On u razgovoru za portal “Simptom” kaže da kada zvanična Ruska Federacija napomene da trenutno nema uslova za pregovore “treba ih ozbiljno shvatiti”, ističući da Rusija mora ostvariti proklamovane ratne ciljeve da bi se uopšte selo za pregovarački sto.

“Upad u Kursk komplikuje priču oko mogućih pregovora oko mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine, iz razloga što Rusija ne može da uđe ni u kakve pregovore dok ne zaokruži svoje granice i ne ostvari ratne ciljeve. To je nemoguće dok ima strane, ukrajinske trupe na svojoj teritoriji, i dok četiri ukrajinske oblasti ugrađene u Ustav Ruske Federacije – Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, u potpunosti nisu oslobođene. Predsednik Rusije Vladimir Putin mora na tome da istrajava jer Putina inače ‘nema’ ako bi sada, u ovom momentu ušao u pregovore”, ocenjuje Milivojević, dodajući da nema reči ni o kakvom “pozicioniranju” te da priče Kijeva “nemaju veze sa realnom politikom”.

Po njegovim rečima, svako drugo rešenje od onog koje je određeno ostvarenim ruskim ratnim ciljevima dovelo bi u pitanje poziciju Rusije, njen kredibilitet i ugled u međunarodnim odnosima i u globalnom smislu.

S druge strane, kaže, za Zapad nema odstupanja jer “Zapad smatra da treba ići do kraja i Rusiju slomiti”, što, navodi diplomata, posebno važi za britansku i američku političku doktrinu.

“Uz upotrebu Ukrajine, oni će ići do kraja. Ako pobede demokrate na novembarskim predsedničkim izborima u SAD onda treba računati sa nastavkom te politike na najdirektniji način bez ikakvih ograda i pardona”, smatra Milivojević, koji kaže i da je Ukrajina “dosta iscrpljena”, ali da Zapad to preterano ne interesuje jer pumpa i gura tu priču zbog svojih interesa.

“Tamo vode rat Rusija i jedan uži deo Zapada oličen najpre u Londonu pa Vašingtonu, pa onda i onima drugima za njima”, ističe sagovornik.

Milivojević takođe smatra da u geopolitičkom smislu Zapad neće dozvoliti, po cenu ozbiljnijih sukoba, da Rusija izađe na Dunav.

“Znači, od ‘osvajanja’ Odese teško da može nešto biti. Eventualno kad bi se uspostavila linija razgraničenja negde na reci Dnjepar pa onda da se razgovara. Tada bi Rusija kompletirala svoje ratne ciljeve”, naveo je diplomata i podsetio da su Rusi u početku tzv. specijalne vojne operacije ili invazije na Ukrajinu 2022. godine imali “i nešto ambicioznije ciljeve”.

Na pitanje koliko će izbori u SAD uticati na dinamiku dešavanja na rusko-ukrajinskom frontu, kaže da su Amerikanci “generalno privrženi upotrebi sile jer su izgubili sve one druge argumente”, i, veli, “svet je multipolaran, njime više ne gazduju samo SAD”.

“Ako pobede demokrate ići će se rigidnijim pristupom i nastaviće se ovakva politika rešavanja silom. Tu nema dileme. Tramp razume da svet nije jednoznačan i spreman je da koristi neku drugu moć, moć ekonomije, neke druge pristupe i sredstva. U tome je njegova prednost. Kina mu je važnija od Evrope. Gledaće da mu orijentir bude na tu stranu”, zaključuje Milivojević, uz naglasak da Amerika ne može da vodi dva rata, imajući u vidu kakve probleme ima sa Gazom kao i da “očajnički traži da (izraelski premijer) Netanjahu prihvati bilo kakav mirovni plan”.

“Naprosto, to iscrpljuje i finansijski i politički Amerikance, i SAD ne mogu više da brane Izrael; koliko je ljudi ubijeno dosad, to je strahota.”

Simptom/M. M.