A ako vas to navodi na pitanje kako smo uspeli da izvučemo najvžnije iz ovoga, pa recimo samo da je jedna od njih o loše funkcionišućim automatima za prodaju…
Prepun dnevni red obećavao je vrhunac pravog “vatrometa”. Ništa se zapravo nije odvijalo…

1. Direktno iz kutije sa brzom pobedom u vezi sa sankcijama…
Dan je počeo sjajno kada je slovački premijer Robert Fico povukao veto na najnoviji niz sankcija Rusiji uoči samita — omogućivši da paket bude formalno potpisan u 8 ujutru pre nego što su lideri uopšte počeli da razgovaraju.

Fico je povukao zahtev nakon što je tvrdio da je postigao ono što je naumio: da obezbedi podršku za slovačku automobilsku industriju. Našao je neobičnog saveznika u nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, sa kojim se sastao odvojeno kako bi razgovarali o uticaju klimatskih ciljeva na automobilski sektor njihovih zemalja.

2. … ali sporazum o zamrznutoj ruskoj imovini nije bio toliko na vidiku
Tokom nedelje  je EU izgledala “kao na pragu proboja” u korišćenju ruske zamrznute imovine za finansiranje kredita od 140 milijardi evra za Ukrajinu. Belgija, glavni protivnik, izgleda da se zagreva za smelu ideju Evropske komisije da otvori “kasicu prasicu”.

Međutim, belgijski premijer Bart de Vever ostao je pri svom mišljenju, rekavši da se plaši da bi oduzimanje imovine, koja se čuva u finansijskom depozitaru sa sedištem u Briselu, moglo da navede Moskvu da preduzme pravne mere.

Instagram Ursula fon der Layen

3. Belgija nije ispunila svoja tri velika zahteva, lideri su se na kraju složili

Preduslovi flamanskog desničara bili su trostruki: „potpuna mutualizacija rizika“, garancije da će, ako novac mora da se vrati, „svaka država članica doprineti“ i da svaka druga zemlja EU koja poseduje imobilisanu imovinu takođe zapleni istu.

Lideri su se na kraju složili oko klasičnog ishoda samita EU: falsifikata. Zadužili su Evropsku komisiju da „predstavi opcije“ na sledećem Evropskom savetu — efikasno odlučujući da ne donosi odluku.

„Politička volja je jasna i proces će napredovati“, rekao je jedan zvaničnik EU. Ali je neizvesno da li se dogovor može postići do sledećeg samita, koji je trenutno zakazan za decembar.

4. De Vever odbacuje etiketu „lošeg momka“

Nakon što je POLITIKO svrstao belgijskog lidera na svoju listu „loših momaka“ koji će verovatno poremetiti samit u četvrtak (s pravom, možemo li dodati), protestovao je zbog brendiranja.

„Loš dečko! Ja? … Ako govorimo o imobilisanoj imovini, mi smo najbolji, najbolji“, rekao je.

Dan je počeo sjajno kada je slovački premijer Robert Fico povukao veto na najnoviji niz sankcija Rusiji uoči samita.

5. Ursula fon der Lajen je takođe priznala da još nisu sasvim tamo
Razgovori na visokom nivou „omogućili su nam da identifikujemo tačke koje treba da razjasnimo“, taktično je rekao predsednik Komisije.

„Niko danas nije stavio ništa na veto“, umešao se predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. „Na tehničkim i pravnim aspektima evropske podrške treba raditi.“

Prevod u slučaju da niste razumeli dvostruku negaciju: EU mora da smisli bolji plan da uveri Belgiju — i to brzo.

6. Ukrajina: Uvek optimista
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski — gost samita — rekao je novinarima da Rusija mora da plati cenu za svoju invaziju, pozivajući EU da sprovede svoj predlog o zamrzavanju imovine, dodajući da misli da su lideri „blizu“ sporazuma.

„Ako je Rusija donela rat na našu zemlju, mora da plati za ovaj rat“, rekao je.

Foto Instagram

7. A Zelenski i dalje čeka Tomahavke
„Videćemo“, bila je njegova poruka na temu nabavke raketa dugog dometa od SAD, čiju prodaju Kijevu Donald Tramp do sada nije mogao da proda.

„Svaki dan donosi nešto… možda ćemo sutra imati Tomahavke“, rekao je Zelenski. „Ne znam…“

8. Ukrajina želi da Nemačka pošalje i više oružja
Merc je održao sastanak sa Zelenskim o „situaciji u Vašingtonu i američkim planovima koji su sada na stolu“, rekao je nemački zvaničnik, dodajući da je Zelenski uputio „konkretne zahteve“ kancelarki o pomoći Ukrajini u njenim „odbrambenim kapacitetima“.

