Milatović je to saopštio na društvenoj mreži kompanije X nakon sastanka u Briselu s predsednikom Evropskog veća Antoniom Kostom.

“Juče smo privremeno zatvorili pet pregovaračkih poglavlja, a danas gradimo most ka kraju procesa”, napisao je Milatović, naglasivši da “nema mesta opuštanju, već samo jedinstvu, većem fokusu, radu i odgovornosti”.

Milatović je rekao da će domaćinstvo Crne Gore samitu EU-Zapadni Balkan u junu 2026. godine biti istorijski događaj, jer će to biti prvi put da se takav samit održava u toj zemlji.

Samit između lidera Evropske unije i šest zemalja Zapadnog Balkana zakazan je za 1. juni.

“To mora biti samit rezultata, s konkretnim ishodima koje možemo pokazati i građanima i Evropskoj uniji”, rekao je Milatović.

Predsednik Crne Gore istakao je da proces evropskih integracija mora doneti opipljive koristi građanima, povezujući evropske reforme s svakodnevnim životom.

“Evropski put je najuspešniji kada ga građani osete kroz pravdu koja dolazi na vreme, bolje zdravstvo, čistiji zrak i bolji životni standard”, dodao je Milatović, zaključivši da je cilj “nadomak” te da zahteva disciplinu, posvećenost i konkretne rezultate.

Evropska unija i Crna Gora su u utorak na 24. sastanku Pristupne konferencije privremeno zatvorile još pet poglavlja u pristupnim pregovorima.

Zatvorena su poglavlja 3 (pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga), 4 (slobodno kretanje kapitala), 6 (privredno pravo), 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (ribarstvo).

Najnovijom odlukom, ukupno 12 pregovaračkih poglavlja sada je privremeno zatvoreno. Poglavlje 5 o javnim nabavkama ranije je privremeno zatvoreno na Pristupnoj konferenciji 27. juna 2025. godine.

Crna Gora je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja otkako su pregovori o pristupanju formalno započeli 2012. godine, što je čini najnaprednijim kandidatom za članstvo u EU među zemljama Zapadnog Balkana.

Međutim, napredak je poslednjih godina usporen zbog političke nestabilnosti, kao i izazova u oblasti vladavine prava, reforme pravosuđa te borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Evropska unija više puta je naglasila da je proširenje na Zapadni Balkan zasnovano na zaslugama, pri čemu napredak zavisi od konkretnih reformi, pravne sigurnosti i usklađivanja sa standardima EU.

Brisel je takođe istakao da su vidljiva poboljšanja u upravljanju i životnom standardu ključna za očuvanje javne podrške proširenju, kako u zemljama kandidatima, tako i u državama članicama EU.

Simptom/Anadolija