Čini se da je šef Kremlja ciljao na poverenje i jedinstvo NATO-a, s delimičnim udarom koji je, izgleda, bio usmeren i na američkog predsednika Donalda Trampa.

Broj dronova koji su ušli u Poljsku – premijer Donald Tusk je naveo 19 – otežava da se incident pripiše lažiranju GPS signala ili ometanju koji bi izazvali navigacijsku grešku, piše CNN u analizi.

Ostaci dronova se i dalje analiziraju, ali većina dronova tipa Šahed se unapred programira za pogodak pre lansiranja, te sve i da Moskva nije želela da rizikuje upad na teritoriju članice NATO-a, mogla je izbeći rizična područja na granici Poljske i Ukrajine.

Rusi su to uglavnom i činili tokom prethodne tri godine, otkako su u februaru 2022. izvršili invaziju punog obima na Ukrajinu.

Rusko ministarstvo odbrane izjavilo je u sredu da nije gađalo ciljeve u Poljskoj i da želi dijalog o incidentu.

Međutim, razmera upada otežava prihvatanje takvih izgovora. Savremena istorija puna je primera „sive zone“ ponašanja Moskve, u kojima se granice eskalacionih akcija postepeno pomeraju, čak i kada Rusija kasnije insistira da je incident bio greška ili okrivljuje drugu stranu.

Umesto toga, scena u sredu u ranim jutarnjim časovima bila je bez presedana: zatvoren je poljski vazdušni prostor. NATO avioni su uzleteli. Civilne kuće oštećene su od ostataka dronova.

Ruski cilj može biti da poseje haos u jednoj od najtvrđih članica NATO-a i istočne Evrope, ali izgleda i da želi da isprovocira i proceni odgovor vojnog saveza s kojim je tokom većeg dela rata u Ukrajini nastojao da izbegne direktan sukob.

Šta će NATO sada uraditi? To je pitanje koje Putin sada nameće savezu.

A odgovor mora da bude dat u trenutku bez presedana u istoriji Alijanse. Tramp je narušio osnovne bezbednosne garancije na koje se Evropa oslanjala decenijama. To je dovelo do jednog ključnog američkog cilja – porasta evropskih obećanja o povećanju troškova za odbranu.

Ali je, takođe, podrilo osnovni princip transatlantske bezbednosti – da ako napadnete člana NATO-a iz Evrope, time garantujete američki vojni odgovor. To možda i dalje važi, ali upravo je ta nesigurnost rupa kroz koju je Putin sinoć poslao više od deset dronova.

Osetljiva ravnoteža

Za evropske članice NATO-a, izazov je pronaći odgovor koji će Putinu izazvati dovoljno nelagode da ne ponavlja ovakve upade svake nedelje.

Ali taj odgovor ne sme biti toliko agresivan da izazove dodatnu eskalaciju iz Moskve, koja bi poslužila kao „dokaz“ njihove lažne naracije da je Rusija, ničim izazvana, zapravo ušla u rat protiv celog NATO-a kad je napala Ukrajinu.

Evropa se suočava možda i sa važnijom preprekom u pogledu uloge Bele kuće u ovom odgovoru. Kako ubediti Trampa da se uplete u oštar odgovor, a da pri tom ne naruši „dobar odnos“ koji, izgleda, želi da zadrži sa šefom Kremlja, uprkos sve većem nezadovoljstvu američke javnosti?

Promena u NATO alijansi pod Trampom već je opipljiva. U novembru 2022, kada su prvi izveštaji okrivili rusku raketu za ulazak u Poljsku i ubistvo dva poljska seljaka, tadašnji predsednik SAD Džo Bajden bio je na putu u Indoneziji kada je obavešten o krizi.

Napad je kasnije pripisan zalutaloj ukrajinskoj raketi, ali je Bajden ipak sazvao hitan sastanak G7 u Baliju kako bi se o incidentu raspravljalo.

Do sada, Tramp nije pružio čelične bezbednosne garancije koje su bile u srcu NATO saveza decenijama. Njegova objava na mreži Truth Social:

„Šta je sad ovo s Rusijom koja krši poljski vazdušni prostor dronovima? Počelo je!“ uveliko zaostaje za tim očekivanjima i deluje gotovo uzbuđeno zbog neizvesnosti koja sledi.

Vredno je napomenuti da je Tramp tokom vikenda rekao da je spreman da uvede novi talas sankcija protiv Moskve, da će „vrlo uskoro“ razgovarati sa svojim ruskim kolegom i da će ga evropski lideri posetiti u Vašingtonu u ponedeljak ili utorak. Ništa od toga se nije dogodilo.

Trampovi sledbenici to mogu pripisati njegovom „disruptivnom stilu“ ili „agilnosti“, ali Kremlju to ne šalje poruku snage.

Da podsetimo: od subote uveče, ruski dronovi ili rakete pogodili su ključnu zgradu ukrajinske vlade u Kijevu, ubili 25 ljudi u jednom napadu na kombi pošte koji je delio penzije u Donjecku, i sada izveli najznačajniji vazdušni upad na teritoriju NATO-a u istoriji – tokom kojeg su NATO avioni uzleteli i oborili ruske dronove, što je takođe prvi put u istoriji.

Trampov izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, nazvao je nedeljne napade na Kijev „eskalacijom“. Biće zanimljivo videti kako će opisati proteklih 48 sati i da li će Tramp to isto ponoviti ili barem prihvatiti.

Rusija ovim eskalacijama nije iznenada povratila desetine hiljada borbeno sposobnih muškaraca koje je potrošila na prvoj liniji fronta u ovom ratu po sopstvenom izboru. Ona ostaje strateški slabija nego kada je rat počeo – ali sada sa dve ključne razlike.

Od samita u Tjenđinu ovog meseca i izuzetnih scena prijateljstva sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i indijskim premijerom Narendrom Modijem, Putin se verovatno oseća ohrabreno i spremno na dalje eskalacije – kao što je pokazao proteklih dana – uz značajnu ekonomsku i geopolitičku podršku iza sebe.

To će uticati na to koliko dugo veruje da može da nastavi da vodi ovaj rat.

Drugo, Putin je sada uvučen u rat koji je započeo kao višenedeljni pokušaj da brzo savlada slabijeg suseda, ali koji se sada pretvorio u borbu za opstanak njegove ideologije, verovatno i njegovog režima, a moguće i njegovog ličnog opstanka.

Zapad često ima tendenciju da preceni pretnju koju Rusija predstavlja, ali istovremeno potceni Putinovu odlučnost u ovom ratu.

Da li će Zapad uspeti da se nosi sa njegovom posvećenošću i sposobnošću za eskalaciju to je ključno pitanje narednih dana.

Simptom/Danas