publiku od 50 miliona ljudi u 23 zemlje, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Iran, Avganistan, Pakistan i druge.

Simptom/Danas/Beta

Forbs: Ritam potrošnje mesečne plate: Da li se držimo zacrtane linije

May 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Polovinu plate najčešće potrošim već u prvih pet dana. Dočekaju me stalni troškovi, koje znam da ne mogu da izbegnem i najlakše mi je da ih namirim odmah. To je najpre račun za telefon. Uvek podmirujem neku ratu ili za detetovu rekreativnu nastavu, ili kamp, udžbenike, protezu. Tu su i privatni časovi, koje mi je lakše da platim odjednom. Ukoliko ispisujem čekove, a to je slučaj kod registracije automobila, gledam da mi stižu brzo posle plate. Tih dana idem i u veće nabavke.

U nastavku meseca kriva nije toliko oštra. Brzina potrošnje tada zavisi od nepredviđenih troškova, poklona, izlazaka, druženja. Sve teže, skoro nikada, narednu platu ne dočekam sa rezervom. Po pravilu poslednjih nekoliko dana ulazim u „minus“ i pozajmljujem od ukućana.

Tip 2 – Lakše s roditeljima
Na početku meseca izdvajam novac za najvažnije troškove. U mom slučaju to je plaćanje rate za fakultet i računa za telefon, dok ostatak novca usmeravam na putovanja, restorane, bioskope i, naravno, kupovinu sitnica sa Temua. Budući da živim sa roditeljima, oslobođena sam plaćanja većih kućnih troškova i računa, što mi omogućava da ostatak sredstava trošim na aktivnosti koje volim.

Tip 3 – Uspevam da uštedim
Nikada nisam razmišljala pre ovoga o tome kako izgleda moja kriva potrošnje. Zapravo, moja mesečna potrošnja deluje prilično ravnomerno raspoređena. Razlog je činjenica da račune i ratu za stambeni kredit plaćam u vremenskim razmacima od 10 dana, pa su ti troškovi ravnomerno raspoređeni praktično duž celog meseca. Takođe, nemam naviku da odlazim u velike nabavke hrane ili drugih kućnih potrepština.

Ukoliko nemam velikih vanrednih troškova tokom meseca, trudim se da 10-ak odsto od mesečne zarade uštedim. Jedan deo tog novca kasnije mi služi za finansiranje putovanja.

Tip 4 – Nikako do prvog u mesecu
Zabrinjavajuće je da mi više od polovine plate ode već u prva tri-četiri dana što govori o troškovima života u našoj zemlji kad odbijete sve obavezne dažbine. Ali bolje mi je da odmah znam na čemu sam kada se namire te fiksne obaveze.

Na potrošnju utiču i navike ukućana jer ukoliko u prvoj polovini meseca nemamo nepredviđenih troškova to nas opusti pa „dodamo gas“ u drugom delu i kako god da okrenemo, ne uspemo da sastavimo „prvi s prvim“. Zbog toga sam razvio fobiju da u poslednjih 10 dana otvaram aplikaciju banke da proverim stanje na računu.

Tip 5- Potrošim celu platu
Najpre platim tekuće troškove poput računa za struju, telefona, infostan… Onda nakon nekoliko dana stižu obaveze plaćanja članarine u fudbalskom klubu za dete. Potom me dočekaju rate za rekreativnu ekskurziju, ali i kurs engleskog jezika, gotovo jedno za drugim. Kako nemam kredit, desi se često da ponešto od potrebnih stvari, najčešće uređaja za kuću ili deo putovanja platim čekovima pa onda oko 20. u mesecu na naplatu dospeva i to.

Kad se sve sabere više od polovine plate potrošim već posle desetak dana, a onda i kada deluje da bi nešto moglo da pretekne desi se ili da se mora izdvojiti nepredviđen novac uglavnom za zubara, privatnog lekara, poklon za neki rođendan i slično…

Kako do sledeće plate ne ostane gotovo ništa, poslednjih dana „gurnem ruku“ u novčanik ukućana.

Tip 6 – Nešto ostane na kraju
Četvrtinu plate izdvojim za troškove stanovanja i ostale račune (kao što su telefon, internet i ostale račune). Ostatak novca trošim ravnomerno u toku meseca, osim u slučaju nekih nepredviđenih troškova.

Nemam naviku da idem u veće nabavke, ni kada se radi o hrani, ni kada se radi o odeći i obući, već stvari kupujem u zavisnosti od potrebe.

Takođe, situaciju mi olakšava i to što imam mogućnost plaćanja na rate, što je opcija koju uglavnom koristim kada kupujem nešto što je za moje standarde „skuplje“.