Nakon samita, nemački lider je rekao da će Berlin razmotriti predlog o tome kako nemačke tehnologije mogu pomoći u zaštiti ukrajinske energetske i vodne infrastrukture.

9. Ruka gore za plan odbrane
Lideri EU podržali su Plan odbrambene spremnosti 2030 koji je prošle nedelje predstavila Komisija, a koji ima za cilj da pripremi zemlje članice za rat do 2030. godine.

Jedan od njegovih glavnih ciljeva je da popuni praznine u kapacitetima EU u devet oblasti: vazdušna i raketna odbrana, sredstva za omogućavanje, vojna mobilnost, artiljerijski sistemi, veštačka inteligencija i sajber, rakete i municija, dronovi i antidronovi, kopnena borba i pomorstvo. Plan takođe pominje oblasti poput odbrambene spremnosti i uloge Ukrajine, koja bi bila teško naoružana i podržana da postane „čelični dikobraz“ sposoban da odvrati rusku agresiju.

Dok su lideri većali, ruski lovac i avion za dopunu goriva nakratko su prešli u litvanski vazdušni prostor iz Kalinjingradske oblasti, naglašavajući potrebu da EU zaštiti svoje nebo.

Foto Instagram

10. Kijev obećava da će kupovati evropsko – uglavnom
Ukrajina će dati prioritet domaćoj i evropskoj industriji kada troši novac iz predloženog kredita za reparacije finansiranog zamrznutom imovinom Rusije, rekao je Zelenski liderima na samitu – ali želi da bude u mogućnosti da pređe baru kada je to potrebno.

11. Isto važi i za Španiju

Španski lider Pedro Sančez rekao je da se zemlja obavezala da doprinese novcem fondu koji je organizovao NATO za kupovinu oružja za Ukrajinu od SAD.

Foto Pedro Sancez instagram

„Danas se većina komponenti protivvazdušne odbrane, kao što su Patrioti ili Tomahavci… koji su Ukrajini očigledno potrebni, proizvode samo u Sjedinjenim Državama“, rekao je. Madrid je bio trn u oku Vašingtona zbog svojih labavih izdataka za odbranu.

12. Bilo je iznenađenja sa Merkosurom

Merc je zaprepastio posmatrače trgovine kada je objavio da su lideri podržali kontroverzni trgovinski sporazum sa zemljama Latinske Amerike.

„Glasali smo o tome danas: Sporazum Merkosura može biti ratifikovan“, rekao je nemački kancelar novinarima, dodajući da je „veoma srećan“ zbog toga.

Foto Instagram

„Svih 27 zemalja jednoglasno je glasalo za“, dodao je Merc o Merkosuru. „Gotovo je.“

Ova opaska je izazvala zabunu među delegacijama, jer Evropski savet obično ne glasa o trgovinskim sporazumima — a kamoli o onom tako kontroverznom kao što je ogromni sporazum sa zemljama latinoameričkog bloka Merkosur, o kome se pregovara više od 25 godina.
Rečima jednog diplomate: „Klasična ravnoteža, svi podjednako nezadovoljni.“

13. Pregovori o klimi prošli bez problema
Jedan od najvažnijih pitanja pre samita prošao je iznenađujuće glatko.

Lideri su se na kraju uzdržali od poništavanja klimatskih ciljeva EU, pristajući na nejasno formulisanu obavezu prema zelenoj tranziciji, iako bez obaveze na cilj za 2040. godinu, koji predlaže smanjenje emisija za 90 procenata u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.

14. Barem jedan lider je izgledao zadovoljno, međutim

Poljski premijer Donald Tusk nazvao je samit „prekretnicom“ u evropskom pristupu zelenoj politici, dodajući da je uspeo da ubaci „klauzulu o reviziji“ u plan EU da proširi svoj sistem trgovine ugljenikom na emisije grejanja i transporta, što će zemljama članicama dati mogućnost da odlože ili prilagode uvođenje.

„Uklonili smo pretnju poljskim porodicama i vozačima“, izjavio je, nazivajući promenu signalom da „Evropa konačno govori našim jezikom“.
<

Foto Instagram Donald Tusk

 

15. Ali pitanje neće dugo ostati zakopano 

Ministri će se ponovo sastati i glasati o cilju za 2040. godinu 4. novembra, što je jedan diplomata opisao kao „dan mrmota“.

16. U međuvremenu, nije bilo ničega o migraciji…

Poljski premijer Donald Tusk nazvao je samit „prekretnicom“ u evropskom pristupu zelenoj politici.
Osim obećanja da će migracije učiniti „prioritetom“, lideri EU nisu uspeli da naprave nikakav napredak u vezi sa zastojem u predlogu za podelu tereta.

