Afrika je ovo već videla: revolucionarna braća koja su nekada delila zatvorske ćelije, kampanjske bine, oslobodilačke rovove i političke slogane na kraju stižu na isto odredište: brutalnu raskrsnicu moći.
Od Roberta Mugabea i Emersona Mnangagve u Zimbabveu, preko Salve Kira i Rieka Mačara u Južnom Sudanu, do dramatičnog sukoba između Džulijusa Maleme i Flojda Šivambua unutar južnoafričkih boraca za ekonomsku slobodu, politička istorija kontinenta je prepuna bivših saveznika koji su na kraju otkrili da je pobeda nad starim poretkom mnogo lakša nego upravljanje ambicijama unutar novog.
Čak ni Bocvana — dugo smatrana afričkim modelom demokratije — nije izbegla tenzije političke sukcesije
Nekada bliski odnos između bivšeg predsednika Ijana Kame i njegovog naslednika Mokgvitsija Masisija pogoršao se u jednu od najgorčih političkih svađa u regionu nakon neslaganja oko moći, kontrole nad vladajućom strankom i budućeg pravca države.
Južna Afrika sama po sebi nudi još jednu poučnu priču. Tabo Mbeki i Siril Ramafosa su nekada stajali jedan pored drugog unutar Afričkog nacionalnog kongresa kao deo vladajuće elite nakon aparthejda. Ipak, borbe za nasleđe, frakcionaštvo i ideološke tenzije su na kraju transformisale drugarstvo u političko rivalstvo. Mbekijevo konačno opozvanje od strane sopstvenog pokreta otkrilo je kako politika oslobođenja često proždire sopstvene arhitekte.
Van Afrike, obrazac se ponavlja. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Toni Bler i njegov dugogodišnji kancelar Gordon Braun vladali su zajedno godinama, dok su se tiho upuštali u jednu od najpoznatijih borbi za moć u modernoj politici
A decenijama ranije u Burkini Faso, revolucionarna vlada Tomasa Sankare završila se tragedijom kada ga je njegov bliski saveznik Blez Kompaore svrgnuo u puču koji je doveo do Sankarinog ubistva.
Lekcija iz svih ovih primera je neprijatna, ali neporeciva: revolucije su obično ujedinjene u opoziciji, ali podeljene u vladi.
Hemija potrebna za demontažu establišmenta retko je ista hemija potrebna za upravljanje krhkom ekonomijom, pregovaranje o međunarodnim obavezama, smirivanje tržišta i upravljanje konkurentskim ambicijama unutar istog pokreta.
Što nas dovodi do Senegala.
Godinama je Senegal predstavljao jedan od najsjajnijih demokratskih primera u Africi — politički stabilnu naciju sa jakim institucijama, intelektualnom živošću i relativnom demokratskom zrelošću u regionu koji je sve više pogođen pučevima i ustavnim manipulacijama.
Ta slika se sada suočava sa najozbiljnijim političkim testom stresa u poslednjih nekoliko godina.
Dramatičan kolaps političkog partnerstva između predsednice Basirua Diomaje Feja i premijera Usmana Sonka poljuljao je temelje mladalačke političke revolucije koja ih je dovela na vlast 2024. godine.
Senegal prolazi kroz jedan od najosetljivijih ekonomskih trenutaka u svojoj modernoj istoriji. Zabrinutost zbog duga, fiskalni pritisci i poremećeni međunarodni finansijski aranžmani već ugrožavaju ekonomsku stabilnost. Kolaps kohezije unutar rukovodstva zemlje sada rizikuje da pojača te strahove.
Neizvesnost oko toga ko zaista kontroliše politički pravac Senegala mogla bi da odloži reforme, zakomplikuje razgovore o restrukturiranju duga i oslabi poverenje investitora upravo u trenutku kada Dakaru očajnički treba ekonomski mir i jasnoća politike.
Za međunarodne partnere – uključujući MMF, investitore iz Zaliva, Kinu, Evropu i Sjedinjene Države – implozija saveza Fej-Sonko pokreće neprijatna pitanja o kontinuitetu, upravljanju i ekonomskom menadžmentu.
Da li Senegal i dalje može da obezbedi predvidljivo vođstvo?
Da li dugoročni sporazumi mogu da prežive političku fragmentaciju?
Da li vlada u ratu sama sa sobom može da održi poverenje investitora?
Ova pitanja su važna jer Senegal nije samo još jedna afrička država koja se kreće kroz političke turbulencije. Senegal nosi simbolički demokratski značaj za sam kontinent. Ipak, možda Senegal i dalje poseduje nešto što mnoge zemlje gube u ovakvim trenucima: snažne demokratske instinkte i institucionalnu otpornost.To bi ga na kraju moglo spasiti.
Ali istorija i dalje nudi upozorenje.
Oslobodilački pokreti i revolucionarne koalicije često propadaju ne zbog spoljnih neprijatelja, već zbog unutrašnjih rivalstava oko toga ko zaista poseduje pobedu kada se osvoji vlast.
Afrika je ovo već videla.
Jedino pitanje bez odgovora sada je da li će mladi senegalski giganti učiti iz te istorije — ili će je ponoviti.
Danijel Makokera je poznata medijska ličnost koja je radila kao novinar, televizijski voditelj, producent i voditelj konferencija više od 20 godina. Tokom svoje karijere voditelja i voditelja, putovao je po celom kontinentu i davao ekskluzivne intervjue sa nekim od najslavnijih afričkih lidera. Među njima su bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, bivši južnoafrički predsednici Nelson Mandela i Tabo Mbeki, bivši libijski lider Muamer Gadafi, zimbabveanski premijer Morgan Cvangirai i predsednici Zimbabvea Robert Mugabe i Džozef Kabila iz Demokratske Republike Kongo. Trenutno je izvršni direktor Pamuzinda Produkcije sa sedištem u Južnoj Africi.
Simptom/AllAfrica