Kraj meseca uglavnom dočekam sa nešto novca na računu, osim u slučajevima kada imam troškove koji nisu „svakodnevni“ (na primer odlazak na neko putovanje, svadbe, proslave..)

Simptom/Forbes

Prihod Huavei-a 2024 skočio na rekordno visok nivo

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Potrošački biznis ostvario je prodaju od 339 milijardi juana, rast od 38,3% i naglo ubrzanje u odnosu na rast zabeležen prošle godine, pošto je prodaja pametnih telefona u Kini povećala poslovanje.
Huavej pokušava da prilagodi svoje poslovanje kako bi se suočio sa sankcijama SAD koje su mu ograničile pristup ključnim tehnologijama poput poluprovodnika.

Huavei je u ponedeljak izvestio o oštrom skoku prihoda u 2024. jer su njegova osnovna telekomunikacijska i potrošačka preduzeća ubrzala.

Huavei je prijavio prihod za 2024. od 862,1 milijarde kineskih juana (118,2 milijarde dolara), što je porast od 22,4% u odnosu na isti period prošle godine.

To je druga najveća cifra prihoda kompanije ikada, prema proračunima CNBC-a, koja je samo zazirana od rekordnih 891,4 milijarde juana prijavljenih za 2020.

Neto profit je, međutim, pao na 62,6 milijardi juana, što je pad od 28% u odnosu na 2023. Huavei je rekao da je to rezultat povećanja investicija.

Dolazi u trenutku kada kineski tehnološki gigant pokušava da prilagodi svoje poslovanje da se nosi sa sankcijama SAD koje su ograničile njegov pristup ključnim tehnologijama poput poluprovodnika.

„U 2024. godini, ceo tim u Huavei-u se udružio kako bi se uhvatio u koštac sa širokim spektrom spoljnih izazova, uz dodatno poboljšanje kvaliteta proizvoda, kvaliteta operacija i operativne efikasnosti“, rekla je rotirajuća predsednica Huaveja Meng Vandžou u godišnjem izveštaju kompanije.

Simptom/CNBC

Da li će francuski sud de fakto okončati političku karijeru Le Penovoj?

March 30, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ako bude osuđean, trostrukoj predsedničkoj kandidatkinji Nacionalnog okupljanja moglo bi biti zabranjeno da se kandiduje protiv Emanuela Makrona na predsedničkim izborima 2027. godine.

Javni tužioci su tražili da Le Pen bude kažnjena sa 300.000 evra, zatvorskom kaznom i da joj se spreči da bude ili traži da bude na političkoj funkciji ili pet godina.

U petak je francuski ustavni savet odlučio da se političarima može odmah zabraniti funkcija ako budu osuđeni za zločin.

Le Pen je optužila tužioce da traže njenu “političku smrt” i rekla da bi njeno nepodobnost za funkciju zbunila želje birača i ugrozila demokratski proces.

Anketa u Le Figaru ranije ovog meseca pokazala je da 42 odsto Francuza želi da se ona kandiduje 2027. Le Pen je imenovala Džordana Bardelu (29) za predsednika Nacionalnog okupljanja 2021. godine, ali je jedan viši član stranke rekao da “nema plana B” ako ona ne bude mogla da se kandiduje 2027.

Le Pen i još 24 osobe iz njene stranke, uključujući partijske zvaničnike, zaposlene, poslanike u Evropskom parlamentu i pomoćnike, suđeno je prošlog novembra pod optužbom da su uzimali novac od Evropskog parlamenta kao deo navodne prevare sa lažnim poslovima. Umesto da se novac troši na osoblje EU, optuženi su da su njime plaćali partijsko osoblje u Francuskoj. Evropski parlament je procenio da su navodno proneverena sredstva iznosila oko 7 miliona evra. Le Pen i ostali su odbacili optužbe.

Svaka presuda koja ne razjasni Le Peninu grešku ostaviće njenu političku budućnost pod ozbiljnom sumnjom. Ako bude proglašena krivom za proneveru, gotovo sigurno će uložiti žalbu, što će zahtevati održavanje novog suđenja, a svaka zatvorska ili novčana kazna biće odložena do suđenja žalbenog ročišta.

Ako joj se da petogodišnja zabrana da se kandiduje za javnu funkciju sa trenutnim stupnjem na snagu, malo je verovatno da će moći da uđe u predsedničku trku 2027. osim ako se žalbeni proces ne ubrza i ona ne dobije dozvolu na vreme da se kandiduje.

Upitana prošle nedelje da li je zabrinuta za svoju političku budućnost, Le Pen je rekla: “Ne razmišljam o tome. Strah ne otklanja opasnost, tako da ne vidim nikakav interes da nagađam unapred. Smatram se potpuno nevinom za ono što sam optužena, pa ću, ako moja krivica bude proglašena, upotrebiti zakon da ponovo odbranim svoju nevinost.”