Podsetnik: EU je prošle nedelje propustila rok da se dogovori o novom načinu odlučivanja koje zemlje članice su pod pritiskom zbog prijema migranata i načinima ravnomernije podele odgovornosti širom bloka.

17. … ali antimigrantski klub za doručak živi!
Italijanka Đorđa Meloni, Dankinja Mete Frederiksen i Holanđanin Dik Šuf ​​održavaju svoje neformalne „migracione doručke“ pre samita od prošlog juna, razmenjujući inovativne ideje o strožoj graničnoj i azilnoj politici.

Ponovo su se sastali u četvrtak sa fon der Lajen, koja ih je obavestila o najnovijim planovima EU za ubrzanje povratka migranata, a trojac se složio da će se neformalni samit održati sledećeg meseca u Rimu.

Foto Instagram

18. Ni zabrana društvenih medija u EU nije dobila mnogo pažnje
Kao što se i očekivalo, lideri su podržali „mogući“ minimalni uzrast za decu za korišćenje društvenih medija, ali nisu se obavezali na zabranu na nivou celog bloka, a prestonice su podeljene oko toga da li da se uzrast poveća na 15 ili 16 godina, kao i oko pitanja roditeljskog pristanka.

19. Bilo je mnogo čekanja na vesti…
Novinari su grozničavo pritiskali svoje izvore u Savetu i nacionalnim delegacijama da saznaju šta se dešava za stolom lidera dok se sastanak otegao u kasne sate. Na kraju je završen u 22:30 – 12 i po sati nakon što je počeo.

20. … i Zeleni su iskoristili svoj trenutak
Kopredsedavajući grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, Bas Ajkhaut, lutao je hodnicima zgrade Justus Lipsijus spreman da dosadne novinare obavesti o čudima Zelenog plana – dok su lideri raspravljali o tome kako da ga raspetljaju u drugoj prostoriji.

21. Zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem je propala
Jedan od stubova zelene tranzicije EU, njena de fakto zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem iz 2035. godine, trebalo je da igra glavnu ulogu u diskusijama o konkurentnosti i klimi, a Merc i Fico su se raspravljali oko predloga – ali jedva da je registrovan kao fusnota.

Slovačka je iskoristila pregovore o klimi da se suprotstavi zabrani, a Češka Republika se složila, ali na kraju su zvanični zaključci samita pozdravili predloženu zabranu Komisije bez pominjanja kako bi ona trebalo da se ublaži.

22. Automati Evropskog saveta nisu baš, hm, konkurentni
Zvaničnici i novinari su otkrili da su automati u zgradi EU Justus Lipsijus, koja uzgred budi rečeno, treba da se renovira vrednom milijardu evra, otprilike jednako efikasni kao okrugli sto 27 nacionalnih lidera u trajanju od 12 i po sati.

23. Blok je zabrinut zbog Kine…
Kontrola izvoza retkih zemalja u Pekingu pomenuta je u razgovorima o konkurentnosti, prema rečima dva zvaničnika EU, a neki lideri su izrazili zabrinutost.

Foto Instagram

 

24. … ali još nisu spremni za nuklearno oružje
Jedan od zvaničnika je rekao da je najmoćnije trgovinsko oružje EU, Instrument protiv prisile, pomenuto, ali nije izazvalo mnogo interesovanja za stolom.

25. Stanovanje je dobilo 40 minuta — nije loše za prvi pokušaj
Lideri su proveli dosta vremena razgovarajući o stambenoj krizi na kontinentu. Solidan početak za temu, koja je prvi put dospela na dnevni red na Kostin zahtev.

Tokom razgovora, grčki premijer Kirijakos Micotakis pozvao je Komisiju da napravi bazu podataka koja prati koje stambene politike funkcionišu – a koje ne – širom Evrope. Većina lidera složila se da, iako stanovanje ostaje nacionalna nadležnost, EU i dalje ima ulogu.

26. I Komisija želi da zasuče rukave
Izvršna vlast EU „je spremna da pomogne“, rekla je fon der Lajen nakon samita, najavljujući da je Evropski plan pristupačnog stanovanja u pripremi i prvi samit EU o stanovanju 2026. godine.

Foto Instagram

 

27. Lideri su uživali u gozbi ili dve
Za ručak, langustini sa juzuom, celerom i jabukom, teleći file sa artičokama i hrskavom palentom, i izbor svežeg voća. Za večeru, kaneloni sa začinskim biljem, velute od tikvica, file blila sa čorizo kobasicom i biberom, i kolač od smokava .

Simptom/Politiko