Rat protiv droge mnogo liči na rat protiv terora.

Kriminalne grupe koje su sada meta američkih udara su, međutim, sasvim drugačiji neprijatelj, nastao u zatvorima Venecuele i podstaknut ne antizapadnom ideologijom već trgovinom drogom i drugim ilegalnim poduhvatima.

Trampova upotreba ogromne vojne sile za borbu protiv takvih grupa i odobravanje tajnih akcija unutar Venecuele, moguće radi svrgavanja predsednika Nikolasa Madura, pomera granice međunarodnog prava, kažu pravni stručnjaci.

Ovo dolazi u trenutku kada Tramp proširuje ulogu vojske u zemlji, raspoređujući Nacionalnu gardu u američke gradove i govoreći da je otvoren za pozivanje na skoro 150 godina star Zakon o pobuni, koji dozvoljava raspoređivanje vojske samo u izuzetnim slučajevima građanskih nemira.

Napadi

Najnoviji  u utorak, u kojima su SAD ubile šest ljudi – dogodili su se bez ikakve pravne istrage ili tradicionalne objave rata od strane Kongresa. To pokreće pitanja o opravdanosti Trampovih postupaka i uticaju koji bi mogli imati na diplomatske odnose sa latinoameričkim zemljama koje se sa dubokim negodovanjem sećaju ponovljenih vojnih intervencija SAD tokom Hladnog rata.

Američka obaveštajna zajednica je takođe osporila Trampovu centralnu tvrdnju da Madurova administracija sarađuje sa bandom Tren de Aragua i organizuje trgovinu drogom i ilegalnu imigraciju u SAD.

Simptom/AP