Simptom/B92/Gardijan

Volstrit: Bankarski bonusi porasli za 31% u 2024: Objavljeno i koliko su zaradili

March 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prosečan bonus u sektoru hartija od vrednosti u Njujorku skočio je 31,5%. Dostigao je 244.700 dolara prošle godine, prema godišnjoj proceni Dinapolija.

Rekordi
Ukupni procenjeni bonusi dostigli su neverovatnih 47,5 milijardi dolara. To predstavlja rast od 34% u odnosu na 2023. i najveći iznos zabeležen od 1987.

Porast bonusa dogodio se istovremeno sa skokom profita Volstrita od 90% prošle godine. S&P 500, Nasdak i nekoliko tehnoloških akcija, uključujući Envidiju i Palantir, zabeležili su rekordne rezultate.

Zapošljavanje u sektoru hartija od vrednosti dostiglo je najviši godišnji nivo u poslednjih 30 godina, rekao je Dinapoli. Dodao je da je u 2024. bilo 201.500 zaposlenih, u poređenju sa 198.400 prethodne godine.

Dinapoli procenjuje da će prošlogodišnji bonusi generisati dodatnih 600 miliona dolara prihoda od poreza na dohodak za državu i povećanje prihoda za Njujork od 275 miliona dolara u odnosu na 2023.

Izuzetna godina
Volstrit je prošle godine ostvario profit od 49,9 milijardi dolara. To je veliki skok u odnosu na profit od 26,3 milijarde dolara iz 2023. Ipak, ovaj rast još nije dostigao nivo profita iz perioda pandemije kovid-19. Volstrit je 2020. zaradio 50,9 milijardi dolara., a 2021. još 58,4 milijarde dolara

Analitičari nakon bonusa zarađuju između 160.000 i 210.000 dolara godišnje, prema analizi Mergers and Inquisitions. Saradnici (associates) godišnje prihoduju između 275.000 i 475.000 dolara nakon bonusa.

Prošla godina bila je izuzetna za berzu. Nasdak je dostigao rekordnu vrednost, skočivši za 28,6%, dok je S&P 500 porastao za 23,3%. Ovo je bila druga uzastopna godina u kojoj je S&P 500 porastao više od 20%, što, prema kompaniji Charles Schwab, nije viđeno od kasnih devedesetih. Prošle godine su postavljeni i novi rekordi za tehnološke akcije. Proizvođač AI čipova Envidija skočio je za 171%, dok je AI odbrambeni gigant Palantir postao najbolje rangirana akcija S&P 500 indeksa.

Simptom/Forbes

Devizne rezerve Narodne banke Srbije , 29 milijardi evra

February 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 177,4 odsto i 7,3 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, kažu u NBS.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju januara iznosile su 24,6 milijardi evra. U odnosu na kraj decembra 2024. godine manje su za 68,6 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu od 275,0 miliona evra neto.

U januaru je zabeleženo nominalno slabljenje dinara u odnosu na evro za 0,1 odsto. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u januaru prodala 420 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru u uslovima sezonski pojačane tražnje za devizama karakteristične za početak godine.

Simptom/Forbes

# novac

Vodič za pametno trošenje i kućni budžet

SAD obećavaju 2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć UN, dok Tramp smanjuje finansiranje i upozorava agencije da se „prilagode ili umru“

Zašto je Srbiji potrebna socijalna penzija

Da li će Srbija platiti 42 miliona evra drugim zemljama da učestvuju na EXPO 2027

Orban: Slanje dodatne novčane pomoći Ukrajini je kao slanje gajbe votke alkoholičaru

Kada banke proveravaju poreklo novca?

Tačan broj Trampovih biliona, zamišljenih i ostvarenih od carina

Amerika u zalihama zlata vrednim 750 milijardi dolara, zvanično procenjenim na 11 milijardi

Savet terapeuta ako ste zabrinuti zbog novca; Postaviti sebi „čudesno pitanje“ radi sledećeg poteza

BBC: Avganistanski zemljoradnici se oglušuju o talibansku zabranu uzgoja maka: 'Ako nema novca, nemam izbora'

Američki sud naložio isplatu novca Radiju Slobodna Evropa

Forbs: Ritam potrošnje mesečne plate: Da li se držimo zacrtane linije

Prihod Huavei-a 2024 skočio na rekordno visok nivo

Da li će francuski sud de fakto okončati političku karijeru Le Penovoj?

Volstrit: Bankarski bonusi porasli za 31% u 2024: Objavljeno i koliko su zaradili

Devizne rezerve Narodne banke Srbije , 29 milijardi evra