Pogled na Jerusalim je pogled na istoriju sveta, govorio je britanski premijer Benndžamin Dizraeli. Istorija Jerusalima vekovima je i istorija sukoba, novih i nesraslih rana.
Pripremila Jelena Terzić
Tiho je i mučno u svetom gradu već osam meseci, od prepada Hamasa, masakra koji su počinili njegovi pripadnici na jugu Izraela, od kada
je i izraleski odgovor bez kraja, u Pojasu Gaze.
printscreen
Na ulicama Jerusalima više je ljudi, manje policije i vojnika sa dugim cevima koje smo viđali gotovo na svakom koraku, kada smo iz Izraela izveštavali u prvim nedeljama posle 7. oktobra.
printscreen
Molitva, strah i napetost
I dalje se hodočasnici retko uspinju uz brdo Golgota da se poklone i pomole na Hristovom grobu. Nešto je više turista, đačkih ekskurzija iz drugih izraelskih gradova. Ali napeto je, kažu stanovnici Jerusalima, dok se ratu u Gazi ne nazire kraj, a sve bliže izgleda mogućnost otvaranja drugog fronta protiv Hezbolaha u Libanu.
U danima kada se od Egipta, preko Izraela do Katara, razgovara o američkom planu za prekid vatre, što skorijem miru nada se Abraham, rođen u Jerusalimu. Jedan od retkih prodavaca u radnjama blizu Zida plača, spreman da razgovara sa novinarima.
Za svojih 60 godina, kaže, video je sve – i ratove i primirja i sukobe i suživot. Najveće napetosti u svetom gradu ponavljaju se na dan Marša zastave, svakog 5. juna, od kada je Izrael, posle Šestodnevnog rata iz 1967. godine, proglasio Jerusalim glavnim gradom – uprkos sporazumu iz Osla od pre 30 godina, po kome bi istočni deo grada trebalo da pripadne Palestincima.
Abraham: Nadamo se da će ipak sve biti dobro
“Ovu zemlju Bog je dao Jevrejima, sve je već zapisano. Ne menja se ništa na Bliskom istoku, ali nadam se da će ipak na kraju sve biti dobro, da ćemo svi zajedno da radimo. Sada nemamo ni turiste ni hodočasnike”, navodi Abraham.
U samom gradu, kaže Nir Hason, novinar nezavisnog Hareca, napetost se više oseća u vazduhu. Incidenti su retki, verovatno i zato što se jevrejski i muslimanski praznici nisu preklapali. Ali ovog juna je i on sam, na Dan Marša zastave, bio žrtva napada omladine ultra-desničarskih izraelskih partija.
“Glavni razlog je što desetine hiljada jevrejske omladine dolazi u Jerusalim da slavi i to neretko poprima nasilne oblike prema Palestincima. Izveštavam sa Marša već 16 godina, ovog juna je bilo najgore. Mislim da je Izrael u najgoroj poziciji od kada je osnovan”, kaže Nir Hason.
Salajmeh: Nisam optimista
U istočnom delu Jerusalima, Palestinac Nader Salajmeh, čim iskorači iz svoje apoteke, gleda na džamiju Al Aksa i Kupolu na steni, treće najsvetije mesto za muslimane posle Meke i Medine.
Osmadesetih se školovao i radio u Beogradu. Poslednjih osam meseci, kaže, nasilje na Zapadnoj obali nezadrživo ključa.
“Ja idem često u Srbiju i ja vidim mir, čovek kad izlazi iz svoje kuće zna da će se vratiti, ali niko od nas niti naša deca, ne znaju da li će se vratiti na nosilima ili na nogama. Nisam optimista, iako sam bio optimista otkako smo potpisali mirovni plan iz Osla 93. godine, bili smo optimisti da ćemo živeti u miru”, kaže Nader Salajmeh, farmaceut iz Jerusalima.
Glavnu vest za Izrael prethodnih dana, oslobađanje talaca, Palestinci čitaju kroz stotine žrtava iste operacije u Nuseiratu.
printscreen
Dok u Izraelu čekaju oslobađanje još 116 otetih, u Pojasu Gaze ubijenih je više od 37.000.
Izvor: RTS